NATPRIRODNE POJAVE PROGANJAJU PAPU?! Šta se dešava u hodnicima Vatikana? Doneta hitna odluka

Dikasterij za doktrinu vere Vatikana objavio je dokument u kojem su detaljno opisane nove norme u vezi sa slučajevima prijavljenih natprirodnih pojava.

Po pravilu, ni lokalni episkop ni Sveta stolica neće izjaviti da su ove pojave natprirodnog porekla, već će samo ovlastiti i promovisati pobožnost i hodočašća.

Novi dokument Dikasterija za nauku vere objavljen u petak, 17. maja, ažurira norme za raspoznavanje navodnih natprirodnih pojava.

Norme stupaju na snagu u nedelju, 19. maja, na praznik Pedesetnice.

 

 

Dokumentu prethodi detaljno izlaganje kardinala Viktora Manuela Fernandeza, prefekta dikasterija, nakon čega sledi uvod i šest mogućih zaključaka.

Procedura omogućava brže donošenje odluka uz poštovanje narodne odanosti.

Po pravilu, autoritet Crkve više neće biti angažovan da zvanično definiše natprirodnu prirodu fenomena, proces koji može zahtevati mnogo vremena za temeljno proučavanje događaja.

Još jedna nova norma uključuje eksplicitno učešće Dikasterija za doktrinu vere, koji mora da odobri konačnu odluku lokalnog biskupa i koji ima ovlašćenje da interveniše motu proprio u bilo kom trenutku.

Mnogi slučajevi poslednjih decenija se odnose na bivšu Svetu kancelariju, čak i kada su se pojedini episkopi izrazili. Međutim, intervencije su obično ostajale iza kulisa i nikada nisu bile javno objavljene.

Novo eksplicitno učešće Dikasterija odnosi se i na poteškoće u zaokruživanju pojava, koje u nekim slučajevima dostižu nacionalne, pa čak i globalne dimenzije, "što znači da odluka doneta u jednoj Eparhiji ima posledice i na drugim mestima".

Razlozi za nove norme

Dokument potiče iz dugog iskustva prošlog veka, u kojem su zabeleženi slučajevi gde su lokalni episkopi (ili episkopi nekog regiona) brzo proglasili natprirodnu prirodu fenomena, da bi Sveta kancelarija kasnije izrazila drugačiju odluku.

Drugi slučajevi su uključivali episkopa koji je govorio jedno, a njegov naslednik je odlučio suprotno (u vezi sa istim fenomenom).

Svaki događaj je takođe zahtevao duge periode razlučivanja da bi se procenili svi elementi kako bi se donela odluka o natprirodnoj ili ne-natprirodnoj prirodi fenomena.

Ovi vremenski periodi su ponekad bili u suprotnosti sa hitnošću da se daju pastirski odgovori za dobro vernih.

Dikasterij je počeo da revidira norme 2019. godine, što je dovelo do sadašnjeg teksta koji je papa Franja odobrio 4. maja.

Duhovni plodovi i rizici

U svom izlaganju, kardinal Fernandez objašnjava da su mnogo puta ovi događaji doveli do velikog bogatstva duhovnih plodova, rasta u veri, odanosti, bratstva i služenja. U nekim slučajevima, oni su pokrenuli svetilišta širom sveta koja su danas u srcu popularne pobožnosti mnogih ljudi.

Međutim, postoji i mogućnost da se "u nekim događajima navodnog natprirodnog porekla" pojave ozbiljna pitanja koja štete vernicima.

Tu spadaju slučajevi u kojima se iz navodnih pojava izvode "profit, moć, slava, društveno priznanje ili drugi lični interes" (II, čl. 15, 4°), čak do "obavljanja kontrole nad ljudima ili vršenja zloupotrebe (II, čl. 16)."

Može doći do "doktrinarnih grešaka, preteranog pojednostavljivanja jevanđeljske poruke ili širenja sektaškog mentaliteta". Postoji mogućnost da vernici "budu zavedeni događajem koji se pripisuje božanskoj inicijativi, ali je samo proizvod nečije mašte, želje za novitetom, sklonosti da se izmišljaju neistine (mitomanija) ili sklonosti ka laži."

Opšte smernice

Prema novim normama, Crkva će vršiti svoje dužnosti rasuđivanja, na osnovu sledećeg:

- (a) da li se znaci božanskog delovanja mogu utvrditi u pojavama za koje se tvrdi da su natprirodnog porekla; (b) da li postoji nešto što je u suprotnosti sa verom i moralom u spisima ili porukama onih koji su uključeni u navodne pojave o kojima je reč; (v) da li je dozvoljeno ceniti njihove duhovne plodove, da li ih treba očistiti od problematičnih elemenata ili vernike treba upozoriti na potencijalne rizike; (g) da li je preporučljivo da nadležna crkvena vlast ostvari njihovu pastirsku vrednost (I, 10)."

Međutim, "u ovim normama nije predviđeno da crkveni autoritet pozitivno priznaje božansko poreklo navodnih natprirodnih pojava" (I, 11).

