DOK SVET GLEDA U IZRAEL PUTINOVA RATNA MAŠINERIJA NE STAJE: Rusi NAPADAJU u talasima, broj vojnika dostigao 400.000, sledeće godine vojsci stiže OGROMAN NOVAC

Ove okolnosti nisu loše došle zaraćenim stranama. U pojedinim borbenim zonama smanjena je aktivnost, dok se vojska popunjava i pojačava. Posebno se to odnosi na područja gde su Rusi nedavno napali: na severu Donbasa i oko Avdiivke. Iako su ciljevi većine borbi ostali unutar "sive zone" između zaraćenih strana, Rusi su prešli na pešadijske napade nakon velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici.

Osim toga, traje borba oko okupiranog grada Bahmuta. Ukrajinci nastoje osloboditi delove severno i južno od grada. Na severu, ozbiljni ruski kontranapadi poremetili su ukrajinske planove, dok su južno od Bahmuta ukrajinske snage usporile pritisak Rusa,navodi Jutarnji list.

Foto: mil.ru

 

Borbe se odvijaju između ukrajinskog naselja Kliščivka-Andriivka i oko tri kilometra istočnije od ruske crte Opitne-Odradivka-Mikolaivka. Slične promene zabeležene su i na jugu bojišta, duž granice sa Donjeckom oblasti (Velika Novosilka) i širom Zaporošja (posebno južno od Orihiva). Borbe se i dalje vode oko oslobođenog sela Robotine i okolnih okupiranih naselja. Ruski napadi se dešavaju i na ukrajinsko uporište Mala Tokmačka. Stanje uz donji tok reke Dnjepar, nedaleko od grada Hersona, je nejasno. Iako ruski izvori često spominju protunapade na mostobrane koje je teško precizno pratiti, situacija nije potpuno stabilizovana.

Ruski vazdušni napadi postali su učestaliji. U subotu, 21. oktobra, rakete su pogodile grad Krivi Rih i aerodrom Dolgincevo, a napadi su se nastavili i na krajeve Hersonske oblasti. Takođe je bilo napada na Harkiv, drugi najveći grad u Ukrajini, raketama sistema S-300. I dok su neke rakete oborene, napadi su i dalje intenzivni.

Odgovor na ove napade se nastavlja. Ukrajinske snage su poslale bespilotne letelice prema Sevastopolju, luci koju Rusija sve teže može vojno koristiti. Međutim, ruski dronovi su lansirani ka centralnim delovima Ukrajine, ali su, navodno, uništeni pre nego što su stigli do ciljeva.

Ruska Federacija i dalje ulaže značajne resurse u ratne potrebe i prilagođavanje industrijskog sektora za ratne napore. Vladimir Putin se hvali novim oružanim sistemima, dok broj ruskih vojnika u Ukrajini navodno dostiže 400.000. Rusija se oslanja na pešadiju, posebno na određenim jurišnim jedinicama, dok se oružje nabavlja i iz drugih zemalja kao što su Iran i Severna Koreja.

Rusija u ratu
 

Ruska Federacija, poput Ukrajine, ulaže veliki dio svog proračuna u financiranje ratnih potreba i industrijsko restrukturiranje. U idućoj godini planira se povećanje izdvajanja za oko 68 posto u odnosu na ovu godinu, što će činiti oko 6 posto BDP-a ili oko 30 posto ukupne državne potrošnje. Da bi se zadovoljile ove potrebe, provode se različite mere, uključujući zamrzavanje rashoda za obrazovanje i zdravstvo te razmatranje opcije "dobrovoljne pretplate" državnih zaposlenika za financiranje vojnih operacija u Ukrajini.

Vladimir Putin se i dalje hvali novim oružanim sustavima, dok broj ruskih vojnika u Ukrajini navodno doseže 400.000 ljudi. Rusija regrutira vojnike, uključujući zatvorenike i dužnike, izbjegavajući masovno uključivanje stanovništva iz europskog dela zemlje.

Taktika vođenja rata se menja, s naglaskom na pešadiji i jurišnim postrojbama. Međutim, jurišne postrojbe, poput "Šturm-Z", suočavaju se s izazovima kao što su niska logistička i medicinska podrška. Također se primećuje uvoz vojne opreme iz Irana i Severne Koreje.

Foto: mil.ru

 

U područjima Ukrajine pod ruskom kontrolom, stanovništvo se suočava s različitim problemima, uključujući odlagališta otpada, zamenu lokalnih proizvoda robom iz Rusije i gašenje industrijskih pogona. Postoji selektivna obnova određenih gradova, dok druga područja ostaju zanemarena. 

Saveznička pomoć Ukrajini

Velika Britanija se u poslednje vreme sve više uključuje u obuku Ukrajinaca – a do početka 2024. planira se prebacivanje britanskih instruktora u Rumuniju kako bi se osnovna obuka ukrajinskih vojnika obavljala bliže bojnom polju, uz manje vremena za putovanja i aklimatizacije učesnika. Pored toga, sprovode se neke inicijative za specijalističke obuke – kao što je dvonedeljni kurs za ukrajinske građevinske inženjere.

Upoznali su se sa načinima zaštite kritične infrastrukture od napada dronovima i drugim projektilima u cilju boljeg razumevanja delovanja pojedinih vrsta naoružanja, a samim tim i boljeg planiranja primene različitih zaštitnih mera na objektima koji u Ukrajini stradaju od čestih ratnih dejstava. uništenje.

Za razliku od svega toga, Nemačka se koncentrisala na konkretnu materijalnu pomoć – najavljujući dodatnu isporuku Ukrajini 3 protivvazdušna oklopna vozila Gepard, još jedan mostoložač Biber, 3 teška tegljača sa poluprikolicama, 20 bespilotnih izviđačkih aviona RK-35 Heidrun , 20 dronova tipa Vektor i nešto artiljerijske municije kalibra 155 mm. Pored toga, vrednost najavljenog „zimskog paketa”, koji se očekuje uskoro – a koji bi navodno trebalo da bude težak oko 1,4 milijarde evra (što nije ni čudo, trebalo bi da sadrži i dobru količinu naprednog protivvazdušnog naoružanja). ) je takođe navedeno.

Pored toga, pomenuto je i izdvajanje dodatnih 200 miliona evra za potrebe obrazovanja, zdravstva, vodosnabdevanja i urbane obnove širom Ukrajine, a naznake buduće ozbiljne saradnje dao je 6. Nemačko-ukrajinski ekonomski forum održan u Berlinu 24. oktobra. u odbrambenoj industriji.i potencijalno korišćenje zamrznutih ruskih sredstava kroz međunarodni mehanizam kompenzacije.

Iako je sve ovo divno i divno, ostaje da se vidi ima li istine u pisanju pojedinih nemačkih medija da je Ministarstvo odbrane SR Nemačke potcenilo rashode vezane za Ukrajinu za oko 5 milijardi evra u svojim novim budžeta – pošto je tamo bilo predviđeno da se izdvoji samo oko 4 milijarde evra, što zapravo pokriva samo davno obećanu pomoć (oko 3,1 milijardu) i oko 770 miliona za pomoć preko Ministarstva spoljnih poslova. Nasuprot tome, postoje dalje potrebe i nagoveštaji pomoći u robi i obuci, koja bi lako mogla da iznosi dodatnih 5,22 milijarde evra – što nije bilo predviđeno za narednu 2024. godinu.

Ostaje da se vidi kako će trenutna kriza u Izraelu uticati na pomoć Sjedinjenih Država Ukrajini. Dok se iz lokalnih izvora čulo da se zahtevi i potrebe ova dva krizna žarišta praktično ne preklapaju (a granate kalibra 155 mm su samo jedna od retkih i navodno sa malim preklapanjima), iz Vašingtona su juče uveravali da će biti nema problema u paralelnom zadovoljavanju svih potreba oba saveznika, posebno kada se ublaži politička kriza tamo u Kongresu – što bi trebalo da omogući znatno sistematičnije i obimnije slanje pomoći.

Foto: mil.ru

 

Do tada, treba napomenuti da je Ukrajina od Kanade dobila novu seriju oklopnih vozila tipa Senator MRAP, poboljšanu oklopnu zaštitu, a pored oko 100 miliona USD za jačanje energetskog sektora dobijenih od Katara, pregovara se o dodatnim generatorima sa Indonezijom za predstojeću zimu.

Dok je juče, 24. oktobra, održan još jedan sastanak tzv „Krimska platforma“, sa oko 70 parlamentarnih delegacija iz celog sveta, dobila je veoma pomešane vesti iz Evropske unije za Ukrajinu.

S jedne strane, u Kijev je stigao deveti paket budžetske podrške od 1,5 milijardi evra (koji bi trebalo da bude 15 milijardi evra 2023. i 18 milijardi evra 2024. godine). S druge strane, ponovo je propao dogovor oko sledeće rate od 500 miliona evra za kupovinu oružja Ukrajini – koji je po ko zna koji put blokirala Mađarska tražeći garancije da se njihova OTP banka neće ponovo pojaviti na ukrajinskoj listi „međunarodnih ratni sponzori“ sa koje je krajem septembra ove godine privremeno skinuta.

Sve ovo dolazi samo nekoliko dana posle susreta Vladimira Putina i Viktora Orbana u Kini – kada je mađarski premijer bio praktično jedini iz Evropske unije na sastanku kineskog foruma pojas i put.

Tamo se čulo da Orban pokušava da „spasi šta može“ od nekadašnjih odnosa sa Rusijom (posebno u pitanju gasa, nafte i nuklearne tehnologije, koja je Rusiju do sada štitila od sankcija EU), a izjave ruskog predsednika tadašnje da mađarskog premijera zbog njegovih proruskih stavova prozivaju oni evropski političari koji nisu toliko „hrabri da se zauzmu za interese svog naroda“ – pa su ljubomorni i zato kritikuju. Međutim, hiljade građana Mađarske koji su u ponedeljak, 23. oktobra izašli na ulice Budimpešte, nisu se složili sa ovim stavom.

BONUS VIDEO: