POTRESNO! JERMENI MASOVNO BEŽE IZ KARABAHA: U strahu od Azera, očajni ljudi napuštaju vekovna ognjišta! Do sada otišlo 42.500 osoba (FOTO, VIDEO)

Svet

27.09.2023

12:26

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

42.500 prisilno raseljenih lica prešlo je u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha od ponedeljka ujutru usred tekućeg masovnog egzodusa nakon azerbejdžanskog napada od 19. do 20. septembra koji se završio nakon što su se vlasti Nagorno-Karabaha složile sa uslovima Azerbejdžana u sporazumu o prekidu vatre uz posredovanje Rusije.

POTRESNO! JERMENI MASOVNO BEŽE IZ KARABAHA: U strahu od Azera, očajni ljudi napuštaju vekovna ognjišta! Do sada otišlo 42.500 osoba (FOTO, VIDEO)

22.800 od 42.500 je već registrovano. Proces registracije se nastavlja.

„Vlada je do sada obezbedila smeštaj od 4.002 osobe: 1.465 u Sjuniku, 810 u Vajots Dzoru, 976 u Gegarkuniku, 298 u Tavušu, 200 u Armaviru, 30 u Aragacotnu, 203 u Širaku i 20 u Kotajjku Bagi, rekao je portparol premijera Nikole Pašinjana.

„Ovo je primarna pomoć, naš prioritet je da obezbedimo određeni smeštaj Jermenima Nagorno-Karabaha“, dodala je ona.

Jermenska vlada nudi smeštaj svim pristiglim prisilno raseljenim licima iz Nagorno-Karabaha. Neki od prisilno raseljenih su izabrali da ostanu kod svojih rođaka ili prijatelja u Jermeniji.

Jermeni koji napuštaju Nagorno-Karabah prelaze u Jermeniju putem Stepanakert-Gori, koridorom Lačin.

U Goriju ih dočekaju grupe za krizne situacije jermenske vlade, predstavnici MKCK-a i više volontera u Humanitarnom centru, koji ne štede napore da zadovolje potrebe prisilno raseljenih lica. Prisilno raseljeni Jermeni dobijaju osnovne stvari, kao što su ćebad, lekovi, hrana i šta god im je potrebno. Medicinska pomoć se pruža svima kojima je potrebna.

Meštani Gorija pridružili su se timovima za hitne slučajeve, a mnogi stanovnici nude topli obrok ugroženoj deci, trudnicama i osobama sa invaliditetom.

"Ne možemo da živimo pod vlašču Azera"

Jelena Mirzojan, stanovnica Stepanakerta i majka troje dece, ostala je udovica 2020. godine kada je njen muž poginuo u akciji tokom 44-dnevnog rata nakon što je dobrovoljno otišao u vojsku. Mirzojan je doktorka i bila je na poslu u dermatološkoj klinici kada je Azerbejdžan 19. septembra 2023. započeo bombardovanje Stepanakerta. Užasnuta je požurila kući da pokuša da pronađe svoje troje dece jer je mobilna i internet veza već bila prekinuta.

„Na sreću, moja deca su se vratila kući, a mi smo sišli u sklonište, gde je bila haotična situacija. Svi su bili u strahu, plakali, plašeći se najgoreg usred bombardovanja. Pokušavali smo da utešimo decu“, rekao je Mirzojan dopisniku ARMENPRESA

Devetomesečna blokada je već učinila život gotovo nemogućim u Nagorno-Karabahu.

„Meštani iz sela u blizini Stepanakerta su takođe bili raseljeni. Nisu imali gdje da žive i bili su na hladnoći”, rekao je Mirzojan.

Jermenska vlada obezbeđuje smeštaj svima kojima je potrebna. Mirzojanu je ponuđeno nekoliko opcija za novi dom, ali ona još uvek nije odlučila.

Među prisilno raseljenima je i bivši pripadnik Odbrambene vojske Nagorno-Karabaha. Bivši vojnik, koji nije želeo da bude identifikovan i dao je samo inicijale KK, služio je 11 godina u Vojsci odbrane. Bio je na dužnosti kod Šoša i Mačkalašena kada je počela agresija Azerbejdžana. Njegova supruga i tek rođena beba bili su u Martunima bez struje i gasa.

„Nismo imali priliku da zagrejemo vodu da kupamo bebu. Iz grada su evakuisani i zdravstveni radnici, apoteke nisu imale ni lekove protiv bolova, ni lekove za temperaturu. Bilo je skoro nemoguće naći nešto za jelo. Nismo imali ni najosnovnije uslove za život“, rekao je on. On je dodao da još nije odlučio da li će uzeti pomoć za smeštaj od vlade ili će otići da živi kod svojih rođaka u Masisu.

Ishkhan Danielian, istoričar i sociolog iz sela Mets Shen, takođe je pobegao iz NK.

Danijeljan i drugi stanovnici njegovog sela jedva su preživeli bombardovanje pošto su evakuisani usred granatiranja. Evakuaciju je izvršila seoska uprava, uz pomoć ruskih mirovnjaka. Danijeljan je, zajedno sa grupom od 40 ljudi, uključujući i njegovu rodbinu, prešao u Jermeniju teretnim kamionom. Sa sobom su poneli samo najnužnije stvari i dokumenta. Mets Šen je imao nešto više od 250 stanovnika pre napada Azerbejdžana. E sad, nema više nikog, svi su nasilno raseljeni usled napada Azerbejdžana.

„Član sam Ruskog saveza sociologa i Međunarodnog udruženja sociologa, sveobuhvatno sam upoznao svoje kolege sa situacijom u Nagorno-Karabahu. Oni ne mogu ni da zamisle kakva se zverstva dešavaju. Da se vratimo [u NK] ne pada nam na pamet jer Azerbejdžan želi da potčini Arcah jednom zauvek, ali mi jednostavno ne možemo da živimo pod kontrolom Azera. Nadam se da će Jermeni Nagorno-Karabaha iskoristiti svoj potencijal ovde, u korist razvoja Jermenije, jer su Jermeni Nagorno-Karabaha u stanju da se efikasno integrišu u društvo Jermenije“, rekao je Danijeljan.

Gagik Karapetjan, stanovnik sela Haterk, rekao je da je celokupno stanovništvo njegovog sela – preko 1.700 ljudi – prisilno raseljeno.

BONUS VIDEO:

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.