GLAVNA PREMIJA JE IZVUČENA U KARAĐORĐEVU: U derbiju kompletnog prvenstva, Solunac je brojao do sedam!

Oko 250 ljubitelja fudbala prisustvovalo je velikom ovosezonskom derbiju PFL Subotica, a opšti je utisak da bi barem još toliko navijača bilo na stadionu "Jovan Jerković Joca" da kiša nije nemilosrdno padala.

Silovito su igrači Solunca N&Đ Jerković ušli u meč, željni osvete za poraz u prvom delu prvenstva, i nakon samo četiri minuta Dušan Slijepčević zatresao je mrežu protivnika za veliko oduševljenje publike na tribinama.

Solunac N&Đ Jerković je diktirao tempo, šanse su se ređale i u 31'ž. minutu najbolji strelac ekipe Marko Kolundžija postiže svoj prvi gol na meču, a pogodak je posvetio publici. Nije se dugo čekalo, već je bilo 3:0 u 38. minutu, pa 4:0 u 43. minutu za domaćina, a strelac je ponovo bio Kolundžija koji je za samo 12 minuta postigao het-trik.

U 45. minutu gosti prave penal iz kojeg je kapiten Paripović postavio i konačan rezultat prvog poluvremena - 5:0.

Početkom drugog poluvremena Medić vrši trostruku izmenu da bi igrači dobili aplauze i da ih publika nagradi za sve urađeno tokom sezone. U 55. minutu ponovo Kolundžija pogađa za 6:0. Nisu prestajali sa napadima domaćini i u 68. minutu Kolundžija postiže svoj peti pogodak, a sedmi za Solunac. Do kraja meča viđeno je još par šansi ali se rezultat nije menjao. Dominantna igra domaćina, perfektna u svim segmentima.

Solunac N&Đ Jerković je pokazao vrhunski kvalitet i do nogu dotukao ekipu Đurđina koja nije imala odgovor za fantastičnu igru momaka u plavom. Kako su počeli ovu polusezonu, tako su je i završili, moćno. Četrnaest pobeda u nizu, sigurno davno nije viđeno na ovim prostorima. Fantastična podrška sa tribina, ni ovaj put nije izostala, i sve pohvale navijačima na bezrezervnoj podršci tokom čitave sezone.

Foto: FK Solunac Karađorđevo

 

Foto: FK Solunac Karađorđevo

 

Nakon poslednjeg prvenstvenog duela trener Medić je izjavio:

- Mi smo igrom slučaja sa ovom sezonom krenuli kasno. U iščekivanju formiranja lige, u dogovoru sa Nemanjom Jerkovićem preuzeo sam ekipu dve nedelje pre početka jesenjeg dela takmičenja.  Uz zadržanu okosnicu tima od momaka koji su se takmičili u međuopštinskoj ligi odmah smo krenuli u renoviranje igračkog kadra koje je potrajalo do šestog, sedmog kola što nas je možda negde i koštalo nekih izgubljenih bodova, ali su momci počeli da prikazuju sve dopadljiviju igru. Đuranović, Savović, Arežina, Slijepčević, Bogićević i Petar Kangrga znatno su doprineli većem kvalitetu ekipe. Jesen smo završili na 4. mestu sa osam bodova zaostatka za vodećim Đurđinom i tri boda na granici sa drugim mestom i baražom - započeo je svoju analizu trener šampiona i nastavio:

- Iako je ovo debitantska sezona od samog starta smo postavili najviše ciljeve ka kojima smo strpljivo isli... Poraz u Đurđinu nas je zaboleo iako je bio tek drugi u 15 jesenjih kola. U Lovćencu smo osvojili pehar u područnom kupu i zadovoljni smo otišli na zimsku pauzu. Pojacali smo se sa Milikićem, Ćulumom i golmanom Smitom, naporno smo radili, više nismo kasnili, izuzetno smo se dobro pripremili,svi igrači su stalno trenirali i strpljivo smo čekali početak i derbi u Višnjevcu. Od tog dana i pobede od 1:3, moji momci su imali osam gostovanja, primili su tri gola na njima, kući su ostvarili na šest mečeva gol razliku 32:1. Četrnaest pobeda iz isto toliko mečeva su nas doveli na devet bodova viška od, na jesen, nedostižnog Đurđina koji smo na proslavi titule, kao najbližeg konkurenta savladali sa 7:0.

Trener Medić posebno ističe jednu stvar:

- I svi ti statistički parametri govore zaista mnogo i dostupni su svima, ali ne mogu da objasne da sam naišao na klub sa gazdom koji je od prvog do poslednjeg dana bio čovek koji veruje u rad i tim koji ima, koji je sve što je rekao ispunio, a to je retkost i mnogo je zaslužan za ovo. Pratili su nas svuda kumovi i drugovi Milan, Žare, Gogo,Bombas...

Neke stvari ne mogu biti nepomenute:

- Niko ne zna da je naš Panjo sekretar koji je sve stizao, živeo i živi za klub, da Karađorđevo ima dva svoja kapitena, Đoleta Jerkovića i Paripovića, da ima dva dečaka o kojima tek treba da se priča i čuje, o igri Petra Kangrge, o 30 postignutih golova Marka Kolundzije. Da ima Džaleta našega..svoju decu sela Beslaća i Rašetu. Da ima Denisa i Zolta Barnu, Igora Saba na golu, Mića Samardžiju... Da smo tu ekipu popunili sa Đuranovićem, Savovićem, Milikićem, Bogićevićem, Arežinom, Slijepčevićem, Ćulumom, Smitom, mladim, a iskusnim igračima koji su za kratko vreme primljeni kao da su tu godinama. Uz nas su uvek bili i Pejča, naš Pune i Mlađo,Gago...

Ostvareno u tek okončanoj sezoni dugo će se pamtiti i prepričavati:

- Svi momci su disali kao jedan i pokazali da sve može da se postigne ako se jako želi i jako posveti tome. Jako sam ponosan na sve njih i zahvalan Karađorđevu kao mestu. Na svakom gostovanju nas je pratio veliki broj ljudi, naš verni navijac Boro Milanović ih je uvek pratio i častio, roditelji i ljudi iz mesta su nam priređivali večere pokazavši da i te kako cene način na koji im predstavljamo mesto. To mnogo znači i ovi momci su zaista živeli i osetili su se kao deo jedne velike porodice što smo zaista bili svo ovo vreme. Kada sve prođe, ostaće u sećanju ova sezona, prepuna pobeda,velikih slavlja i uvek će izmamiti osmeh na licima svih nas i nikada nećemo zaboraviti ove dane slavlja i podrške ljudi. Solunac Karađorđevo je spremno za nova iskušenja - zaključio je trener Medić.

Karađorđevo ima razloga da slavi, a nova iskušenja ubrzo slede. Uz ovakve igrače, stručni kadar i rukovodstvo i vojvođanski fudbalski rang će imati prilike da na najlepši način upozna sastav o kojem će se pripovedati i u godinama ped nama.

 

 

 

BONUS VIDEO: