SKINUTA OZNAKA TAJNOSTI! Otkriveno koliko Putin ima novca za nastavak rata, INVAZIJA BI USKORO MOGLA DA BUDE GOTOVA?

Uprkos sankcijama, Rusija bi trebalo da ima dovoljno novca da nastavi rat još najmanje godinu dana, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju američkih obaveštajnih službi sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.

Visoki zvaničnici ruskog režima, vladinih agencija i kompanija osetili su uticaj restriktivnih mera, ali pokušavaju da se prilagode, i dok se neki članovi ruske ekonomske elite možda ne slažu sa politikom Kremlja prema Ukrajini i sankcije su naškodile njihovom poslovanju, oni malo je verovatno da će odustati od podrške Vladimiru Putinu, procenile su američke obaveštajne službe početkom marta, a sada je to objavio Vašington post, a preneo Jutarnji list.

Foto: Tanjug/AP

Ruske vlasti, navodi se u dokumentu, računaju na veće korporativne poreze, sredstva iz Fonda nacionalnog bogatstva, povećanje uvoza i sposobnost kompanija da se prilagode kako bi pomogle u ublažavanju ekonomskih pritisaka za ublažavanje uticaja sankcija.

Američki izveštaj ne ocenjuje efikasnost najnovijih restriktivnih mera, niti dugoročne posledice uvođenja gornje granice ruske cene nafte, ali napominje da sankcije ne bi trebalo da imaju direktan uticaj na ekonomiju, već i poslati određeni signal ruskoj eliti.

Ovih dana pojavilo se još nekoliko analiza koje otkrivaju kako režim Vladimira Putina pokušava da se izbori sa sankcijama. Na primer, ubrzo nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, zapadne zemlje su najavile da će zamrznuti zlatne rezerve ruske centralne banke. Mera je uticala na oko 300 milijardi dolara jer su ta sredstva bila uskladištena u zemljama koje su uvele sankcije Moskvi. Međutim, ova imovina se ne može zapleniti zbog zakonskih prepreka, a samo jednoj trećini ovog novca je uspešno ušlo u trag. U međuvremenu, Rusija je uspela da poveća svoje „sjene rezerve“ na evropskim računima za do 100 milijardi dolara tokom prošle godine, otkrila je Novaja Gazeta Evropa, prenosi Jutarnji list.

Foto: Tanjug/AP

Iako su SAD, EU, Japan i druge zemlje zamrznule ruske rezerve, a zapadni političari povremeno pokreću to pitanje kako bi pomogli Ukrajini da stane na noge, u pravnom smislu gotovo da nije bilo napretka. „Namera postoji, ali nije pravno beznačajna; ima još mnogo posla da se uradi“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u leto 2022. U kasnijim izjavama Zapad je davao nejasne nagoveštaje i bilo je očigledno da je malo verovatno da će Ukrajina dobiti bar deo ruske rezerve dok traje rat. „Ruska imovina u našim jurisdikcijama ostaće imobilisana sve dok ne dođe do rešenja sukoba koji se odnosi na rusko kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Svako rešenje sukoba mora da obezbedi da Rusija plati štetu koju je izazvala“, G7 objavljeno je u saopštenju ovog meseca.

Mnogo je lakše raditi sa privatnim fondovima i nekretninama. SAD su već prešle sa zamrzavanja bankovnih računa na konfiskaciju imovine ruskih oligarha na meti sankcija. Na primer, sud u Njujorku doneo je odluku da zapleni 5,4 miliona dolara u vlasništvu ruskog biznismena i medijskog mogula Konstantina Malofejeva i prebaci taj iznos za pomoć Ukrajini. To je prvi takav slučaj otkako je Ministarstvo pravde SAD u proleće 2022. osnovalo KleptoCapture, radnu grupu za održavanje sankcija i izvoznih ograničenja protiv Rusije i za uzvratni udarac „korumpiranim ruskim oligarsima“. SAD su takođe usvojile zakon koji dozvoljava da se zaplenjena imovina „ruskih oligarha“ preda Ukrajini kao humanitarna i vojna pomoć.

Foto: Tanjug/AP

Ruski budžetski deficit dostigao je 2,4 triliona rubalja (26,5 milijardi evra) u prvom kvartalu 2023. godine, iako je ruska vlada planirala deficit od samo tri biliona rubalja (33,1 milijardi evra) za celu 2023. godinu. Javna potrošnja se ubrzala na 122 milijarde rubalja (1,35 milijardi evra) dnevno u prvoj polovini aprila, nakon 75 milijardi (830 miliona evra) u martu i skoro 100 milijardi (1,1 milijardu evra) u februaru i januaru. Međutim, prerano je za zaključak da bi u aprilu moglo doći do deficita jer je ovaj skok rashoda možda privremen i nije jasno šta se dešava sa prihodima.

Ali Rusija takođe ima tajne rezerve, pa je Blumberg izračunao da od 227 milijardi dolara suficita platnog bilansa, oko jedne trećine (80 milijardi dolara) ostaje u inostranstvu. Kremlj ih drži kao gotovinu ili ulaganja u nekretnine i biznise, zbog čega zapadni ekonomisti veruju da ruske rezerve neće uskoro presušiti. A ako ih Kremlj nestane, to neće biti zbog sankcija. "Hronični budžetski deficit svakako može postati realnost i vlasti će tražiti načine da ga pokriju. Ali nije situacija kada više nema novca. To će se desiti samo ako svetske cene nafte padnu ispod 50 dolara", oni predviđeno za Blumberg.

Pored toga, zapadne sankcije uvedene Moskvi znače veliki biznis u drugim delovima bivšeg Sovjetskog Saveza, sa posrednicima koji se utrkuju da zarade novac preprodajući robu nedostupnu Rusiji.

Ti novi lanci snabdevanja, koji Ruse dobro snabdevaju alkoholom, luksuznom robom i drugom zapadnom robom, potkopavaju napore Evrope da kazni Moskvu i trebalo bi da budu blokirani, upozorio je ovih dana Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije.

Njegovu tezu potvrdile su brojke. Gruzija je zabeležila rast trgovine sa Rusijom za skoro 22 odsto u protekloj godini, dok je količina alkohola koju izvozi u Rusiju porasla za više od 120 odsto. Kazahstanski izvoz u Rusiju je naglo porastao u istom periodu, porastao je za oko 57 odsto. Jermenija, koja održava bliske trgovinske veze sa Rusijom, zabeležila je rast BDP-a za neočekivanih 11 odsto prošle godine, dok je izvoz u Rusiju porastao pet puta, a transferi iz Rusije sedam puta u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Svetske banke. Istovremeno je ostvarila suficit u budžetu, a njena valuta, dram, bila je jedna od najboljih na svetu.

BONUS VIDEO: