PREDSEDNIK AVGANISTANA POBEGAO S KOFERIMA PARA? Rusi objavili detalje o Ašrafu Ganiju, bogatom akademiku koji je vladao zemljom od 2014!

Foto: Tanjug/AP

Gani, čije trenutno prebivalište nije poznato, rekao je da u nedelju otišao iz Avganistana nakon što su talibani ušli u Kabul gotovo bez ikakvog otpora. Rekao je da je želeo da izbegne krvoproliće.

Rusija je kazala da će zadržati diplomatsku prisutnost u Kabulu i nada se da će uspostaviti odnose s talibanima iako smatra da ne treba žuriti s njihovim priznanjem kao vladara zemlje.

- Kad je reč o padu režima, najrečitije ga ilustruje način na koji je Gani pobegao iz Avganistana - rekao je Nikita Iščenko, portparol ruske ambasade u Kabulu, prenosi Jutarnji.

- Četiri automobila bili su puni novca, pokušali su ugurati još deo novca u helikopter, ali nije sve stalo. A deo novca je ostao na pisti - rekao je, pozivajući se na očevice.

Posebni ruski predstavnik za Avganistan Zamir Kubov rekao je pre da nije poznato koliko će vlada u odlasku ostaviti za sobom.

- Nadam se da vlada koja je pobegla nije odnela sav novac iz državne kase. Ako je nešto ostalo, to će biti temelj budžeta - rekao je Kubov za moskovski radio.

Jedan od najvećih akademika Avganistana

Predsednik Avganistana Ašraf Gani (72) dva puta je izabran za avganistanskog predsednika, a smatra se jednim od najvećih akademika ove azijske zemlje.

Gani je postao predsednik Avganistana 2014. godine, a preuzeo je vlast od Hamida Karzaija, koji je vodio zemlju nakon američke invazije na talibane 2001. godine.

Nadgledao je završetak američke borbene misije, povlačenje stranih snaga iz zemlje, kao i mirovni proces sa pobunjenim talibanima.

Britanska novinska agencija dodaje da je uložio napor da okonča višedecenijski rat, uprkos kontinuiranim napadima talibana na vladu i bezbednosne službe, a počeo je i pregovore sa pobunjenicima u Dohi 2020. godine.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, Ganiija, poznatog po, kako navodi Rojters, "nezgodnom temperamentu, ali i dubokoumnom razmišljanju", talibani nikad nisu prihvatili i mirovni pregovori nisu mnogo odmakli.

Strane vlade su bili frustrirane sporim napretkom pregovora, a bilo je sve više poziva da se formira prelazna vlada koja bi zamenila njegovu administraciju.

Tokom predsedničkog mandata uspeo je da zaposli novu generaciju mladih, obrazovanih Avganistanaca i da ih stavi na liderske pozicije u vreme kada su na vlasti bile brojne poznate, elitne ličnosti i zaštićene grupe, dodaje britanska agencija.

Obećao je da će se boriti sa korupcijom, da će popraviti narušenu ekonomiju i da će od zemlje napraviti regionalno trgovinsko sedište između centralne i južne Azije, ali nije uspeo da ispuni većinu ovih obećanja, dodaje Rojters.

Po vokaciji antropolog, Gani ima doktorat na njujorškom univerzitetu Kolumbija i 2010. godine imenovan je među 100 najvećih mislilaca sveta u izboru magazina "Forin polisi".

Proveo je skoro četvrt veka van Avganistana, tokom burne decenije sovjetske vlasti, civilnog rata i talibanske vladavine.

Tokom tog perioda, radio je kao akademik u SAD, a kasnije u Svetskoj banci i u misijama UN širom istočne i južne Azije.

Nakon invazije koalicije predvođene SAD u Avganistanu, podneo je ostavku u međunarodnim institucijama i vratio se u Kabul kako bi postao savetnik novog predsednika Karzaija.

Bio je ministar finansija Avganistana 2002. godine, ali se razišao sa Karzaijem, pa je 2004. godine postavljen za rektora Kabulskog univerziteta.

Prvi put se kandidovao za avganistanskog predsednika 2009. godine, ali je tada dobio četiri odsto glasova.

Kada je Karzaiju bilo onemogućeno ustavom da se kandiduje treći put za predsednika, Gani je odradio uspešnu kampanju i 29. septembra 2014. postao predsednik Avganistana, a reizabran je 2019. godine.

Njegovi odnosi sa Vašingtonom i ostalim zapadnim silama nisu bili laki i neretko se nije slagao sa strategijom Zapada za Avganistan, dodaje Rojters.