UZBUNA, SPREMA SE POTPUNI KOLAPS KLIME! Stručnjaci u panici zbog dešavanja na Atlantiku: Ako se ovo dogodi čovečanstvu je blizu KRAJ!

Novi podaci ukazuju da je cirkulacija na putu dramatičnih promena, koje se nisu dešavale više od 10.000 godina, što bi moglo imati ozbiljne posledice širom sveta.

Atlantska meridijalna cirkulacija, koja uključuje Golfsku i druge snažne struje, predstavlja morsku pokretnu traku koja prenosi toplotu, ugljenik i hranljive sastojke iz tropskih područja ka arktičkom krugu.

Ova struja igra ključnu ulogu u distribuciji energije širom planete i delimično modulira ljudski uzrokovano globalno zagrevanje.

Međutim, ovaj sistem se sve brže raspada, posebno zbog ubrzanog topljenja Grenlandskih glečera i arktičke ledene ploče, što uzrokuje ulivanje velikih količina sveže slatke vode u more.

Ovaj proces sprečava tonjenje slanije, toplije vode sa juga, dovodeći do ozbiljnog oslabljivanja cirkulacije koja je od 1950-ih oslabila za 15 odsto, dosegnuvši najniži nivo u poslednjih hiljadu godina.

Simulacije pokazuju mogući iznenadni kolaps

Prethodne studije nisu se slagale oko vremena kada bi slom mogao da se dogodi. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Science Advances analizirala je nivo saliniteta na južnom delu Atlantskog okeana između Kejptauna i Buenos Ajresa tokom proteklih 2.000 godina.

Simulacije su pokazale da spor gubitak snage cirkulacije može dovesti do iznenadnog kolapsa u roku od manje od 100 godina, sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Zaključak istraživanje je da rezultati daju "jasan odgovor" o tome da li je iznenadna promena moguća.

- Ovo su loše vesti za klimatski sistem i čovečanstvo jer je smo sve do sada smatrali da je tačka bez povratka teoretski koncept - navodi se u studiji.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je iznenadna promena moguća, suprotno ranijim teorijama o tački bez povratka. Ova saznanja predstavljaju loše vesti za klimatski sistem i čovečanstvo, ističe se u studiji.

Ako dođe do kolapsa, posledice bi bile nesagledive.

Nivo Atlantskog okeana porastao bi za metar u određenim područjima, što bi uzrokovalo poplave u mnogim gradovima.

Amazonija bi doživela promene u vlažnim i sušnim sezonama, potencijalno gurajući već narušeni ekosistem preko tačke pucanja. Temperature širom sveta bi postale nekontrolisane, dok bi južna hemisfera postala još toplija, a Evropa bi se suočila s ohlađivanjem i manjkom padavina, piše Gardian.

Situacija bi imala ozbiljne posledice po globalnu klimu, zahtevajući hitne i odlučne akcije kako bi se ublažile potencijalne katastrofe.

BONUS VIDEO