"U KAFIĆU PREKO PUTA NAŠE ZGRADE SADA SE SLUŽI "KATINA TOPLA ČOKOLADA": Tužne reči oca Katarne Martinović stradale u jezivom masakru u Ribnikaru!

Tragični događaj koji je potresao celu zajednicu desio se 3. maja u Osnovnoj školi ''Vladislav Ribnikar'', kada je Kosta Kecmanović usmrtio Katarinu Martinović. Ovaj događaj ostavio je dubok trag u srcima njenih najbližih, ali i šire zajednice. Katarina Martinović, poznata kao Kata, bila je voljeno dete svoje porodice. Njeno odrastanje bilo je ispunjeno ljubavlju i podrškom porodice, a njeni najbliži se sećaju njenih osmeha i vedre prirode. Kroz reči njenog oca, možemo naslutiti koliko je bila voljena i koliko je značila svojoj porodici.

Nakon tragičnog događaja, zajednica je iskazala duboko saosećanje prema porodici Martinović. Brojni građani pružili su podršku i saučešće, pokazujući solidarnost u teškim vremenima. 

Novo groblje, gde je sahranjena Katarina Martinović, postalo je gotovo deo i porodičnog stana Martinović.

- Kad prilazim groblju, kao iz sobe u sobu da idem. Kao što je volela da joj soba bude sređena, čista, tako i groblje sređujemo za nju, a ona nije ni u sobi, ni tamo, nego negde u nama - kaže tata Zoran Martinović za BBC.

Ovaj softver arhitekta je otac tri ćerke - Lene, Natalije i Katarine.

Iako je odrastala u tri jezika, srpskom, francuskom i engleskom, najupečatljivija stvar kod najmlađe Kate, kako su joj tepali, bila je neverbalna komunikacija - najviše je pričala očima.

- U trenucima kad sam bio zabrinut ili tužan, ona bi znala da me pogleda i da mi pokaže ustima da se oraspoložim - kaže Martinović prstima razvlačeći osmeh na sopstvenom setnom licu.

Kada su Lena i Natalija otišle u inostranstvo, supruzi i njemu se život u Beogradu oblikovao prema brojnim Katarininim obavezama.

Ona je pohađala dve škole - baletsku Luj Davičo i osnovnu „Ribnikar", odakle je u sedmom razredu često izostajala, pa su roditelji razmatrali i da se prebaci na vanredno školovanje.

- Naša je obaveza bila da je podržimo i olakšamo da može na miru i u zadovoljstvu da ide u školu, na balet i da ima koliko - toliko vremena da se druži. Moj zadatak je bio da budem siguran da će da se probudi na vreme, kao budilnik, da spremim doručak da ne ode gladna i pronađem sve što treba od stvari ujutro - kaže Martinović.

Nije bio samo tata budilnik, poput sata iz Lepotice i zveri, već i inženjer koji je poslovne sastanke uklapao sa njenim rasporedom. Kobnog dana je bila rešena da ode u „Ribnikar" najviše zbog odeljenskog slikanja. Veče pred 3. maj, rekao joj je da je voli do kraja sveta i nazad, a ona je volela to da čuje, kaže i pogled mu se gubi u daljini. Sutradan je prekinut njen duh, baš u najlepše doba, kada je iz deteta i bebe postajala devojka.

Kako kaže, ostavljala je i trag na okolinu.

- Kafić preko puta naše zgrade sada nudi „Katinu toplu čokoladu", jer mnogima nedostaje - priča otac.

BONUS VIDEO: