DOMINO EFEKAT! BUGARI PALI, KO JE SLEDEĆI: Da li će Evropa ušetati pravo u Putinovu zamku?! ODGOVOR NA GORUĆE PITANJE!

Kako navode sagovornici Republike, nakon što je bugarskoj vladi liberalnog premijera Kirila Petkova u sredu je izglasano nepoverenje u parlamentu, slična sudbina mogla bi da zadesi i brojne druge države u kojima će sve više rasti nezadovoljstvo zbog neminovnog rasta nezaposlenosti i siromaštva izazvog ruskim napadom na Ukrajinu i sankcijama koje su Zapadne zemlje uvele Moskvi.

Time bi se praktično ostvario javno proklamovani plan Kremlj, o kome su govorili ruski najviši državni zvaničnici, po kojem će građani Zapadnih zemalja, suočeni sa nagomilanim ekonomskim problemima, ustati protiv odluka elita koje su insistirale na žestokim sankcijama protiv Moskve, iako je deo preduzetih mera bez sumnje i protiv interesa evropskih država.

Iako ne žele da spekulišu u kojoj narednoj državi EU bi moglo da dođe do pada vlade i promene režima, sagovornici Republike nemaju dilemu da je takav scenario i više nego verovatan i da će na taj način pojedine zemlje praktično direktno ući u "Putinovu zamku".

POTRESI U EVROPI

Foto: youtube.com/printscreen

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Republiku da će turbulencije na Starom kontinentu tek uslediti.

- Svojim greškama evropske vlasti su izazvale to što se dešava, sve su to posledice pogrešne politike u kojoj su ove zemlje američki vazali. Mnogo elemenata se nakupilo kad je Bugarska u pitanju, a problemi koji su proizišli u geopolitičkom svetu dodatno su je opteretili - navodi Anđelković i dodaje:

- Mislim da će uskoro u čitavoj Evropi doći do ozbiljnih turbulencija, a građani će sve više osetiti posledice neprijateljskog delovanja EU prema Rusiji. Čim su evropljani shvatili da se nalaze pod nuklearnom pretnjom i vlade su preko noći postale nestabilne, a kada građani osete da ih ova kriza košta, okretaće se od politike koja ih vodi ka tom - konstatuje Anđelković.

Komentarišući pad vlade u Bugarskoj,  direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić ocenjuje da će se sistem Zapadnih sanckija uvedenih Moskvi rušiti kao "kula od karata", kako bude raslo nezadovoljstvo u samim evropskim zemljama.

- U Bugarskoj stalno previru ti odnosi i ona je na ivici između Istoka i Zapada, nezavisno od suštinskog opredeljenja vojske, tu se prepliću narodni interesi. Ali pored činjenice što ide složeno vreme i zima, pogotovo za Bugarsku, to sve dodatno otežava mnoge stvari i odgovore na krizu u kojoj se nalazi ova zemlja. Ima tu i drugi deo, a on se tiče nepopustljivosti Bugarske u odnosu na Severnu Makedoniju - navodi Miletić.

Najslabije karike

Naš sagovornik podseća na havariju koja se nedavno dogodila, pri čemu je nuklearni reaktor u Kozloduju morao da bude ugašen, a svakoj vladi trenutno, prioritet je da zaštiti svoj energetski sektor.

- Vidimo da su havarije moguće, a ukoliko bi se desile širom Evrope, kao kula od karata bi se rušio sistem sankcija, a ne bi me iznenadilo da te havarije počnu češće da se dešavaju i da Rusija tu pomogne koliko može da se sve destabilizuje - dodaje Miletić.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Miletić dalje objašnjava da je teško predvideti koja bi zemlja mogla proći kao Bugarska, ali da pritisak raste paralelno sa jačanjem krize svuda u svetu.

- Mislim da su najugroženije slabije zemlje koje su se među poslednjima priključile EU i NATO, jer su najduže bile van tog sistema i sigurno su najranjivije - ocenjuje Miletić.

Hod po ledu

Zoran Spasić stručnjak za međunarodnu politiku, smatra da hod po ledu, čeka svaku zemlju, koja se u nadolazećim krizama nije vodila svojim nacionalnim interesima, već se priklanjala tuđim.

Foto: Privatna arhiva

- Znamo kakvu je odluku Bugarska donela kad je reč o energentima, nije se oslanjala na svoje interese, to utiče na rad privrede jedne zemlje i životni standard građana. Sasvim je sigurno da živimo u neravnopravnom svetu, gde više ne važe pravila međunarodnog prava i sve to dovodi do nezadovoljstva prvenstveno građana i ne samo da će se oformiti dva politička bloka, već i ekonomska, sa jedne strane Zapadni, sa druge BRIKS, alternativa G20, upravo iz razloga što se gase slobodarski principi - zaključuje Spasić.