KADA SE UDRUŽE MLADOST I ISKUSTVO: Otac i sin zajedno u istom klubu! Ko koga sluša na fudbalskom terenu?

Fudbalski klub Pobeda iz Rusne prethodnu 2022/23 sezonu u okviru Nišavske okružne lige okončao je na desetoj poziciji sa skorom od deset pobeda, šest remija i 12 poraza, a klupski učinak mogao je biti i daleko bolji da sportski kolektiv iz mesta koje se prvi put u spisima pominje u turskom popisu nahije niške iz 1516. godine, nije u periodu od marta, do kraja meseca maja, u devet prvenstvenih mečeva, zabeležio svega dva remija uz sedam poraza.

Međutim, ono što je klub iz Rusne u prethodnoj sezoni izdvajalo od drugih, jeste činjenica da su tokom prethodne godine dres Pobede nosili Vlada i Ilija Tasić, otac i sin.

Ova, ne tako uobičajena fudbalska priča, nije mogla da prođe nezapaženo, pa smo kontaktirali gospodina Vladu Tasića koji se rado odazvao na naš poziv i ukratko nam izneo detalje svoje igračke karijere, ali i osećaja kada fudbalski teren deli sa sinom:

- Po dolasku sa odsluženja vojnog roka 1995. godine započeo sam sa aktivnim igranjem fudbala. Moja prva destinacija bila je ekipa iz Perutine, mesta u opštini Doljevac. Te prve sezone 1995/96 nadavao sam se golova i usledio je prelazak u Omladinac iz Malošišta, klub je tada učestvovao u međuopštinskom rangu, imali smo solidnu ekipu i bilo je uživanje igrati fudbal - zapoćeo je svoju priču Tasić senior, a zatin nastavio:

- U Malošištu sam se zadržao do početka rata, a zatim prelazim u klub iz svog rodnog mesta Knežice u kojoj sam proveo pune dve decenije i u kojem sam postavio sve moguće rekorde i po broju odigranih utakmica i postignutih golova.

Po ugledu na oca, i Ilija je krenuo fudbalskim putem:

- Tako je. Ilija je sa 16, 17 godina zaigrao za Knežicu i tada smo se prvi put našli u istoj ekipi. Međutim, mlad i ambiciozan fudbaler je želeio nešto više i kraći period je proveo u ekipi Naša Krila iz Belotinca da bi, s obzirom da je u međuvremenu klub u Knežici prestao sa takmičenjem, prešao u Pobedu iz Rusne. Dolazio sam i pratio mečeve svog sina u novoj ekipi, a zatim su me ljudi iz Pobede "nagovorili" da ponovo obujem kopačke i vratim se na teren.

 

Tada se pokazalo da forma jeste prolazna, ali je fudbalsko majstorstvo večno:

- U Rusnu sam stigao na polusezoni 2021/22. Iako sam kroz celu karijeru igrao u špicu napada, ovoga puta sam se preselio u poslednju liniju. Svakako nisam mogao da se nosim trkački sa mladim igračima, ali sam bio od koristi na poziciji štopera gde sam svojim iskustvom doprineo rezultatima kluba. Te sezone, u momentu kada sam stigao, Pobeda je bila u donjem delu tabele, ali korak, po korak, šampionat smo okončali na četvrtoj poziciji.

Došlo je vreme za povratak kući:

- Ilija želi da se vrati u svoje mesto i svoj klub Knežicu, a ja sam tu da mu u tome pomognem. 

Interesantno je čuti i kakav je osećaj kada se otac i sin nađu na fudbalskom terenu u istom dresu:

- Osećaj je zaista fantastičan. I danas me pas služi i Ilija se nadavao golova nakon mojih asistencija. Ja sam u karijeri mnogo toga prošao, ali osećaj kada on postigne pogodak, ne može se ni sa čim uporediti. Nedavno sam ostao i bez oca, tako da svaki taj gol, za mene ima i neki poseban značaj. 

Ambicije za nastavak karijere:

- Kao što rekoh, tu sam da pomognem Knežici kada god budem u mogućnosti. Ilija ima želju da igra za klub iz svog mesta, ali su mu u ovom momentu prioritet studije. Studira psihologiju u Nišu i mogu reći da mu sjajno ide. Našao se u tome. Kada je reč o fudbalu, jasno je da ima želju da napreduje i na tom planu, ali kako i sam ističe studije su mu u ovom momentu primarne. Za kasnije ćemo videti.

Priča se svakako nastavlja, otac i sin i naredne sezone će nastupati u istom dresu, a od Ilije očekujemo da se u godinama pred nama nađe, makar na srpskoligaškim terenima...

 

BONUS VIDEO: