UHAPŠENE TRI OSOBE U NIŠU: Trojac se sumnjiči za pranje novca
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Sve je krenulo od fiktivne fakture
Foto: shutterstock
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije UKP, zajedno sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, sproveli su akciju hapšenja tri osobe, dok će protiv jedne biti podneta krivična prijava u redovnom postupku. Razlog ovih hapšenja je sumnja da su počinile krivično delo pranje novca.
Sumnja se da je S. T., iz okoline Raške, podstrekao pedesettrogodišnjaka da sačini fiktivnu fakturu koja je navodno prikazivala prodaju prehrambene robe privrednom društvu iz Beograda. Prema sumnjama, N. Č. je zatim uplatio 400.000 dinara na račun privrednog društva iz Leskovca na osnovu ove fiktivne fakture.
Novac može biti "opran" na više načina:
Struktuiranje: U ovom slučaju, novac se “cepa” na manje depozite čime se otklanjaju potencijalne sumnje. Ova metoda još se naziva i smurfing.]
Specifično krijumčarenje novca: Ovo uključuje fizičko krijumčarenje novca prema drugom zakonodavstvu i odlaganju u finansijsku instituciju, poput inostrane banke.
Gotovinsko-intenzivno poslovanje: Oni koji su uključeni u primanje keša koriste svoje naloge da odlože i legitimni, ali i kriminalno dobijeni novac, tvrdeći da je sve legalno dobijen prihod. Servisni biznisi su najbolje prikladni za ovu metodu, jer biznisi nemaju varijabilnih troškova, te je teško otkriti odstupanja između prihoda i troškova.
Pranje novca na bazi trgovine: Ovo uključuje podcenjivanje ili precenjivanje fakture za prikrivanje kretanja novca.
“Shell” kompanije i zaklade: Zaklade i shell kompanije maskiraju pravog vlasnika novca.
Povratno spoticanje: Novac je odložen u kontrolisanu stranu korporaciju u blizini obale, gde se minimalno vodi evidencija, a onda se vraća nazad kao strana direktna investicija- oslobođena poreza.
Zauzimanje banke: U ovom slučaju, perači kupuju kontrolni interes u banci, po mogućnosti u zakonodavstvu sa slabim kontrolisanjem pranja novca, a onda premeštaju novac kroz banku bez nadzora.
Kazino: Pojedinac u kazinu kupuje žetone, igra na neko vreme, a onda kešira žetone, dobijajući plaćanje u čeku, ili samo dobijanjem recepta, tvrdeći da je to dobitak tokom kockanja.
Ostala kockanja: Novac se troši na kockanje, po mogućnosti na više kvote. Pobede su prikazane ako je izvor novca upitan, dok su gubici sakriveni.
Nekretnine: Neko kupuje nekretninu sa ilegalnih prihoda i onda je prodaje, tako da prihod od prodaje izgleda kao legitima. Prodavac se slaže sa ugovorom koji skoro da predstavlja vrednost imovine, te dobija kriminalnu zaradu da izjednači razliku.
Crne plate: Kompanija može da ima radnike bez pisanog ugovora i da im plate daje u kešu, “na ruke”. Prljavi novac se u ovom slučaju koristi za plate radnika.
Fiktivni (prividni) krediti i zajmovi, piše Karijera.
Pedesettrogodišnjak je, prema navodima, po prethodnom dogovoru sa S. T., uplatio 399.000 dinara na račun B. P. koji je zatim podigao novac i predao ga S. T., zadržavši 15.000 dinara za sebe.
U toku ovog postupka, osumnjičeni će biti privedeni nadležnom tužilaštvu, uz podnošenje krivične prijave. Detalji ovog slučaja biće pažljivo razmatrani u narednom periodu, dok se očekuje dalji razvoj situacije pred sudom.
Ovo hapšenje predstavlja još jedan korak u borbi protiv korupcije i pranja novca, ističući važnost saradnje između policijskih snaga i tužilaštva u suzbijanju ovakvih oblika kriminala.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
BONUS VIDEO:
Komentari (0)