SVETSKA ZAVERA REŠAVA IZBORE, GLAVNI IGRAČI SI, PUTIN I KIM! Liderima najuticajnijih nuklearnih zemalja dozlogrdila osionost Pentagona i demokrata u Vašingtonu!

Sviđalo vam se to ili ne, Si Đinping, Vladimir Putin i Kim Džong Un veoma su pametni ljudi koji vole svoje države, rekao je u kampanji Tramp, koji je za vreme svog prvog mandata nastojao da odnose s Kinom, Rusijom i Severnom Korejom postavi na nove temelje, koji odgovaraju savremenim uslovima.

Ti odnosi pod Bajdenom su došli na nivo kao u vreme Hladnog rata, a Si, Putin i Kim dobro paze da ne učine ništa što bi omelo Trampa da se vrati u Belu kuću i omogućilo "dubokoj državi" i njenim medijima da ga opet predstave kao izdajnika interesa SAD.

KRAJ RATA ZA 24 SATA

Tramp u kampanji ponavlja da je bio u dobrim odnosima s Putinom i da bi, ako se vrati na vlast, rešio situaciju između Moskve i Kijeva za 24 sata, ali i sprečio treći svetski rat, do kog bi dovelo širenje regionalnih sukoba. On je dodao da ne bi došlo do krvoprolića u Pojasu Gaze niti rata u Ukrajini da na mestu lidera Amerike nije bio slab čovek, odnosno Bajden.

Pošto Bajden ne želi da u vreme kampanje birači misle da je slab, on je naredio stalne manevre američke mornarice u Južnom kineskom i Žutom moru. Međutim, Peking ne odgovara na provokacije. Kineski bombarderi i dronovi redovno uzleću prema Tajvanu i floti američkih i južnokorejskih brodova, ali im se ne približavaju. Pentagon je čak pokazao drskost kad je iz svoje baze na ostrvu Guam poslao strateške bombardere B-52 prema Kini iako se znalo da oni trenutno služe za ispitivanje hiperzvučne rakete AGM-183 ARRW. Peking je i na to ostao uzdržan, pa je tako Džo Bajden ostao bez mogućnosti da u predsedničkoj kampanji predstavi Sija kao opasnost po Ameriku i tako kontrira Trampu.

Američka mornarica na ovim manevrima uvežbava i napad na Severnu Koreju, ali je i Kim ostao hladnokrvan. On je čak privremeno obustavio uobičajene probe balističkih projektila na ciljeve na moru, kao i lansiranje u kosmos raketa preko teritorije Japana.

Bajdenova provokacija na Dalekom istoku tako nije uspela. Kim i Si paze da ne pomognu Bajdenu, a Putin se čak potrudio da ga saplete u kampanji. Naime, Putin je rekao bi više voleo da Džo Bajden bude opet izabran za predsednika SAD.

KUČKIN SIN

- Bajden je iskusniji, a njegovo ponašanje može lako da se predvidi - rekao je Putin.On je ovaj put izbegao da hvali Trampa, kao što je to učinio 2016, kad je rekao da je izuzetan i talentovan. Međutim, Putin je dao znak i republikancima i njihovim biračima porukom da je spreman da sarađuje sa svakim koga Amerika izabere za predsednika.

Bajden je iz prve shvatio poentu, pa je već sledećeg dana nazvao Putina kučkinim sinom.

Tramp više veruje Kremlju nego svojim službama

Vladimir Putin pokušao je bez uspeha u novembru 2021. u Ženevi da se dogovori s Bajdenom o vojnoj neutralnosti Ukrajine, a rezultat je krvavi rat, s oko milion poginulih i ranjenih. Istovremeno, Amerika i Zapad uveli su oko 12.000 različitih sankcija Rusiji i snabdevaju Ukrajinu naoružanjem.

Foto: RIA Novosti/Printscreen

Putin ima pozitivno iskustvo s Trampom, koji je u svom mandatu ublažio sankcije Moskvi uvedene nakon aneksije Krima 2014, a podržao je i povratak Rusije u G7. Da između dvojice lidera postoji poverenje, pokazalo se na samitu u Helsinkiju 2018, kad je Tramp odbio da razgovara s Putinom o tvrdnjama da ruska vojna služba GRU plaća talibane da napadaju američke snage u Avganistanu. Tramp je stavio do znanja da ne veruje američkim obaveštajnim službama koje su mu dostavile taj izveštaj.

Trgovinski rat s Kinom prerastao u tehnološki

Tramp je u svom mandatu uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma i pokrenuo trgovinski rat povećanjem carine na 818 roba, što je Kinu koštalo 50 milijardi dolara. Potom se sastao sa Sijem dva puta, posle čega je postignut delimični sporazum prema kom je Kina uvećala uvoz poljoprivrednih proizvoda uz SAD u zamenu za smanjenje carina.Bajden nije nastavio ove pregovore. Umesto toga, uveo je tehnološke sankcije Kini da bi zadržao vođstvo SAD u oblasti računarstva, biotehnologije i čiste energije. Čak je nekoliko puta izjavio da je spreman da ratuje s Kinom za Tajvan.

Da bi spustio tenzije, Bajden je u Peking prošle godine poslao stogodišnjeg diplomatu Henrija Kisindžera, koji je regulisao odnose dve zemlje početkom sedamdesetih. Kisindžer je nagovorio Sija da se sastane s Bajdenom u San Francisku, gde nisu dogovorili ništa, a američki deficit u trgovini s Kinom dosegao je 279 milijardi dolara 2023.

Istorijskih 20 koraka u Severnu Koreju

Tramp je napravio 20 istorijskih koraka kad je 2019. postao prvi predsednik SAD koji je ušao u Severnu Koreju, na pregovore s Kim Džong Unom.- Nisam verovao da ću se sastati s vama ovde - rekao je razdragani Kim, pa su se nasmejani tapšali po leđima, a Tramp je odgovorio da se nada da će ga primiti u Beloj kući.

Cilj je bio da se Severna Koreja odrekne nuklearnog naoružanja u zamenu za izlazak iz izolacije. Tramp je Kimu stavio u izgled ekonomski procvat poput onog koji se desio u Vijetnamu nakon normalizacije odnosa sa SAD.Međutim, Kim se saglasio samo na međunarodnu kontrolu nuklearnog naoružanja. Tramp je bio spreman da pristane na to i nastavi pregovore koji bi doveli do potpune denuklearizacije Severne Koreje. Kimov oprez je bio opravdan pošto Bajden nije nastavio pregovore.

IMANJE MAR-A-LAGO CENTAR KAMPANJE

Tajne i Melaniju čuva u južnoj Beloj kući

Imanje Mar-a-Lago postalo je poznato kao Trampova tvrđava, u kojoj prima strane lidere i američke političke i finansijske moćnike. Isto je činio kad je bio predsednik, pa Mar-a-Lago naziva južna Bela kuća. Tramp s ovog imanja sad vodi kampanju.

Foto: Tanjug/Ap

Mar-a-Lago prostire se na 20 hektara između Atlantika i jezera Vort, a ima 114 soba, plesnu dvoranu i pozorište, sve na ukupno 110.000 kvadratnih metara.To je društveni klub i Tramp je porodici namenio deo imanja. Oko devet kilometara dalje je Trampov internacionalni golf klub, gde se redovno zanima ovim sportom.

Ipak, svrha ovog kluba je da se bogataši povežu i pokažu svoj status članstvom. Za učlanjenje se plaća 200.000 dolara, a mesečni troškovi su 14.000. Međutim, oni članovi koji odluče da tu prenoće to moraju da plate nekoliko hiljada dolara. Tramp zarađuje na izdavanju svečane dvorane, terasa i galerija za zabave i venčanja. Klub ima terene za tenis i kriket, bazen i dva hektara privatne plaže.

Imanje Mar-a-Lago izgradila je 1927. Merdžori Meriveter Post, u to vreme najbogatija žena u Americi, čija je imovina vredela tada basnoslovnih 250 miliona dolara. Vlada SAD kupila je ovo imanje u vreme kad je predsednik bio Ričard Nikson. Međutim, on i potonji predsednici nisu nikad bili u Mar-a-Lagu, pa ga je Kongres 1981. prodao Fondaciji Post. Međutim, troškovi održavanja i porez iznosili su milion dolara godišnje, pa je Fondacija Post rešila da se otarasi imanja. Tramp ga je kupio za osam miliona dolara 1985. i poverio upravljanje imanjem svojoj tadašnjoj ženi Ivani, koja ga je renovirala.Međutim, desio se razvod, pa se Tramp 2005. na ovom imanju venčao s Melanijom.

Zdravicu im je održao Trampov sin Erik rečima: "Nadam se da je ovo poslednji put da se ženiš." Kasnije su se tu doselili njen otac Viktor i majka Amalija Knavs, koja je nedavno preminula na tom imanju.

BONUS VIDEO