MRTVI DRUGOVI PADALI SU KAO SVEĆE: Ispovest tinejdžera koga je ranio masovni ubica u Malom Orašju

Nikola Mitrović (17) iz smederevskog sela Malo Orašje, gde je Uroš Blažić iz obližnje Dubone, 4. maja uveče napravio masakr, ubivši pet mladića i ranivši više njihovih vršnjaka, pogođen je metkom u toj pucnjavi bočno iznad kuka. Pošto je operisan u bolnici u Smederevu, tinejdžer je u sredu pušten na kućno lečenje. Ekipa Srpskog telegrafa i portala Republike ranjenog momka zatekla je kod kuće dok mu je strina vidala rane. Njegove lepe plave oči pune suza svedoče o strahoti koju je preživeo jer je bio pribran da pobegne.

- U školsko dvorište sam otišao s Lazarom Milovanovićem, Jovanom Rankovićem, Markom Mitrovićem i Aleksandrom Milovanovićem, to je bila naša ekipa. Nas je pozvao Marko jer je hteo da časti što je postao ujka. Okupilo se još društva i neko je dao predlog da odemo gore, kod spomenika, na fudbalski teren da ložimo vatru. Tako smo i uradili. Sedeli smo i pili pivo. Oko pola 11 došao je taj debil iz Dubone i rekao: "Lezite dole, sve ću da vas pobijem." Ja ga nikada pre nisam video. Otvorivši suvozačeva vrata, izneo je pušku, za koju sam pomislio, a verujem i ostali, da je plastična i da je u pitanju neka fora. Mi smo se našalili, odnosno, nasmejali smo se i rekli mu: "Hajde da pijemo", a on je počeo da puca. Zujali su meci i mrtvi drugovi su mi popadali kao sveće - prepričava Nikola strahotu koja je Srbiju zavila u crno.

Ovaj mladi momak bio je pribran da pobegne i pokuša da spase goli život, a nije osetio ni da je upucan dok se nije sapleo trčeći preko njiva.

- Ni sam ne znam kako sam se dao u beg. Trčao sam koliko su me noge nosile. Preko njiva desno od igrališta sam trčao i sapleo sam se o nešto i prilikom pada sam pste zario u ranu i tek tada shvatio da sam ranjen od metka. Nisam osećao bol iako su mi prsti bili krvavi i odeća natopljena krvlju. Jedan drug koji mi se našao, ranjenog me je dovezao do moje kuće. Probudio sam oca i majku i odvezli su me u bolnicu i usput saznavali najtužnije moguće vesti da su moji drugovi i komšije zauvek zbrisani sa zemlje i da su njihove kuće i loze maltene ugašene jer su iza četvorice ostale samo sestre, bez muškog naslednika u porodici - rekao je Nikola za Republiku.

Njegovi roditelji i tri sestre bez osmeha dopunjavaju Nikolinu ispovest i kažu da su njegovi najbliži drugovi mrtvi, a da se Jovan s brojnim povredama oporavlja u Urgentnom centru u Beogradu. Navode i da je njihov komšiluk zbog masovnog ubistva skroz utihnuo i da im se čini da više nikada neće biti veselja i srećne omladine u tom mestu i susednoj Duboni, gde je zločinac Uroš Blažić takođe nastavio da puca u okupljenu omladinu kod škole. Tamo je ubio brata i sestru Milana i Kristinu Panić i Dalibora Todorovića, njihovog druga od malih nogu, a 14, mahom mladih ljudi, ranio u oba sela.

Nasilni karakter nasledio od oca

Otac počinioca masovnog ubistva odnosno masakra Radiša Blažić uhapšen je pre nekoliko dana, kada je policija kod njega na imanju pronašla čitave sanduke pune municije i oružja različitih kalibara, kao i improvizovane eksplozivne naprave.

Meštani Dubone i Orašja uopšte nisu iznenađeni zbog toga jer tvrde da se Radiša i sam hvalio da ima toliko oružja da može da naoruža pola puka vojske. Napominju da je Uroš stasavao u porodici u kojoj je očevu torturu proživljavala njegova majka, kao i njegov deda, on i brat.

- Radiša ih je sve ugnjetavao i tukao je od nastarijeg do najmlađeg u kući. Svog oca, starog i nemoćnog, tlačio je i terao da radi različite fizičke poslove od jutra do mraka. Uroš je u toj atmosferi posao batinaš i siledžija i za to je osuđivan - ispričao je jedan meštanin.