Stoga, po pravilu, "ni Eparhijski episkop, ni Episkopske konferencije, ni Dikasterijum neće izjaviti da su ove pojave natprirodnog porekla, čak i ako se odobri Nihil obstat. Ostaje, međutim, istina da Sveti Otac može odobriti poseban postupak u tom pogledu" (I, 23).

Foto: Tanjug/Profimedia

 

Mogući zaključci u vezi sa navodnim fenomenom

Prepoznavanje navodnog natprirodnog fenomena može dovesti do sledećih šest zaključaka.

- Nihil Obstat: Bez izražavanja ikakve sigurnosti u natprirodnu autentičnost samog fenomena, mnogi znaci delovanja Svetog Duha se priznaju. Episkop se ohrabruje da ceni pastirsku vrednost i promoviše širenje ovog fenomena, uključujući hodočašća;

- Prae oculis habeatur: Iako se prepoznaju važni pozitivni znaci, primećuju se i neki aspekti konfuzije ili potencijalnih rizika koji zahtevaju od eparhijskog episkopa da se uključi u pažljivo razlučivanje i dijalog sa primaocima datog duhovnog iskustva. Ako je bilo pisanja ili poruka, doktrinarno pojašnjenje bi moglo biti neophodno;

- Curatur: Uočeni su različiti ili značajni kritički elementi, ali je fenomen već široko rasprostranjen, a za njega se vezuju proverljivi duhovni plodovi. Stoga se ne preporučuje zabrana koja bi mogla da uznemiri verne, ali se savetuje lokalnom episkopu da ne podstiče pojavu;

- Submando: Kritična pitanja nisu povezana sa samim fenomenom, već sa njegovom nepropisnom upotrebom od strane ljudi ili grupa, kao što su neprikladna finansijska dobit ili nemoralni postupci. Sveta stolica poverava pastirsko rukovođenje određenim mestom eparhijskom episkopu ili delegatu;

- Prohibetur et obstruatur: Uprkos raznim pozitivnim elementima, čini se da su kritična pitanja i rizici povezani sa ovom pojavom veoma ozbiljni. Dikasterijum traži od lokalnog episkopa da ponudi katehezu koja može pomoći vernicima da razumeju razloge za odluku i preorijentišu svoje legitimne duhovne brige;

- Declaratio de non supernaturalitate: Dikasterijum za doktrinu vere ovlašćuje lokalnog episkopa da izjavi da je utvrđeno da taj fenomen nije natprirodan na osnovu konkretnih činjenica i dokaza, kao što je ispovedanje navodnog vizionara ili verodostojna svedočanstva o izmišljanju fenomen.

Foto: pixabay.com

 

Procedure koje treba pratiti

Nove norme zatim ukazuju na procedure koje treba primeniti. Na eparhijskom episkopu je da ispita slučajeve i da njihove presude dostavi Dikasteriju na odobrenje.

Od episkopa se traži da se uzdrži od javnih izjava o autentičnosti ili natprirodnoj prirodi i da se pobrine da ne bude zabune ili senzacionalizma.

Ako elementi slučaja "izgledaju dovoljni", eparhijski episkop će tada formirati istražnu komisiju, koja bi trebalo da uključuje najmanje jednog teologa, jednog kanonistu i stručnjaka izabranog na osnovu prirode pojave.

Foto: IPA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

 

Pozitivni i negativni kriterijumi

U dokumentu se navodi nekoliko pozitivnih kriterijuma za procenu navodnog natprirodnog fenomena.

Tu spadaju: "kredibilitet i dobar ugled osoba koje tvrde da su primaoci natprirodnih događaja ili da su direktno u njima uključeni, kao i ugled saslušanih svedoka...; doktrinarnu ortodoksnost fenomena i sve poruke vezane za njega; nepredvidivost pojave, po kojoj je evidentno da nije rezultat inicijative uključenih ljudi; i, plodovi hrišćanskog života" (II, 14).

Negativni kriterijumi uključuju: "mogućnost očigledne greške u vezi sa događajem; potencijalne doktrinarne greške...; sektaški duh koji rađa podele u Crkvi; otvorena težnja za profitom, moći, slavom, društvenim priznanjem ili drugim ličnim interesom koji je usko povezan sa događajem; teško nemoralni postupci…; psihološke promene ili psihopatske sklonosti kod osobe koje su mogle uticati na navodni natprirodni događaj; i svaka psihoza, kolektivna histerija i drugi elementi koji se mogu pratiti do patološkog konteksta" (II, 15).

Konačno, "upotreba navodnih natprirodnih iskustava ili priznatih mističnih elemenata kao sredstva ili izgovora za vršenje kontrole nad ljudima ili vršenje zlostavljanja" (II, 16) smatra se posebnom moralnom težinom.

Bez obzira na konačnu odobrenu odluku, eparhijski episkop "mora da nastavi da bdi nad pojavom i ljudima koji su uključeni, vršeći svoju uobičajenu vlast" (II, 24).

(Republika/Vaticannews.va)