"POSLE TIJANINE SMRTI SAM SHVATIO SMISAO ŽIVOTA": Igor Jurić u potresnoj ispovesti opisao kako se borio sa gubitkom svoje ćerke, koja je svirepo ubijena pre 10 godina!

Igor Jurić, jedan je od onih roditelja koji je, nažalost, morao da nauči da živi sa gubitkom svog deteta, odnosno ćerke Tijane, petnaestogodišnje devojčice iz Subotice koja je oteta i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2015. godine. 

Poslednji put je viđena 25 minuta posle ponoći u Bajmoku, dok joj je telo pronađeno dvanaest dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor. 

Upravo kako se nekom drugom detetu ne bi desilo isto, Igorovom inicijativom, u Srbiji je uveden Alber Alert, sistem uzbinjivanja prilikom nestanka deteta.

O svom bolu koji traje 10 godina, kao i psihičkim problemima sa kojim se borio, on je pričao gostujući u RTS "Ordinaciji" i dalje kada se seti ćerke, oseća grižu savesti.

- To mi je prva pomisao na nju jer mnogo se kajem zato što sam manje vremena nego što sam trebao, provodio sa njom. I zapravo to jeste moja poruka danas kada idem po Srbiji i razgovaram sa roditelja i decom. Ja sam posle Tijanine smrti shvatio pravu smisao života. Sve do tada bilo je potpuno pogrešnu, ja nisam vrednovao prave stvari, išao sam više za materijalnim misleći da želim njoj da obezbedim bolje - započeo je Igor Jurić za RTS.

Otkrio je da je nakon smrti svog deteta upao u depresiju, nije znao i nije mogao da pronađe smisao svog života. Ta tri meseca su mu bila najteža.

- Bio sam u kući sam sa sobom i onda sam želeo da ne bude tužan zbog onog što sam imao, već srećan što sam imao divne uspomene sa Tijanom. Danas sam srećan što sam Tijanin otac - istakao je Igor i otkrio kako je ponovo pronašao smisao života.

- Jednog dana rekao sam sebi: 'Dobro, izgubio sam, ovo je ogromna tragedija za sve nas, ali ja sam Tijanin otac. Kako bi ona mene danas doživljavala? I krenuo sam. Pokušao sam da živim i radim u inostranstvu neko vreme, misleći da ću moći, ali to nije imalo smisla. Prvo, bilo mi je važno da dođem na groblje, zapalim sveću, isplačem se. A drugo, tražio sam smisao i našao sam u tome da neke stvari koje su prethodile i uzrokovale Tijaninu smrt, da promenim - nastavio je Igor i otkrio da mu je najteži trenutak, ujedno i najbolniji bio taj kada nije znao gde mu se dete nalazi 12 dana, možda čak gori i od samog saznanja Tijanine smrti.

Takođe, morao je i "oči u oči" da se pogleda sa ubicom njegovog deteta. Taj susret u sudnici u njemu je probudio lavinu emocija.

- Naravno da si besan, ali s druge strane, nek mu Bog oprosti, ali posle mi ga je bilo žao. Ne znam kako to da opišem. Kad vidite kako ulazi u sudnicu, nekako, čovek koji nije dostojan života jedne devojčice. Kako je mogao da joj oduzme život? - nastavio je Igor, podsećajući da je kasnije prisustvovao brojnim suđenjima ubica koji su oduzeli život deci. Iz svega toga je shvatio da je svima njima zajedničko jedno - nisu se kajali. Razlog u tome leži što su u detinjstvu često bili zlostavljani kako psihički, tako i fizički.

(Republika/RTS)

BONUS VIDEO