ŠTA SE DEŠAVA SA IZBEGLICAMA IZ RUSIJE? Obelodanjeni šokantni podaci: Srbija za dlaku ispred Nemačke!

Za sada se zna da je skoro četvrtina Rusa koji su odlučili da napuste zemlju otišla u Tursku. U Gruziji se nalazi 23,4%, a u Jermeniji 15,1%, napisala je na svom Tviter nalogu ruska politička analitičarka Olga Irisova.

Istraživanja su pokazala i najveći deo migranata, čak 43%, ne želi da se vrati u svoju rodnu zemlju i želi da ostane u zemljama u kojima su trenutno nalaze, dok 18% planira da nastavi svoj put dalje. 

Veoma mali broj njih, samo 3%, želi da se vrati u Rusiju, a 35% navodi da je trenutnom situacijom zbunjeno.

Foto: Printscreen/Twitter/IrisovaOlga

Prema istraživanjima, 1,9% je izabralo našu zemlju, što nas dovodi na bolje mesto od, recimo, Nemačke, koja je na 1,6%.

- Za razliku od ranijih talasa, ovaj uključuje politički aktivne pojedince i veoma se razlikuju od tradicionalnih ruskih migranata - ističe Irisova.

Samo 1,5% njih podržava Vladimira Putina i Jeidnstvenu Rusiju, dok ogroman broj, čak 86,4% sledi preporuke Navaljnijevog "Pametnog glasanja".

Iz Rusije odlaze visokokvalifikovani

Istraživanja pokazuju da je veliki broj mladih i visokokvalifikovanih radnika odlučilo da napusti zemlju. Strani mediji navode da će upravo ovo napraviti veliki problem, jer Rusija ostaje bez vrsnih stručnjaka.

Najveći broj njih bio je zaposlen u IT industriji, čak 45%. Po 16% ljudi radilo je u oblasti kulture i umetnosti ili su bili menadžeri.

Oko 14% računovođa i nastavnika je odlučilo da napusti zemlju, a među ispitanicima bilo je i 8% novinara.

Glavni razlozi zbog kojih su ispitanici napustili posao u Rusiji su depresijacija rublje i ekonomska neefikasnost zemlje, nespremnost da se plaća porez u Rusiji i time sponzoriše rat, kao i unapred planirane promene posla.

Takođe, analitičari ocenjuju da su novi migranti sposobniji da se samoorganizuju i formiraju grupe za samoopomoć, kao i da je nivo međusobnog poverenja veoma visok.

Pobegli su iz zemlje nakon antirantih aktivnosti

Istraživanja kažu da je više od 70% njih bilo aktivno na društvenim mrežama i potpisalo antiratne peticije. Skoro polovina je učestvovala na ilegalnim skupovima pre rata i 26% nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Blizu trećine njih aktivno je podržalo i ukrajinske izbeglice.

Foto: Printscreen/Twitter/IrisovaOlga

Podršku neprofitnim organizacijama pružilo je 62% migranata pre rata, dok se taj broj nakon ruske invazije na Ukrajinu smanjio na 40%.

Veliki broj njih ukazao je i na politički pritisak pre svog odlaska iz zemlje. Petina ispitanika se plaši regrutacije, a 9% njih plaši se krivičnog gonjenja. Čak četvrtina ispitanika su pod rizikom od krivičnog gonjenja u Rusiji.

Imaju sumornu viziju budućnosti

Ruski migranti ne smatraju da će u budućnosti biti bolja situacija. 72% veruje da će se njihovi životni uslovi pogoršati, 70% ne veruje da će se politička situacija poboljšati, a 72% strahuje od diskriminacije ruskih državljana u inostranstvu (četvrtina se zaista i suočila sa diskriminacijom).

Glavni problem je i taj što su nakon uvođenja sankcija pogođeni i oni koji žive u inostranstvu, pa recimo, nemaju pristup svojoj ušteđevini. nemaju nikakve privilegije, a imaju i sve manje prava, pa se oslanjaju na sopstvene resurse i mreže koje su formirali odmah po dolasku u zemlje domaćine.

Ekonomska očekivanja su takođe prilično pesimistička: 30% neće moći da izdržava svoje porodice u narednim mesecima, a oko polovine očekuje da će se uslovi rada pogoršati.

Programeri softvera osećaju se sigurnijim u budućnost, dok se zdravstveni radnici osećaju najugroženijim.

BONUS VIDEO: