"TUGUJEM, NE RADIM I KRIVIM SEBE ŠTO SAM JE DOVEO U SRBIJU"! Teška ispovest oca Adriane Dukić, jedne od žrtava Koste! "TREBALO JE DA IDEMO NA SUŠI, ALI NIKAD JE NISAM ODVEO"!

Tugujem, ne radim, osećam se krivim što smo se iz Francuske vratili u Srbiju, zavapaio je juče nesrećni otac devojčice Adriane Đukić, jedne od deset žrtava, koje je u svom krvavom piru 3. maja prošle godine ubio Kosta Kecmanović u O.Š. "Vladislav Ribnikar.

Dane Dukić je juče, tokom suđenja suđenju roditeljima dečaka ubice po privatnoj tužbi njegove porodice, jedva stojeći na nogama i plačući govorio:

- Ali, mislili smo da smo ovde bezbedni.

Nesrećni čovek je ispričao da je cela porodica rođena i da je u Francuskoj živela do korone, ali da su odlučili da se presele u Srbiju jer su verovali da će deca ovde imati bezbrižnije i bezbednije detinjstvo, ali da su se očito u tome prevarili, za šta on krivi isključivo sebe.

Foto: Republika.rs

 

- Tamo smo radili po 12 sati, deca su vrlo brzo rasla, pričali smo. Vezani smo za Srbiju. Vaspitavani smo tradicionalno, poštovali smo sve praznike. Tamo smo se osećali kao stranci. Život je tamo bio težak. Hteo sam da se više posvetim deci i provodim vreme sa njima, da probamo neku novu avanturu i deca su htela da dođemo da probamo novu avanturu. Preselili smo se 2020. godine, bila je korona. U planu je bilo da dođemo ovde na godinu dana - započeo je svoje svedočenje otac ubijene devojčice i rekao da su planirali da u Srbiji ostanu svega godinu dana.

Istakao je da se životu u Srbiji radovala i njegova Adriana, koja je posle godinu dana provedenih u jednoj privatnoj školi sa bratom i sestrom, odlučila da promeni školu.

Foto: tiktok.com/printscreen

 

- Moja deca nisu htela da se vrate u Francusku. Ostali smo ovde, svaki vikend smo išli u selo kod babe i dede, da svi ručamo zajedno. Supruga, ja i naše troje dece, moj ponos. Bili smo srećni. Snašli smo se ovde, deci se svidelo. Adriana je sve znala, kako mora da izbalansira. Svako jutro sam se budio i zahvaljivao Bogu što smo zdravi i što imamo lep život. Naša deca su bila srećna i nasmejana. Nisam osećao da moja deca nisu srećna pre ovog zločina. Uživali smo što smo zajedno. Imao sam specijalni odnos sa Adrianom - pričao je otac i istakao da je rano ostao bez roditelja i da je devojčica osećala da zbog toga pati. 

- Govorila mi je: "Nemaš mamu i tatu, ali imaš mene. Tata, ja bez tebe i mame ne bih mogla da živim".

On kaže da im se svima život okrenuo naopako i retvorio u pakao tog 3. maja.

Foto: tiktok.com/printscreen, ST/Vladimir Lukić

 

- Obećao sam joj da ću je posle škole voditi na suši. Nikad je nisam odveo i nikad mi se više nije javila. Tog jutra nazvala me je žena da mi javi da je bila pucnjava. Seo sam u auto, vozio sam kao ludak. Ispred škole sve zatvoreno. Adrianin telefon isključen. Svi ovi roditelji su bili oko mene tog dana. Tragična sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a niko nije smeo da kaže. Život nam je stao. Sebe krivim što sam došao ovde - uporno je ponavljao Dane Dukić dok su mu se suze slivale niz obraze.

Kaže da je za koji dan rođendan njegove ćerke i da život od 3. maja svih četvoro njih, on, njegova žena i dvoje dece provode na groblju.

Podsećamo, Kosta Kecmanović je 3. maja ubio devet svojih drugara u O.Š. Vladislav Ribnikar i Dragana Vlahovića, čuvara. Još petoro dece i nastavnicu istorije je ranio.

Kako je ubijena mala Adriana pročitajte i kako je krenula da zove oca kad je krenuo masakr pročitajte ovde.

Bonus video