MEĐUNARODNI POREDAK SE RUŠI, VEĆ SMO UPALI U HAOS TREĆEG SVETSKOG RATA! Ugledni ruski analitičar: Više nije bitno ko je u pravu, MRŽNJA JE EKSPLODIRALA

– Sada su svi sukobi koji postoje u svetu – dugogodišnji, nerešeni – počeli da izlaze na videlo. Imali smo 2020. rat na Južnom Kavkazu, 2022. – specijalna operacija u Ukrajini. Dakle, rat na Bliskom istoku nije poslednji. Međunarodni poredak se ruši. Bio je zasnovan na strahu od međusobnog uništenja, ali moguć. Ratovi na Bliskom istoku su izbijali i ranije, ali su SSSR i SAD intervenisali i gasili ih do sledećeg sukoba. A sada čak ni ne vidim mehanizam privremenog mira. Mislim da je Hamas, sam ili uz učešće prijatelja iz Irana, izabrao veoma precizan trenutak za udar. Izrael je poslednjih godinu dana u trajnom unutrašnjem haosu, a svet je ometen drugim sukobima. I eto, rezultat je tu, rekao je Lukjanov.

Foto: Tanjug/AP

 

Šta je Hamas postigao?

- Hamas, pretpostavljam, nije postigao ništa dobro, ali ne smemo zaboraviti – oni su verski fanatici. Za njih je pasti u borbi sa zlom časna dužnost. Izraelskim političarima je veoma draga metafora – „napad Hamasa je naš 11. septembar“. Ali greše. Nije sam udarac koji je nanela Al-Kaida bio uništavajući, već je bila destruktivna reakcija Amerike. SAD su započele seriju ratova i potkopale sopstveni uticaj. Imam osećaj da je, svesno ili instinktivno, Hamas nastojao da isprovocira Izrael na iste akcije koje bi mu stvarale strašne probleme u budućnosti.

Ali nije teško izračunati reakciju Izraela. Jevreji ne žele da trpe napade Hamasa i da se ponašaju oštro. U čemu greše?

– Ko je u pravu više nije važno. Došlo je do monstruoznog izliva mržnje koja se gomilala decenijama. Apsolutno varvarski postupci Hamasa – kažu, ubijamo za predstavu – prirodno su izazvali sličnu reakciju Izraela. Ali postavljaju se pitanja o efikasnosti ove reakcije.

Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, 80 odsto stanovnika Gaze negira Izraelu pravo na postojanje.

- Ali Izrael nikada nije verovao da palestinska država treba da postoji. Moramo iskreno priznati da Izrael nikada Palestince nije doživljavao kao jednake koji imaju pravo na istu državu.

Država ima pravo na vojsku. I tada budući rat koji preti Izraelu više ne bi bio sa slabo naoružanim partizanima.

– Da podsetim da su se „slabo naoružani partizani” pokazali veštijim od drugih armija arapskih zemalja koje su se ranije borile sa Izraelom. Hamas ima svoju istinu koju brane po cenu svojih i svih drugih života. Utisak je da Hamas, generalno, ne zanima koliko Palestinaca gine...

Foto: Twitter/printscreen/@TbaFun

 

Hoćete da kažete da se kriju iza civila?

- Ne kriju se iza sebe, već jednostavno veruju da je za sveti cilj vredan umiranja. Glavni problem je šta kasnije sa ovom Gazom? Čak i da bude uništena i očišćena, čak i da se desi ono o čemu pričaju izraelski zvaničnici, neće biti Hamasa... Ali u Pojasu Gaze ima 2,5 miliona ljudi! Šta da radimo sa njima? Nemate ih gde preseliti, uništiti ih je, naravno, nemoguće. Ovo je ćorsokak iz kojeg, po mom mišljenju, nema izlaza. Da se ​​vratimo na sam početak razgovora – pre oko 35 godina postojala je iluzija da će veliki momci rešiti pitanje (Amerikanci i Sovjeti). Sada niko ništa ne može da reši, uključujući i SAD.

Zar ne klizimo u Treći svetski rat?

- Nismo u Gazi da mi klizimo ka njoj. Na osnovu ukupnosti svih sukoba. Instinktivno očekujemo da će rat početi baš kao Prvi svetski rat, Drugi... Ali takvih ratova verovatno više neće biti – uostalom, postoji nuklearno oružje koje mnoge još uvek koči. Postoji lanac sukoba koji utiču na ceo svet. U stvari, Treći svetski rat je već u toku. U tom smislu je ipak bolje od ratova koji su se desili u 20. veku, ali je malo radosti.

Kada prvi put dođete u Izrael, otkrijete da je ta zemlja... skoro ruska. Kako je pevao Visocki, „četvrtina prvih su naši ljudi“. Ali zašto su onda ljudi u Rusiji više zabrinuti za Arape?

- Tako složena tema. Sa ove tačke gledišta, naš sukob sa Ukrajinom je nešto potpuno iznenađujuće. I tamo i tamo ljudi govore ruski, slušaju Visockog... Za naše građane Izrael je deo američkog sveta, a mi smo u ratu sa Amerikom, što znači da im je to potrebno.

Da li je Rusija od ovog sukoba dobila geopolitičku korist?

– Nemojmo tuđu tragediju posmatrati kao dobrobit…

Foto: Tanjug/AP

 

Politika je cinična

- Nisam uveren da će efekat biti linearan. Bajden je održao zanimljiv govor: striktno je povezao dve teme – Ukrajinu i Izrael, a sa druge strane Rusiju i Hamas. Takva finta - stvaramo sliku jednog neprijatelja „tiranije i terorista“ (TT). Poznavajući psihologiju američke politike, kojoj su potrebne jednostavne, razumljive šeme, ne isključujem da bi to moglo da funkcioniše. Uključujući i za dodelu novca. Sada će američki zakonodavci dati novac Izraelu, ali ne i Ukrajini. Ali ako povežete sukobe zajedno, oni će vam dati oboje.

Da li je strategija Rusije u sukobu sa Zapadom – „tolerisati neprijatelja“ – uspešna?

– Mislim da postoji šansa za promenu političkog pejzaža na Zapadu. Upravo su najavili stvaranje nove partije u Nemačkoj koju je pokrenula Sara Vagenkneht, bivša šefica bivših istočnonemačkih komunista. A skoro 20 odsto Nemaca je spremno da podrži Saru, jer ona kaže: čuvajmo sebe, a ne sukob sa Rusijom. U Francuskoj ozbiljno očekuju da će Marin Le Pen pobediti na sledećim izborima 2027. godine. Ali ne bih očekivao da će se od ovoga sve promeniti... Strategija Moskve, ako dobro razumem, po bilo kom manje-više konzervativnom scenariju, bez prelaska na rat Rusija-NATO, proizilazi iz činjenice da je naš resurs veći od toga, koji se može dati Ukrajini. I tako će na kraju naši uzeti. Istina, postavlja se još jedno pitanje - recimo da smo sedeli predugo. Šta ćemo dalje? Ovo je, po mom mišljenju, teže pitanje.

Ali šta onda gradimo? Imamo li plan? Ili je ovo još jedan eksperiment na zemlji?

- Ne gradimo ništa. Gradili smo strasno i destruktivno u dvadesetom veku. Postojao je zaista opsežan eksperiment koji se završio neuspešno. Sada, po mom mišljenju, umesto svesne konstrukcije, pokušava se prilagoditi onome što se samo po sebi menja. Još uvek se udaljavamo od SSSR-a - negde nabolje, negde - nije činjenica... Mi ne obnavljamo SSSR, već se definišemo u onim granicama koje smatramo originalnim i neophodnim za sebe. Još ne znamo šta ćemo na kraju. Ceo svet se sada kreće.

Odnosno, u opštem haosu i mi smo haotični, a ne znamo cilj, kao svi?

- Kako se može biti uredan u opštem haosu? Ovo je nemoguće. Drugo pitanje je da se možete pravilno odnositi prema haosu i, shvatajući sve rizike, kloniti se. Danas je uobičajeno govoriti o „ruskoj civilizaciji“. O vezama možete maštati koliko god želite, ali glavna osobina civilizacije je da je sama sebi dovoljna. Ne gleda oko sebe u druge čekajući šta će reći o njoj. Ovo su Kina i Indija, ali mi nismo. Naš evrocentrizam, formiran vekovima, povezan je sa izvesnim kompleksom inferiornosti. To je ono čega se trebamo osloboditi, a ne činjenica da ćemo prekinuti sve veze i živeti ovde u kolibi. Izrael se, inače, takođe ponaša kako mu odgovara i, kao što vidimo, ne mari ni za koga.

Foto: Tanjug/AP

 

Ako Rusija ima takvu naviku, onda se može odvojiti od Zapada, ali se odmah vezati za Kinu.

– Nema potrebe da se vezujete za Kinu, jer niko nije zainteresovan da menja sapun za sapun. Savremena svetska politika se udaljava od blokova. Niko ne želi da bude vezan obavezama. U tom smislu, zapadni sistem je jedinstven – postoji stroga disciplina, uključujući ideološku. Ali to se neće desiti nigde drugde. I sam Zapad će se, mislim, promeniti.

BONUS VIDEO: