KAKO JE U NEKOLIKO DANA PROPALA VOJSKA U KOJU JE AMERIKA UPUMPALA 83 MILIJARDE DOLARA? Avganistanske snage na rubu propasti, svi se pitaju: KO STOJI IZA TALIBANA?!

Foto: Tanjug/AP

Prethodnih nekoliko dana avganistanske bezbednosne snage izgubile su čak 15 gradova koje su jedan za drugim osvajali talibanski militanti, krenuvši u bitku za zemlju koju su nakon dve decenije napustili američki vojnici po naređenju šefa Bele kuće Džoa Bajdena.

Među avganistanskim gradovima koji su pali pod kontrolu pobunjeničkih sila su i Kandahar i Herat u kojima su vojnici lojalni predsedniku Ašrafu Ganiju imali snažno uporište, ali koje, uprkos najsavremenijoj vojnoj opremi nisu uspeli da sačuvaju. Zbog toga se postavilo pitanje na koji način su snage sa kojima su SAD radile 20 godina i kojima su za to vreme dale oružje u vrednosti od čak 83 milijarde dolara, uspele da izgube bitke od pobunjenika? Reč je o borcima koje zvanično ne podržava gotovo nijedna moćna sila u svetu, te se mnogo ovih dana spekuliše i o tome kako su oni uspeli da ojačaju od 1994, što je godina za koju se veruje da može da bude vezan datum nastanka pokreta "Talibani". 

Jačanje avganistanskih snaga bezbednosti bio je jedan od osnovnih ciljeva administracije američkog predsednika Baraka Obame, podseća Njujork post, zbog čega je na tlu azijske zemlje godinama unazad formirana vojska po ugledu na onu kakvom se diče SAD. Ipak, nekako se dogodilo da ona nije ispunila očekivanja svojih "učitelja". 

Foto: Tanjug/AP

Pitanje kako se to dogodilo, počelo je da se postavlja još prošlog meseca kada je postalo jasno da će odluka šefa SAD Dđoa Bajdena da povuče svoje snage iz Avganistana imali dalekosežne posledice po tu zemlju jer su Talibani gotovo momentalno krenuli u borbu protiv vladinih sila. Sve je najpre počelo s manjim borbama u ruralnim područjima, ali bitka se ubrzo prenela i na gradove. 

- Opravdanja avganistanskih snaga za neuspehe su bila uvek gotovo ista: nisu imali adekvatnu podršku iz vazduha i ostajali su bez namirnica i municije - navodi Njujork tajms i podseća da vojsku Avganistana u teoriji čini oko 300.000 ljudi, ali da je stvarno aktivno svega šestina ljudstva od te cifre. 

- Nedostaci su postali jasni čim su se američke snage povukle, a koji proizlaze iz toga da Avganistanci s takvom opremom ne mogu da funkcionišu bez potpore SAD i NATO. Osim toga, mnogi ljudi su odbili da se bore za predsednika Ganija, navodeći da taj režim nije vredan umiranja. Zato se činilo da su prošle nedelje u Kandaharu avganistanske snage bukvalno nemoćne da se izbore protiv nadolazeće talibanske sile. Takođe, iz Kabula nije došla obećana pomoć i bilo je jasno da Kandahar pada u ruke neprijatelja - objašnjava američki list. 

 Cilj Talibana je jasan, oni žele Kabul.

- Pokušavaju da nas dokrajče - rekao je Abdulah (45), policijski šef koji je prošle nedelje držao liniju severnog fronta Kandahara.    

Međutim, Abdulah tu nije govorio o Talibanima, već o vladi svoje zemlje koja, kako je istakao, bila potpuno nesposobna da pomogne sopstvenom narodu. Kako je istakao, ono malo što je ostalo od elitnih vojnih snaga, premešta se iz jedne provincije u drugu kako bi branili položaje od nadolazećih napada, međutim, sve se to čini bez ikakve jasne strategije. 

- Ljudi su iscrpljeni, izgladneli, nenaspavani - upozorio je on.   

Takođe, mnoge formacije predvode ljudi u koje su vojnici izgubili poverenje i za koje ne žele da se bore. Jedan od njih je maršal Abdul Rasid Dostum, bivši avganistanski potpredsednik i čovek koji je poslednjih 40 godina proveo na vrhu vlasti u zemlji, stalno menjajući strane.    

- Gušimo se u korupciji - potvrdio je i Abdul Halem (38) iz policijskih snaga Kandahara koji je rekao da je brojno oružje, ostavljeno nakon odlaska američkih snaga, jednostavno razgrabljeno i nestalo. 

Foto: Tanjug/AP

Što se tiče Talibana, navodi Njujork tajms, pojedini zvaničnici SAD tvrde da su oni svoje redove ojačali poslednjih godina zahvaljujući stranim borcima, osnaženi uverenjima da će nakon odlaska vojnika SAD ta zemlja pripasti njima. Takođe, sumnja se da je prste u njihovo osnaživanje umešao Pakistan, a postoje teorije u kojima je i sama Amerika odgovorna za njihov uspon budući da je teško prihvatiti da ona nije imala saznanja o njihovom napretku poslednjih godina.       

Podsetimo, Talibani zahtevaju da sa vlasti u Avganistanu ode predsednik Gani, međutim, on to odbija. Takođe, odbio je bilo kakve pregovore s militantima, pa se strahuje od kataklizmičnog scenarija ukoliko njima pođe za rukom da osvoje i prestonicu Kabul. A prema nekim informacijama, došli su na svega 20 minuta od glavnog grada. Zbog toga je Gani pozvao međunarodnu zajednicu u pomoć, a pojedini američki zvaničnici su uputili poruku Bajdenu da pokrene nove udare na Avganistan kako bi se zaustavilo napredovanje islamističkih talibanskih militanata.