OTVORENI BALKAN NASPRAM BERLINSKOG PROCESA: Koja inicijativa je "korisnija" regionu, koja donela više koristi do sada?

Albanija će sutra biti domaćin Samita Berlinskog procesa, inicijative čiji je cilj da poboljša saradnju i pruži pomoć zemljama regiona radi brže integracije u Evropsku uniju. 

Upoređujući ovu inicijativu i Otvoreni Balkan, analitičari iz Tirane smatraju da je Otvoreni Balkan poslao poruku da političari u regionu mogu da sarađuju kada to žele, dok kao prednost Berlinskog procesa vide to što iza njega stoji EU sa svojim fondovima. S druge strane, Stefan Vladisavljev, programski koordinator fondacije BFPE, smatra da ih ne bi trebalo posmatrati kao konkurentne jer su dopunjujuće i imaju isti cilj a to je pospešivanje regionalne saradnje i povezivanje između država na Zapadnom Balkanu.

Otvoreni Balkan doneo dobre efekte regionalnoj saradnji

Direktor istraživanja i koordinator Foruma za povezivanje u Tirani Adrian Hačkaj smatra da je Otvoreni Balkan doneo dobre efekte regionalnoj saradnji i njenom unapređenju, ali da je Berlinski proces sigurniji i stabilniji. 

- Kao što znate, premijer Albanije je pre nekoliko meseci javno izjavio da će Otvoreni Balkan prestati da postoji, da je ispunio svoju misiju. Ovo se tumačilo kao da taj proces više ne postoji. Međutim, obavešteni smo da još uvek postoje aktivnosti u okviru Otvorenog Balkana. Mislim da je Otvoreni Balkan doneo pozitivne efekte, sa dinamikom i akcentom na regionalnoj saradnji i njenom unapređenju. Ta inicijativa je poslala poruku da naši političari mogu da sarađuju kada to žele - rekao je Hačkaj za Kosovo onlajn.

Foto: Tanjug/AP

Napominje da međunarodne inicijative zahtevaju vreme, kadrove i dobru pripremu.Smatra da je to "druga strana medalje" i ideja, načelno, dobra ali je potrebno razraditi je temeljno.

- Otvoreni Balkan je bi ideja koju mi definišemo kao viziju, jer nije postojala struktura za njeno sprovođenje. Za razliku od Berlinskog procesa, nije bilo radnih grupa za pripremu sporazuma. To je više sporazum razumevanja između šefova država. Primera radi, samo za tri potpisana sporazuma za Berlinski proces, bilo je 27 pripremnih sastanaka, dok je za Otvoreni Balkan takvih sastanaka bilo vrlo malo. Međutim, sve dok su sve oblasti Otvorenog Balkana obuhvaćene Berlinskim procesom, koji je detaljniji i sa sigurnim finansiranjem, Zapadni Balkan će ustupiti mesto tehničkim sporazumima koje pripremaju Savet za Regionalnu Saradnju i CEFTA - kaže Hačkaj.

Dve inicijative pokrenute su kao ideje koje se međusobno dopunjuju, smatra Stefan Vladisavljev i dodaje da, koja god da se od njih primenjuje ili da se primenjuju zajedno, mi samo možemo da imamo korist od njih.

Imajući u vidu nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame da je Otvoreni Balkan (OB) "ostvario svoju misiju da unapredi Berlinski proces", nameće se pitanje kakva je sudbina Otvorenog Balkana u kom su Srbija, Albanija i Severna Makedonija i da li će ga Berlinski proces potisnuti. Vladisavljev kaže da Tirana nije izašla iz OB, barem prema razjašnjenjima koja su se čula od Edija Rame.

- U ovom trenutku Otvoreni Balkan miruje. Ne postoje nikakve prepreke da se, ukoliko se stvori potreba za njim, opet iskoriste svi oni mehanizmi koje OB pruža u jako kratkom vremenskom periodu - kaže naš Vladisavljev.

 

 

Kako ukazuje, različite inicijative kojima se olakšava regionalna saradnja, nisu nužno konkurenti jedna drugoj.

Činjenica je da je u okviru Berlinskog procesa, kao prethodnice evropskih integracija, pospešena saradnja na regionalnom nivou. Međutim, takođe u okviru tog procesa naišlo se na neke nepremostive prepreke. S obzirom na to da se Berlinski proces (BP) odnosi na svih šest aktera sa Zapadnog Balkana, jedna od tih prepreka je bila što se odluke donose konsenzusom. Dakle, da bi se nešto u okviru BP sprovelo, svih šest aktera, moraju da se sa tim saglase i moraju zajednički doneti odluku.

S obzirom na neke bilateralne tenzije koje postoje u regionu, prosto nije bio moguć dogovor oko svih onih odluka koje su bile važne za regionalnu saradnju i stvorila se potreba da one države koje žele da idu napred i koje mogu da se dogovore da idu napred, da nađu način da to i urade.

- Tako je nastao Otvoreni Balkan. On je, dakle, nastao kao odgovor na neefikasnost Berlinskog procesa i na nemogućnost da se svi oni benefiti regionalne saradnje postignu kroz to jedno konsenzualno odlučivanje u kojem svi moraju da se dogovore da bi nešto bilo i urađeno - kaže Vladisavljev.

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

On smatra da je Otvoreni Balkan koristan posebno zbog toga što može da se “upali i ugasi” onda kada je potreban.

-  U okviru OB možete da postignete neki dogovor, pomerite unapred vaš nivo saradnje između tri, četiri, pet aktera sa Zapadnog Balkana. Ali kada Berlinski proces radi, onda vam OB nije neophodan. Dakle, rekao bih da to nisu konkurentne inicijative, rekao bih da su komplementarne i da svaka od ovih inicijativa ima neke svoje prednosti i mane. Ali definitivno BP ima jedan oblik institucionalizacije kroz neku vrstu pomoći država EU, dok je OB više ad hok inicijativa u vlasništvu država regiona koja se koristi po potrebi i čija budućnost zavisi od toga koliko će države na Zapadnom Balkanu želeti da unapređuju svoju regionalnu saradnju bez nekih prevelikih prepreka - kaže Vladisavljev.

Kako ocenjuje, trenutno je potreba za Otvorenim Balkanom manja nego što je to bila pre određenog vremenskog perioda, u kontekstu toga što je Albaniji, koja je i domaćin Samita Berlinskog procesa, a koja je i članica Otvorenog Balakna, u interesu da Berlinski proces funkcioniše i radi.

Kolikisu dometi obe inicijative?

Govoreći o dometima jedne i druge inicijative, Vladisavljev ističe da je najveći domet oba procesa - viši nivo regionalne saradnje.

- U trenutku kada je Berlinski poces nastao nismo imali jasne naznake kada će i da li će Zapadni Bakan postati deo EU. Sa izbijanjem ruske agresije u Ukrajini dobili smo novi zamah procesa proširenja, ali i dalje je nejasno koje države će, kako i kada postati deo EU. Zbog toga je neophodno pospešiti regionalnu saradnju u oblasti ekonomije, ali i u drugim oblastima društveno-političkog razvoja našeg regiona. Ono što jeste prednost BP jeste da su u njega uključeni svi akteri sa Zapadnog Balkana, svih šest ekonomija i činjenica je da ako se nešto uspešno dogovori unutar BP, to je primenjeno na celom regionu. Nešto što bi bilo najpopularnije u celoj populaciji jeste pitanje rominga. Kada putujete u Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju možete da koristite svoje mobilne telephone bez primene roming tarifa, barem u jednom vremenskom periodu - objasnio je. 

S druge strane, ističe da se za OB vezuje efikasnost. Dakle ne morate da imate šest članica, do sada ih je bilo tri, i ako se one nešto dogovore to mogu da primene vrlo brzo jer postoji i politička volja i ekonomski benefit da se te odluke primene.

BONUS VIDEO