ISKUSNI ŠTOPER SE POSLE BROJNIH POKUŠAJA U RAZLIČITIM KLUBOVIMA KONAČNO SKRASIO NA “LAGATORU”: Užički “Magelan” odabrao - Loznicu!

Kao klinac se odlučio za crveno-belu stranu Topčiderskog brda gde je sa: kumom Vukanom Savićevićem, Ognjenom Ožegovićem, Urošem Radakovićem, Petrom Golubovićem… zakoračio na vrlo neobičan fudbalski put, prepun sportskih obilaznica i krivina. Od tada do danas je prošlo punih 15 godina, a pouzdani defanzivac Marko Marinković (29) još uvek traži svoje mesto “pod Suncem”.

- U fudbalu me je svih ovih godina održala vera da vredim - iskren je Marinković za portal Republika.rs

Sve je počelo na “Marakani”.

- Klasična fudbalska priča, od mlađih pionira sam prošao sve Zvezdine selekcije, “kaljenje” u Sopotu, tadašnjoj filijali crveno- belih, potpisao prvi profesionalni ugovor.

Niste ostavili ozbiljniji trag u Zvedi.

- Ni pripreme sa najboljim timom crveno-belih na koje me je poveo trener Slaviša Stojanović, ni mesto na klupi u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope nisu bili dovoljni da postanem prvotimac.

Zbog čega se niste dokazali na “Marakani”?

- Bio je to splet čudinih okolnosti, mnogo fudbalskih i nefudbalskih prepreka sam morao da “preskočim” do “pozajmice” u Smederevu.

U gradu na obali Dunava se niste mnogo zadržali.

- Posle samo šest meseci sam se vratio u Crvenu zvezdu odakle sam se ekspresno preselio u Sinđelić.

Među “orlićima” ste - zablistali.

- Pod stručnim vođstvom Zorana Bate Mirkovića i Gordana Petrića sam jednako fudbalski napredovao i uživao na terenu, bio sam kapiten. Međutim, taj period pamtim po “hemiji” među igračima koju je znanjem i iskustvom “kreirao” pomenuti tandem.

 

Posle Sindjelića ste menjali klubove kao “na traci”.

- Pola godine sam igrao u Spartaku iz Subotice, isto toliko u BSK-u iz Borče.

Usledio je raskid ugovora sa Crvenom zvezdom.

- Bila je to moja šansa za novi početak, u Borac iz Čačka sam došao kao slobodan igrač.

Među Čačanima ste se fudbalski rehabiltovali.

- Prvih šest meseci sam se “tražio” na terenu, borba za opstanak je svima bila teška pa i meni.

Konačno ste se pronašli godinu dana kasnije u Napretku.

- Fudbalski dani u Kruševcu, biću slobodan da kažem,bili su i ostali najlepši deo moje dosadašnje karijere. Sve mi je odgovaralo u Napretku: rad trenera Milorada Kosanovića, odličan tim, rezultati…

Zapažene partije medju “čarapanima” su Vas odvele u “pečalbu”.

- Sparta iz Trnave je moj prvi klub u inostranstvu. U Slovačkoj je sve bilo po mojoj meri i na terenu i van njega, igrao sam i živeo u uređenoj zemlji koja voli fudbal, infrastruktura im je za čistu desetku, navijači su emancipovani, međutim,…

Međutim,…

- Imao sam tu nesreću da u klub dođem po preporuci jednog sportskog direktora koji je, na moju žalost, brzo, za samo deset dana, smenjen, a nisam bio ni personalno ni fudbalski “po ukusu” novog direktora zbog čega sam, posle samo šest meseci, morao da spakujem kofere.

U Vašu fudbalsku biografiju upisani su i Sloboda iz Tuzle, Novi Pazar, Budućnost iz Dobanovaca, makedonski Sileks…

- U Bosni i Hercegovini se nisam dokazao zbog “korone”, u Novom Pazaru sam osetio šta znači kad ceo grad živi za fudbal u punom smislu reči, ali sam na proslavi rođenja deteta dobio “koronu” zbog čega sam bio van terena duži vremenski period.

Na fudbalsku scenu ste se vratili iz Dobanovaca.

- Bio sam totalno van forme, Prva liga je ozbiljan rang takmičenja, timu sam se priključio tek u šestom kolu, zaigrao već dve nedelje kasnije. I danas sam zahvalan na prilici da igram posle duge pauze svima u Budućnosti, posebno tadašnjem treneru Miljanu Kuljiću.

Niste ni iz drugog pokušaja uspeli da “osvojite svet” u Sileksu.

- Kad se samo setim: baksuzno prvo kolo, posle samo 30 minuta igre povredio sam zglob, distorzija…

Ponovo isti “scenario”.

- Sve što je loše ostavio sam za sobom i uz onu narodnu: “Biće kako Bog kaže” zaigrao za Loznicu.

Kako je na “Lagatoru”?

- U ovom regionu se dosta ulaže u fudbal, stadion je sigurno najmoderniji objekat na Balkanu. Odlične uslove nismo uspeli da materijalizujemo plasmanom u Prvu ligu. Neplanirani neuspeh nas je, iskreno, sve razočarao, teško nam je da igramo ovaj rang.

Koliko je Loznica sada bliža prvoligaškom karavanu?

- Odlične uslove i dobre treninge pod vođstvom šefa stručnog štaba Aleksandra Janjića, jednostavno moramo da potvrdimo rezultatom u nastavku takmičarake godine, posebno jer smo jedna od kvalitetnijih ekipa u Ligi - optimista je dokazani defanzivac.

Marko Marinković, užički “Magelan” nije stacionirao se u Loznicu, na koji period pokazaće vreme.

 

BONUS VIDEO: