PROLAZITE KROZ TEŽAK PERIOD U ŽIVOTU? Ova priča je za vas!

Autor: Republika

Razonoda

16.07.2021

20:12

U životu se često dešava da prolazimo kroz težak period, ali nakon takvih iskušenja sve se menja!

Photo by cottonbro from Pexels
Foto: Ilustracija

Kada nastupi težak period u životu svakog od nas, moramo učiti iz nevolja koje su nas zadesile. Tako ćemo shvatiti kako da ih podnesemo i spoznamo našu ulogu u životu.

Bio jednom jedan mladić, prilično nezreo u svom životu, ali spreman da uči. Imao je snažnu naklonost za antikvitete i uvek je bio nestrpljiv da poseti razne prodavnice antikviteta prilikom odlaska na putovanja po Evropi. Vremenom je razvio veliko interesovanje za antičku keramiku, a posebno za šoljice čaja. Osećao je kao da su sve imale svoje jedinstvene priče…

Jednom je, u nekom zabačenoj antikvarnici uočio veoma lepu šoljicu s jasnim turskim motivom. Upitao je prodavača "Smijem li videti onu izuzetno lepu šoljicu tamo? Čini se da dolazi iz Turske…". Kad mu je prodavac dao šoljicu, mladić ju je počeo pomo da je proučava i divio se njenoj lepoti.

Pitao se kako je moguće da nešto ovako lepo uopšte postoji. Odmah ju je kupio bez razmišljanja i postavio je na posebno mesto u svojoj kući. Gledajući je s kauča, kako blista u svom sjaju, mladić je počeo da razmišlja i polako utonuo u san…

Šoljica je počela da govori…

Photo by Ekrulila from Pexels
Foto: Ilustracija

Ja nisam uvek bila šoljica. Bilo je vremena kada nisam imala pojma šta znači služiti nečemu. Bila sam samo pasivna hrpa crvene gline na zemlji. Živela sam puno, puno stotina godina, svedok sam ratovima i mirnim periodima koji su dolazili i odlazili. Čitave civilizacije su prešle preko mene dok sam sedela tamo i čekala… Šta sam čekala, ne znam, ali sam imala duboki osećaj kako ovo nije život koji mi je namenjen.

Onda je jednog dana došao moj gospodar. Odveo me u svoj dom i postavio na svoj sto. Nisam bila sigurna šta će biti sledeće, ali sam osećala da se nešto posebno sprema. Na moje iznenađenje, on je počeo da me udara o drveni sto! Iznova i iznova me udarao i mesio svojim rukama dok konačno nisam vrisnula: "Ne radi to! Ostavi me na miru!" Ali, on se samo nasmešio i nežno rekao: "Ne još"!

Šoljica je postajala sve više i više uživljena dok je govorila šokiranom mladiću. "Onda BUM! Bila sam stavljena na točak i vrtela se u krug neprekidno dok nisam izgubila sav osećaj za orijentaciju. "Zaustavi to! Zar ne vidiš da postajem bolesna? Skini me s točka"! Ali, gospodar je samo tiho rekao: "Ne još"! Nastavio je da me presavija i oblikuje i onda me je pažljivo me stavio pećnicu!

Nikad pre nisam osetila takvu toplinu. Vrištala sam i lupala na vrata. "Toplije je nego u paklu; gorim u pepeo! Molim te izvadi me odavde pre nego što bude prekasno!" Mogla sam ga videti kroz maleni otvor i mogla sam samo da čitam s njegovih usana dok je pomerao glavu s jedne strane na drugu i tiho govorio: "Ne još"!

Kad sam mislila da ne mogu više da podnesem vrućinu, vrata su se otvorila. Pažljivo me izvadio i stavio  na policu gde sam počela da se hladim. Osećala sam se tako dobro kad me ostavio na miru.

Ali to nije bio kraj. Nakon što sam se ohladila, pažljivo me podigao, pogledao me i očetkao prašinu. Zatim je doneo boju s natpisom: glazura. Isparavanja su bila strašna! Mislila sam da sam gotova! “Molim te… nemaš milosti! Zar ne shvataš moju muku? Molim te, molim te odustani od mene! Molim te! Prestani!" Ali, on je samo kimnuo glavom i rekao: "Ne, još nisi još spremna!"

Neočekivano i vrlo brzo vratio me opet u pećnicu. Bilo je duplo toplije nego prvi put. Osećala sam kako sada sigurno dolazi moja smrt… Molila sam. Kumila. Pretila. Vrištala sam. Konačno sam plakala bez suza. Čak bez vrućih suza. Bila sam uverena da više nikad to neću moći. Bila sam spremna odustati. Upravo tada – kada sam malaksala, otvorila su se vrata i on me izvadio. I opet me je stavio na policu da se ohladim. Čekala sam i čekala... Šta će se sledeće dogoditi?

Oko sat vremena kasnije vratio se i stavio ogledalo ispred mene i rekao: "Pogledaj se!" U odrazu sam videla nešto jedinstveno. Lepotu koje se ne može opisati. Uvek sam se smatrala samo hrpom zemlje, ali sam osećala da mogu više… Tiho sam izustila: "To ne mogu biti ja. Previše je lepa…"

Saosećajnim glasom je rekao: "To je upravo ono što trebaš biti." I onda je objasnio: "Znam da te je bolelo kad sam te valjao i mesio na stolu. Ali, da nisam izbacio vazduh iz tebe, ti bi se slomila. Znao sam da si izgubila sav osećaj za orijentaciju kada sam te brzo okretao. Ali, bez toga nikada ne bi mogla doći u ovaj oblik. Znam da su isparavanja boja glazure bila nepodnošljiva kad sam te celu oslikavao.

Ali, da to nisam učinio, ti ne bi imala nijednu boju u svom životu i ne bi očvrsnula. A kad sam te stavio u drugu pećnicu, znao sam da će to biti najteži deo. Ali, bez toga bi se polomila vrlo lako kad realnost života dođe. Veruj mi, sve što sam učinio je za tvoje dobro. Sad si ono što sam imao na umu kad sam te prvi put video na zemlji. Sad si potpuna." S ovim je šoljica čaja prestala da govori, ali su suze zahvalnosti dolazile s njenog ruba…

Mladić se probudio i odlučio da će šoljicu koristiti samo kad bi nešto nudio Bogu. Nikad nije zaboravio lekciju koju je od nje dobio. I kad god je bio u teškoj situaciji i u sebi vrištao "Prestani! Ostavi me na miru!", setio bi se reči: "Ne još…!" Međutim, postao je takođe i zahvalan, jer je znao da je sve što se dogodilo aranžman Gospodina da ga učini onakvim kakav je trebalo da postane, prenosi Atma.hr.

Photo by Bianca Gasparoto from Pexels
Foto: Ilustracija

Bog zna što radi za svakog od nas.

On je grnčar, a mi smo glina.

On će nas oblikovati i izložiti nas nevoljama iz kojih trebamo učiti i to će uvek biti one nevolje koje smo u stanju da podnesemo kako bismo spoznali koja je naša uloga u ovom životu.

Komentari (0)

Loading