ISTAKNUTI NAPADAČ (NE)OČEKIVANO OTIŠAO U FUDBALSKU PENZIJU: Gospodin - centarfor, Kaluđerović!

Iako je startovao iz rodne Bačke Topole, “Nevidljivi režiser” je tako hteo - da sve počne i završi se na Staroj Karaburmi, da sportskim putem pretrpanim fudbalskim obilaznicama i krivinama izvrsni napadač Andrija Kaluđerović (37) ostvari dečački san - da uz njegovo ime stoji prestižni prefiks “la classe”.

Koliko je zaista zadovoljan turbulentnom karijerom profesionalnog fudbalera sada kada je sve stvarno gotovo za portal Republika.rs objasnio je Andrija Kaluđerović lično:

- Da je bilo lako, nije, da je moglo bolje sigurno jeste, ali kada vratim “film” uspeo sam u svemu što sam zacrtao.

Kažete, moglo je i bolje.

- Gde god sam igrao, uživao sam u fudbalu, bio u samom vrhu liste strelaca, nosio dres najvećeg srpskog kluba… Međutim, nisam osvojio ni jedan trofej u Srbiji, takođe sa reprzentacijom sam, i iz ove perspektive, morao i više i efikasnije.

U bogatoj karijeri bilo je mnogo nezaboravnih momenata.

- Pamtim gol na derbiju, to je ujedno i utakmica koje se uvek rado sećam jer je gol Partizanu odlučio meč, Crvena zvezda je pobedila “večitog rivala” baš mojim pogotkom.

Čovek odluke ste bili i u sam smiraj karijere.

- Gradski derbi sa Zemunom je u mojoj karijeri upisan zlatnim slovima. Jeste treća liga, ali atmosfera pre i posle duela, sama utakmica i taj “zlani gol” su, kada se sve sabere, sportski događaj za zauvek sa mojim OFK Beogradom.

Bilo je i trenutaka za zaborav.

- Propušten jedanaesterac u vreme kada sam igrao za Rad, uvek mi “iskrsne” pred očima kada razmišljam o neiskorišćenim prilikama.

Ipak, Vaše šanse za napredak ste, u maniru velikog centarfora, gotovo uvek koristili.

- Bio sam i ostao “lud” za fudbalom. Ta emocija i energija su mi oduvek bile “zvezda vodilja” za bolje i više od lične trenutne forme.

Iz tog ugla, primer ste “suvog” profesionalca.

- Oduvek sam želeo da budem i ostanem u odabranom krugu najboljih. U taj krug su me i doveli predan rad i svakodnevno zalaganje pa tek onda zrno neophodne sportske sreće.

 

Nikada niste pomišljali da odustanete od fajterske borbe za titulu “elitnog”fudbalera.

- Bilo je olovno teških dana, mnogo turbulencija ali ne i toliko teških misli da nedorečen zauvek ostavim “bubamaru”.

Baš nikada niste pomislili “Dosta mi je svega”.

- Profesionalni fudbal je surov sport, odavno i veliki biznis, ne dopušta puno opuštanja, zato samo odabrani opstanu u vrhu.

Nikada se niste pribojavali pada golgeterske forme.

- Često me je mučio strah od neuspeha u razmeri da me vrati u rodni grad kao “nedorečenog talenta”, čak i “gubitnika”, nekoga ko je razočarao roditelje i familju jer nije uspeo da ostvari svoje snove.

Kako ste se izborili sa tom fobijom u delikatnim momentima karijere?

- Sama pomisao na loše komentare okoline u kojoj sam rođen i ruralnije sredine gde sam odrastao me jeste “lomila” ali mi je istovremeno bila i istinski sportski podstrek da baš kad ne mogu tad najviše moram da se dokažem.

Uspeli ste da ispunite obećanje dato jednom četrnaestogodišnjaku iz Bačke Topole.

- Srećan sam što je tako. Uživao sam u svakoj fudbalskoj godini, puno putovao, upoznao mnogo ljudi.

 

 

Uspeh Vas, kao čoveka, ni malo nije izmenio.

- Sve epitete sa terena priznajem samo ako uz moje ime i prezime ide i onaj koji se najteže zaslužuje. Trudio sam se uvek da budem prvo dobar čovek, pa dobar saigrač pa tek onda dobar ili kako mnogi vole da kažu najbolji napadač. Takav sam i danas, takva je i moja familija, obični smo ljudi, u tom maniru vaspitavam i sinove sa suprugom Milicom.

Kao čovek sa velikim “č” i napadač sa velikom “n“ odlučili ste da se penzionišete.

- Mišljenja su podeljena, ali želim da se odmorim, uživam sa porodicom u odrastanju sinova koji su još mali pa mogu rasterećeno da im se posvetim.

Bez fudbala?

- To najjednostavnije nije moguće. Već par godina radim na realizaciji planova za život posle profesionalnog fudbala. U “džepu” imam “B” licencu za trenera ali pošto sam umoran od karantina i klasičnih obaveza jednog stratega zakoračio sam u menadžerske “vode”.

Sa kim će Vam biti teže da radite roditeljima ili budućim asovima?

- Potrudiću se da spojim lepo i korisno, iskoristim i znanje i iskustvo iz igračkih dana da usmerim talentovane dečake na stazu uspeha - obećao je novopečeni fudbalski penzioner.

Gospodin - centarfor, Kaluđerović je zaslužio pošten odmor od profi druženja saj“bubamarom”. Srećno, Andrija!

 

BONUS VIDEO;