MEKSIČKI KARTELI ZARAĐUJU VIŠE OD TRGOVINE LJUDIMA, NEGO OD DROGE! Prevedu migrante preko granice, pa ih teraju da im otplaćuju dug godinama!

U razgovoru sa istraživačkim timom, Džeson Džons, penzionisani kapetan iz Teksaškog odeljenja za javnu bezbednost, rekao je da SAD ne uviđa pretnju koju predstavljaju teško naoružane meksičke bande kao što su karteli iz Zaliva i Sinaloa.

On je opisao „tektonski pomak“ u operacijama kartela, koji su zaradili oko 13 milijardi dolara od trgovine migrantima preko granice i naterali ih da otplate tranzitni dug kada počnu da zarađuju plate u SAD.

Njegovi komentari, emitovani u podkastu u četvrtak, odražavaju komentare američkih graničara koji su razgovarali za Dejli mejl o nedavnoj poseti granici u El Pasu u Teksasu, dok je stalni tok migranata prešao Rio Grande i predao se.

Slično kao zakon koji su predložili republikanski senatori Rodžer Maršal i Rik Skot, administracija Džonsa Bajdena bi trebalo da označi meksičke kartele stranim terorističkim grupama — kao što je učinjeno sa ISIS-om i Al Kaidom — kako bi se bolje suzbile njihove aktivnosti.

- Imamo bukvalno stotine hiljada ljudi koji prelaze teritoriju Zalivskog kartela - rekao je Džons u podkastu koji je emitovao Centar za imigracione studije, istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu.

- Nisu imali novca unapred da plate. Dakle, sada su dužni ovim kartelima. Dakle, prešli su tu reku, dozvoljeno im je da uđu u Sjedinjene Države, savezna vlada onda šalje te ljude u svaku državu u zemlji. Ali ipak, oni su dužni kriminalnoj organizaciji u stranoj zemlji godinama, ako ne i decenijama, koje dolaze. -

Američki Graničari se bore sa naletom migranata koji prelaze iz Meksika. Vlasti su zaustavile migrante 2,15 miliona puta od oktobra do avgusta i ovo je prvi put da je ta brojka bila iznad 2 miliona tokom vladine fiskalne godine.

To je bilo povećanje od 39 odsto u odnosu na 1,54 miliona zaustavljanja u istom periodu godinu dana ranije. Avgust je poslednji mesec za koji su dostupni podaci.

Prelasci granice su delimično podstaknuti ponovnim prelaskom, jer ne postoje pravne posledice za proterivanje prema pravilu iz ere pandemije koje uskraćuje pravo na traženje azila. Ipak, brojke su veoma visoke.

Pre otprilike deset godina, lokalne bande su migrantima naplaćivale samo 100 dolara da pređu granicu, rekao je Džons.

Danas Meksikanci moraju da skupe 2.500 dolara, a migranti iz Centralne Amerike 3.000 dolara. Oni iz Kine plaćaju 5.000 dolara, a Rusi i stanovnici Bliskog istoka moraju da plate 9.000 dolara, dodao je on.

Bande i njihovi takozvani stručnjaci za krijumčarenje „kojota“ naplaćuju više za tranzit ljudi do i preko granice. Najnoviji priliv dolazi uglavnom iz Venecuele, Kube i Nikaragve, prema podacima Carine i granične zaštite (CBP).

Gangsteri kartela nazivaju migrante „poklonom koji stalno daje“ jer moraju da plate plate koje zarađuju u SAD, rekao je Džons.

Oni koriste novac za nabavku vojnog oružja, otkupljuju meksičke političare i u nekim slučajevima vode „paralelne vlade“ u oblastima koje su efektivno pod njihovom kontrolom, rekao je Džons.

Prihodi kartela od trgovine ljudima porasli su sa 500 miliona dolara u 2018. na 13 milijardi dolara ove godine, procenjuje Državna bezbednosna istraga, savezna agencija koja istražuje takve slučajeve, navodi Njujork tajms.

 

 

Karteli su sada složene međunarodne operacije vredne više milijardi dolara, a kartel Sinaloa i kartel nove generacije iz Haliska (CJNG) deluju u najmanje 50 zemalja svaki, rekao je Džons.

Oni su opremljeni jurišnim puškama kupljenim u američkim prodavnicama i prokrijumčarenim nazad preko granice, kao i sve od mitraljeza na kaiš iz Centralne Amerike i ruskih raketnih granata, dodao je on.

- Oni su ovde, a neuspesi na jugozapadnoj granici se osećaju širom ove zemlje, u svim mogućim oblicima - rekao je Džons.

Karteli su bili izloženi u sredu u nasiljem pogođenoj jugozapadnoj meksičkoj državi Gerero, gde je u pucnjavi između rivalskih bandi poginulo 18 ljudi, uključujući gradonačelnika, saopštile su u četvrtak meksičke vlasti.

Čini se da su umešane organizovane kriminalne grupe La Familia Michoacana i Los Tekileros.

Džons je pozvao SAD da odrede kartele kao strane terorističke grupe, čineći nezakonitim da im pojedinci pomažu, zamrzavajući njihovu imovinu, zaustavljajući njihove međunarodne tokove novca i zabranjujući ulazak članovima u Ameriku.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena gura druge zemlje u Americi da prihvate više ljudi koji beže iz svojih domova.

 

 

Oko 6,8 miliona ljudi napustilo je Venecuelu otkako je 2014. izbila ekonomska kriza u zemlji od 28 miliona ljudi. Većina je otišla u obližnje zemlje u Latinskoj Americi i na Karibima, uključujući više od 2,4 miliona koji se nalaze u susednoj Kolumbiji.

Migracije Venecuelanaca u SAD naglo su opale početkom ove godine nakon što je Meksiko ograničio putovanje avionom, ali se povećao poslednjih meseci kako sve više dolazi preko kopna kroz ozloglašeno opasan teren džungle Darijen Gap u Panami.

Republikanski guverneri Teksasa, Arizone i Floride - Greg Abot, Dag Ducei i Ron DeSantis - dospeli su na naslovne strane tako što su autobusima ili letovima dovozili migrante u oblasti na severu SAD koje predvode demokrate kako bi istakli krizu.

Ipak, čak i demokratske administracije poput El Pasa, pograničnog grada u Teksasu, prevoze hiljade migranata u Čikago i Njujork, nazivajući to samo 'humanitarnom' misijom, otkrila je istraga Djeli mejla.

Američki glasači favorizuju republikance u odnosu na demokrate za rešavanje problema imigracije i kriminala, što sugeriše da bi republikanski naglasak na bezbednosti granica mogao da im pomogne na izborima na sredini mandata 8. novembra, pokazala je anketa Ipsosa ove nedelje.

Četrdeset odsto registrovanih birača reklo je da su republikanci stranka koja je najpogodnija za rešavanje pitanja imigracije, u poređenju sa 32 odsto onih koji su izabrali demokrate, prema istraživanju koje je obuhvatilo 4.415 odraslih između 27. septembra i 3. oktobra.

 

 

Rastuća inflacija ostaje glavna briga za američke glasače, ali se kriminal i imigracija vide kao važne teme za motivisanje ključnih republikanskih pristalica da izađu i glasaju – i za pridobijanje nezavisnih i umerenih demokrata.