ALFA I OMEGA DOBANOVČANA, POSLE DUGE ČETIRI DECENIJE NAMERNO ODABRANE MEDIJSKE TIŠINE “OTVORIO DUŠU” ZA NAŠ PORTAL: Budućnost je moja “lična karta”!

Nikada nije bio fudbaler, a veran je istom klubu više od polovine svog životnog veka, ravno četiri decenije po čemu je unikatni sportski radnik sa naših prostora. Za dugih 40 sportskih godina, predsednik Budućnosti, rođeni Dobanovčanin, Mane Smiljanić (69) ni jedan jedini put nije govorio za medije. Sada je, samo za portal Republika.rs, ipak otvorio vrata svog predsedničkog kabineta u Dobanovcima.

Prvi put govorite za medije?

- Najjednostavnije i najkraće: nikada nisam imao posebnu potrebu za dužim javnim istupanjima osim kada je bilo baš neophodno da zaštitim interese kluba i fudbala to sam i činio putem zvaničnih saopštenja - započeo je razgovor za portal Republika.rs Mane Smiljanić.

I bez medijskog eksponiranja toliko dugo ste o(p)stali na predsedničkoj funkciji Dobanovčana.

- Moja sportska “lična karta” i biću slobodan da kažem najveći fudbalski uspeh je činjenica da dobanovačka Budućnost poslednjih 30 godina ima sve selekcije.

Zašto je to važno za Dobanovce?

- U odnosu na broj stanovnika, tačnije broj muške populacije znači da je gotovo svaki dečak iz Dobanovaca igrao ili igra fudbal. Svi oni su izrasli u uzorne građane i sportiste čime su pokazali poštovanje prema mom i radu mojih saradnika i dali nam, meni posebno, satisfakciju da sam na pravom putu, putu uspeha.

 

Na putu “ruža i trnja” do uspeha, jedna takmičarska godina je ipak specijalna.

- Teško, vrlo teško pitanje. Bilo je puno radosnih trenutaka zapisanih u vremenu, osvojili smo Kup Beograda, nekoliko puta smo se plasirali u više rangove, ali…

Ali…

- Zlatnim slovima je u klupsku istoriju upisana sezona 2015/16. kada smo se plasirali u Prvu ligu Srbije gde smo se takmičili sedam godina. Tako smo Budućnost kao klub iz male, ruralne, sredine “lansirali” u orbitu na mapi fudbalske Srbije, među 32 najbolja kluba u zemlji.

Zlatnim slovima u istoriji Budućnosti piše i da ste jedini predsednik - samofinansijer kluba na “malim” beogradskim terenima.

- Ponoviću, najveća satisfakcija mi je broj afirmisanih fudbalera, trenera i sportskih radnika svih profila u Dobanovcima.

Među njima se sigurno izdvaja neko kao Vaš najomiljeniji saradnik.

- Nikoga, zaista nikoga po fudbalskom imenu i prezimenu ne bih mogao da apostrofiram u ovoj spotskoj kategoriji. Godinama ljudi sa puno sportskog entuzijazma, potpuno volonterski, ličnim učinkom doprinose razvoju i napredaku fudbalskih Dobanovaca.

Najveći doprinos sportskom prosperitetu Budućnosti ipak su dali - fudbaleri. Da li ste se nekada našli u situaciji da ste poželeli da angažujete nekog igrača, a da u toj nameri niste uspeli?

- Gotovo uvek sam uspeo da realizujem transfer fudbalera koga sam želeo u timu, tačnije onog koji je u datom momentu bio potreban ekipi iako je to, po nepisanom pravilu, uvek borba između želja i mogućnosti kluba.

Budućnost ima 103 godine,  Vi kao predsednik i Slobodan Lučić kao kapiten ste zajedno u Dobanovcima više od polovine tog vremena.

- Tako je to kada ste “svoj na svome”, kada nešto bezuslovno volite i kada se kao ja osećate lepo u svojoj koži, udobno u svojim cipelama. Upravo tako se osećam svih mojih predsedničkih godina u Budućnosti.

Kada se sportski reflektori izgase, ko je u tri reči Mane Smiljanić bez funkcionerske fotelje?

- Atipičan sam predsednik nekog fudbalskog kluba. Akademski građanin sam postao davne 1981.godine kada sam završio Mašinski fakultet u Beogradu, vlasnik sam - osnivač firme “Termo sistem” koja uspešno posluje i može deo dobiti da prosledi za razvoj Budućnosti.

Da li ste znali da Vas veliki deo sportske javnosti doživljava kao dvojnika italijanskog maga, Silvia Berluskonija?

- Prvi put to čujem. Po vokaciji nisam čovek koji se poredi sa bilo kim pa i velikim predsednikom milanskog giganta. Ako odbacimo lažnu skromnost, po mom mišljenju, sa saradnicima sam mnogo više dao Budućnosti nego Berluskoni Milanu!

Foto: FK Budućnost Dobanovci

 

Koliko Vas na godišnjem nivou tačno košta Budućnost?

- Nije moj manir da govorim o ciframa. Nikada to nisam radio, neću to da učinim ni sada. Najvažnije je da je Budućnost stabilan klub i da nikome ne dugujemo ni centa.

Ko je više Mane Smiljanić - predsednik Budućnosti ili uspešan biznismen?

- Mnogo duže sam sportski radnik i po difoltu sam se afirmisao i dokazao kao fudbalski funkcioner nego u poslovnom svetu.

Razmišljate li o fudbalskoj penziji?

- Nisam nikada ozbiljno razmišljao o tome. Još uvek sam i fizički što je još bitnije i psihički vitalan da pomognem prosperitetu kluba iako je “prestrojavanje” i podmlađivanje uprave jedan od prioritetnih zadataka u godinama koje dolaze.

Da možete da vratite vreme da li biste ponovo prihvatili ulogu predsednika FK Budućnost?

- Vremena su uvek različita, međutim, u momentu mojih prvih funkcionerskih dana je bila čast da postanem predsednik i iz tog razloga bih, da se vratim u te dane, ponovo rekao “da” mojoj Budućnosti.

Živite na relaciji Dobanovci - Podgorica, da li ste se umorili od života u avionu?

- Stil života sam davno izabrao, još uvek mi se dopada kao prvog dana. Putovanja su sastavni deo mog posla, zbog fudbala i biznisa mi apsolutno ništa nije teško.

Imate li neku neostvarenu fudbalsku želju sa Dobanovčanima?

- Voleo bih da u sledećih pet, šest godina zaigramo i u Super ligi Srbije - zaključio je ekskluzivnu ispovest za portal republika.rs, predsednik srpskoligaša iz Dobanovaca.

 

BONUS VIDEO: