KO JE BIO LAĆA RADULOVIĆ? Talenat za pisanje je nasledio od majke, njenu smrti nikada nije preboleo, a ovako je pričao o DROGIRANJU: Kada osetiš prvu HEROINSKU KRIZU, to je nešto!

 

Laća je nasledio talenat za pisanje od majke, te je tako i sam bio tekstopisac i sarađivao je sa većinom sa estrade. Veoma je bio ekscentričan i svoj, bez dlake na jeziku, te se nikada nije ni libio da govori o svojoj prošlosti i problemima sa kojima se borio. Priznao je i da se borio sa drogom još od tinejdžerskih dana.

- Ceo period je bio dosta drug. Krenuo sam sa 15 godina, sa 17 sa postao narkoman, onda sam 4 godine imao pauzu, ali kada sam završio na klinici za odvikavanje tu je bio kraj. Počelo je kao radoznalost, a nastavio sam i kada sam shvatio da loše utiče na mene. To je bolest. Kada osetiš prvu heroinsku krizu ti je nešto. To je najopasnija droga - rekao je jednom prilikom.

Foto: instagram.com

2008. godine porodicu Radulović je zadesila velika tragedija kada je njegov brat Miloš Radulović preminuo sa svega 24 godine. 

― Miloš je bio sušta suprotnost meni. Bio je rođeni zavodnik, znao je da šarmira samo jednim gestom, pogledom, dok sam ja od onih koji se ponekad previše trude. Bio je mnogo socijalniji od mene i imao je tu neku lakoću postojanja, osvajao je ljude čistom energijom i lepotom. U stvari, on je bio mnogo autentičniji od mene kao sama pojava. Čim biste ga videli, odmah biste ga zapamtili ―  rekao je Laća za Kurir jednom prilikom i dodao da su im Marina i Futa obezbedili sve dečje radosti koje pamti:

―  Ljubav, pažnju, igrice, garderobu... Možda previše slobode. Miloš i ja smo bili potpuno drugačiji, pa su nam i slobode bile drugačije. Kazni i zabrana nije bilo, bar ne rigorozno. Sećam se da nam je tata rekao kad smo krenuli u školu da je sad na profesorima da nas kažnjavaju i zabranjuju nam. Nisu uspeli. Tu smo brat i ja bili slični - nismo uzimali te autoritete za ozbiljno ni tri posto.

Foto: ATA Images

Veliku ulogu u njegovom životu je imala i baka Dušanka.

―  Rođen sam 1986. i pored mame, tate i brata pamtim još jednu osobu koja je i dan-danas u kući i radi kod nas. To je Dušanka, naša kućna pomocnica i ministarka za veselje. I dalje je snažna i puna duha sa svojih 70 i kusur, zdrava, neuništiva, trostruko vakcinisana. Što se tiče deda Ljubiše, preminuo je dok sam bio prilično mali. Ostavio mi je biblioteku koju sam skoro u potpunosti sačuvao, čak i prvo izdanje "Ajvanhoa", njegov jedini prevod. Iz ugledne užicke porodice koja se nekada prezivala Tucović, bio je poliglota, radio u Privrednoj komori, pomalo se bavio i diplomatijom... Ono što mnogi ne znaju jeste da je zajedno s mamom koautor teksta pesme "Ta tvoja mund harmonika". Baka Anica bila je poreklom iz Smedereva, iz predratne imućne porodice. Bila je izrazito lepa, one vrste lepote kao Ingrid Bergman. Pokušavala je da Miloša i mene dovede u red i u tome je uspevala. Ali svaki put kad bismo došli u njen stan, toplina njene ljubavi puštala nam je sve na volju.

 

Bio je veoma vezan za majku koja je nažalost preminula prošle godine nakon duge i teške borbe sa opakom bolešću. Sa tim gubitkom se nikada nije pomirio, a evo šta je govorio da je nasledio od nje.

 

― Na majku sam povukao sposobnost da se adaptiram i preživim život. Da se borim, do kraja, za sebe, za ono u šta verujem i što me motiviše, iako se često mnogo više borim za druge. I humor, pre svega, koji ni majka ni ja nikad nismo gubili, čak ni u onim najcrnjim situacijama. Na tatu sam povukao upornost i pravdoljubivost. I lepotu, naravno (smeh). O lošim osobinama koje sam nasledio ne bih. To bolje znaju moji prijatelji nego ja, pa nek me oni ogovaraju.

 

BONUS VIDEO: