Predviđanja za kraj sukoba u Ukrajini - RUSIJA JE IZGUBILA, a da li Putin to shvata?

Na osnovu dešavanja u Rusiji protekle nedelje, mnogi stručnjaci i analitičari su dovoljno smeli da daju neke od mogućih zaključaka za budućnost. 

Zakopani dečiji snovi 

Šta je zajedničko Peleu i papi? Između ostalog, obojica su sada kritičari ruskog rata u Ukrajini.

U objavi na Instagramu 2. juna, legenda brazilskog fudbala je izrazila široko rasprostranjeno mišljenje kada je sukob nazvao „opakim i neopravdanim“.

- Ratovi postoje samo za odvojene nacije, i ne postoji ideologija koja opravdava... projektile koji sahranjuju snove dece, uništavaju porodice i ubijaju nevine - napisao je Pele.

Obraćajući se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, on je dodao:

- Moć da zaustavite ovaj sukob je u vašim rukama. Iste one koje sam drmao u Moskvi, na našem poslednjem sastanku 2017.

Foto: Tanjug/AP

Ne okrivljujući direktno Rusiju ili Putina, papa Franja je više puta pozivao na prekid rata. Na misi održanoj 1. maja, on je to opisao kao „jezivu regresiju čovečanstva“ i rekao da je lučki grad Mariupolj na Azovskom moru, srušen ruskim bombama, raketama i granatama, „varvarski bombardovan i uništen“.

U intervjuu objavljenom dva dana kasnije, papa je rekao da je tražio sastanak sa Putinom u Moskvi, ali da nije čuo odgovor - i izrazio sumnju da se ruski pravoslavni patrijarh Kiril, glasni pobornik rata za kojeg je sugerisao da se ponaša kao Putinov „oltarski dečak“ bi bio od pomoći da se zaustavi „tolika brutalnost“.

Franja se 1. juna osvrnuo na još jedno pitanje u vezi sa ruskim ratom protiv Ukrajine, gde su blokade ruskih luka zaustavile isporuku hiljada tona žitarica jednog od najvećih svetskih dobavljača. Ukrajinski i zapadni zvaničnici su takođe optužili Rusiju da krade zalihe žitarica i šalje ih kući.

Foto: Tanjug/AP

- Molim vas, ne koristite žito, osnovnu hranu, kao oružje u ratu - rekao je on i dodao da je pristup hrani osnovno pravo i da blokade izazivaju „ozbiljnu zabrinutost“, posebno zbog efekata na najsiromašnije zemlje sveta.

Mariupolj, koji je pre nekoliko meseci bio živahan grad u industrijskom regionu Donbasa, ali je sada ruševinama posut simbol patnje nanete Ukrajini otkako je Putin pokrenuo ničim izazvanu invaziju 24. februara, sada je u ruskim rukama, posle iscrpljujućeg sukoba sa odbrambenim snagama sakrivenim u masivnoj čeličani Azovstal završen prošlog meseca.

100 dana

Na 100. dan ruske invazije, najžešće borbe se sada vode severnije u Donbasu, u i oko Sjeverodonjecka i drugih gradova, naselja i sela u provincijama Lugansk i Donjeck.

Dok rat proganja Donbas od 2014. godine, trenutna borba za kontrolu nad regionom označava novu fazu u sukobu - barem u smislu percepcije, koja se dva puta prilično promenila od invazije.

Foto: Tanjug/AP

Pre 24. februara, bilo je skoro uobičajeno da će Ukrajina biti prinuđena na ustupke, u najboljem slučaju, ako se ruska invazija zaista ostvari - u šta su mnogi analitičari sumnjali sve do poslednjih nekoliko dana pre nego što su snage koje je Moskva skupila na granici počele da se kotrljaju.

Putin je, sa svoje strane, izgleda bio uveren da će vlada ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog popustiti pred napadom, omogućavajući Rusiji da potčini zemlju od 44 miliona stanovnika u roku od nekoliko dana - ali to se nije dogodilo.

I nekoliko nedelja nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu iz Belorusije i krenule na jug prema Kijevu, vratile su se preko granice - nakon što su pretrpele velike gubitke i nanele smrt, patnju i zlostavljanje civilima u nasilnoj kampanji koja će verovatno biti predmet rata krivičnih dela u Ukrajini i na međunarodnom nivou u godinama koje dolaze.

Ruske snage su takođe pogođene neuspesima u drugim regionima - nisu uspeli da zauzmu Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, niti crnomosku luku Odesu.

Foto: Tanug/AP

Postepeno se činilo da bi Ukrajina mogla da dobije rat - ili barem da postigne rezultate koje bi neki smatrali pobedom, kao što je potpuno izbacivanje ruskih snaga iz Donbasa ili povratak na linije fronta koje su tamo postojale sa malo promena od 2014 ili 2015.

Međutim, za sada se situacija ponovo donekle preokrenula, a ruske snage polako napreduju u Donbasu, posebno u provinciji Lugansk.

„Rusija je izgubila“

Sa više zapadnog oružja na putu ili se očekuje u narednim nedeljama i mesecima i Putinom koji ne pokazuje znake odustajanja od ofanzive, ishod rata izgleda verovatno manje jasan nego ikada ranije - a sve je više prognoza koje predviđaju da će neće završiti uskoro.

Foto: Tanjug/AP

Kakav god da bude ishod, tvrdi analitičar Mark Galeoti, Rusija će biti gubitnik.

- Zaista ne treba da potcenjujemo dugoročni uticaj ne samo načina na koji je 20 godina vojne modernizacije prežvakano u 20 dana stvarnih borbi, već i stepena do kojeg će se ruska ekonomija dramatično i strašno smanjiti tokom ove godine. Čak i ako se sankcije brzo ukinu, to se neće vratiti. Ožiljci koji ostaju su ožiljci za koje će biti potrebne godine ili u nekim slučajevima decenije da se zacele - rekao je Galeoti, počasni profesor na UCL Školi za slovenske i istočnoevropske studije u Londonu.

- Ne postoji način da se zaobiđe činjenica da će Rusija, u najboljem slučaju, minimizirati svoj poraz. Rusija je izgubila - zaključuje on. 

Da li Putin to shvata?

Analitičarka Tatjana Stanovaja ne misli tako.

- U Putinovim očima, on ne gubi ovaj rat. U stvari, on verovatno veruje da pobeđuje - napisala je Stanovaja, nerezidentni naučnik u američkoj Karnegi zadužbini za međunarodni mir.

Foto: Tanjug/AP/printscreen

- U ovom trenutku i Rusija i Zapad izgleda da veruju da je njihov kolega osuđen na propast i da je vreme na njihovoj strani - napisala je Stanovaja, sugerišući da je Putinova prava meta u ratu protiv Ukrajine Zapad i da percepcije obe strane znače malo je verovatno da će se uskoro završiti.

- Na kraju krajeva, dogovor između Rusije i Ukrajine moguć je samo kao produžetak sporazuma između Rusije i Zapada ili kao rezultat kolapsa Putinovog režima - napisala je ona i dodala da to daje najbolju predstavu o tome koliko bi rat mogao trajati - u najboljem slučaju godinama.