UBIJANJE DECE, SIMBOLIČKI, I DALJE TRAJE OD STRANE SAVETA RODITELJA: Advokat Šaljić o situaciji u Ribnikaru - sve je u nerazumevanju!

Roditelji dece ubijene u OŠ "Vladislav Ribnikar" protestovali su u Beogradu i zatražili da se formira memorijalni centar u znak sećanja na ubijene đake i pripadnika obezbeđenja.

Oni su posle okupljanja ispred škole otišli do Vlade Srbije, gde su ostavili poruke sa natpisima "3. maj i dalje traje".

Takođe, jedno od gorućih pitanja je bilo i izbor Školskog odbora i odsustvo Branka Anđelkovića, oca devojčice Mare Anđelković, među članovima, kao i protivljenje njegovom prisustvu u Savetu roditelja.

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 gostovao je Vojin Šaljić, advokat, koji objašnjava nejasnosti i nedoumice u procesu formiranja Školskog odbora, protivljenju postavljanja memorijalnog centra, ali i koji su zahtevi roditelja ubijene dece.

- Traže da ubijanje prestane, koje i dalje traje. Novo ubijanje se dogodilo poslednji put na Sednici saveta roditelja kada Branko Anđelković nije izabran. Zbog toga 3. maj i dalje traje. Krajnje ljudski i normalno je da roditelji ubijene dece imaju jednog svog predstavnika u Školskom odboru iz reda roditelja. On ima još dvoje dece koja i dalje ide u tu školu, što znači da ispunjava formalni uslov da može da bude član Školskog odbora iz reda roditelja. Kako se taj član bira na Savetu roditelja, on je i predložen, ali nije izglasan - kaže Vojin Šaljić i objašnjava kako se bira član Savate roditelja: 

- Savet roditelja bira tri člana školskog odbora iz redova roditelja učenika škole. Postupak predlaganja članova Savetu je prošao prema propisima, međutim, na samom Savetu roditelja nije usvojen način koji sam očekivao. Ovo iskustvo me duboko pogodilo na ljudskom nivou. Smatram da je takva odluka izazvala uznemirenje među porodicama dece koja su tragično izgubila život, ali i među ostalim roditeljima. Posebno me iznenadilo što je uopšte dovedeno u pitanje da se za Branka Anđelkovića glasa na Savetu. Po mom mišljenju, s obzirom na težinu situacije, trebalo je da bude automatski postavljen kao prvi član, bez potrebe za diskusijom ili glasanjem. To bi bila jedan znak ljudskosti u ovakvim tragičnim okolnostima. Nažalost, nedostatak tog razumevanja, kako među članovima Saveta, tako i u široj zajednici roditelja, čini da 3. maj ostaje podeljen i bez jasnog puta ka napretku. Po mom uverenju, trebalo je da postoji jedinstven pristup kako bismo zajedno prevazišli ovu situaciju i izbegli dalje nesuglasice. Nažalost, do sada nije preduzeto ništa kako bismo zajedno krenuli napred i prevazišli ovu dilemu o tome šta činiti u budućnosti – kaže advokat Šaljić.

Ova borba simbolički predstavlja ne samo gašenje inicijative, već i ubijanje vere, nade i želje za ponovnim uspostavljanjem zajednice. 

- Nastojeći na svaki mogući način ugušiti inicijative roditelja preminule dece, oni ostavljaju mnogo pitanja bez odgovora. Zašto? Ovaj suptilni pritisak simbolički predstavlja ne samo gušenje inicijative, već i gašenje vere, nade i želje za obnavljanjem zajednice. Roditelji koji su izgubili decu duboko su vezani za tu zgradu, i za mene, ona više nije samo škola; prestala je biti ona 3. maja. Školu ne čine samo cigle, vrata i stolovi, već deca, nastavnici i njihovi međusobni odnosi, a to su temelji budućih generacija. Nažalost, ti temelji se sada urušavaju, pretvarajući to mesto u nešto što više nije škola.

- Roditelji koji su izgubili decu duboko su vezani za tu zgradu, i za mene, ona više nije samo škola; prestala je biti 3. maja. Školu ne čine samo cigle, vrata i stolovi, već deca, nastavnici i njihovi međusobni odnosi, a to su temelji budućih generacija. Nažalost, ti temelji se sada urušavaju, pretvarajući to mesto u nešto što više nije škola – kaže advokat i dodaje da je nakon sednice koja je održana 29. maja, ispisao svoje dete iz „Ribnikara“.

- Tokom Sednice Saveta roditelja 29. maja, gde su prisustvovali visoki predstavnici državnih institucija - šef kabineta Premijerke, dve ministarke, predstavnici tužilaštva, Ministarstva prosvete i policije - video sam odnos većine članova Saveta prema tim institucijama i majci ubijene devojčice. Tada sam doneo odluku da moje dete i ja više nemamo mesta u toj školi. Nisam želeo deliti iste vrednosti sistema, odnos prema tragediji i onih koji su tu da nešto rade na tome – dodaje.

Advokar Šaljić ističe su sastanci Saveta roditelja neprimereni za obrazovnu ustanovu

- Svaki kolektivni organ trebao bi da poseduje određeni nivo kulture u ponašanju, kako bi se u situacijama poput ove razumela određena osećanja, potrebe i pronašao način za rešavanje problema. Nažalost, u ovoj tragičnoj situaciji takva kultura ponašanja izostala je potpuno. Diskusija nije bila prisutna, niti je bilo moguće čuti mišljenja, kako državnih institucija, tako i onih koji predlažu alternativna rešenja problema. Ti predstavnici su postali toliko glasni da je teško doći do reči. Umesto konstruktivne rasprave, svedočimo salvi uvreda i negativnih komentara na svaki izrečeni stav. Obrazloženja se svode na tvrdnje da deca žele ići u školu, ali im se to nekako onemoguća. Komentari su često trivijalni i nedavni dopis Saveta škole tvrdi da su deca ugrožena, ali nije jasno ko točno ugrožava njihovu sigurnost. Ponuđeni su im znatno poboljšani uslovi nakon rekonstrukcije škole, ali oni su to odbili. Nije jasno šta oni stvarno žele da postignu, a čini se da ni sami nisu sigurni. Iz ove tragične situacije nije lako izaći, posebno za nastavnike i decu koji su prošli kroz traumatično iskustvo. Pitanje je hoće li im se pristupiti na adekvatan način kako bi savladali traume i nastavili normalan život. To ostaje veliko pitanje – kaže advokat i dodaje: 

- Ono što je još uvek nejasno je to, ko je donio odluku da se nastavi sa školovanjem samo sedam dana nakon masakra. Ni Vlada ni Lokalna samouprava nisu preuzeli odgovornost za tu odluku. Savet roditelja čini se da sarađuje s školom bez ikakvog spoljašnjeg uticaja. Motivi takvog postupanja ostaju nejasni. Zašto ne žele Branka u odboru? Šta pokušavaju sakriti od roditelja ubijene dece? - pita se.

Šaljić ističe da je prosvetna inspekcija u „Ribnikaru“ nakon masakra ustanovila mnoge nepravilnosti

- Nakon ovog događaja prosvetna inspekcija je došla u školu i utvrđeno je da škola nema verifikaciju 15 godina unazad, kao i da nemaju pravilnike o bezbednosti učenika. Dežurstvo učenika je po preporuci Zaštitnika građana, ukinuto pre četiri ili pet godina, a dve devojčice su stradale na dežurstvu. Mi sve to nismo znali, sve se to krilo. Nemoguće je da Uprava škole nije znala da nema verifikaciju. Ako se sve to krilo, ja pitam danas šta se još krije?! Zašto ne žele predstavnika roditelje ubijene dece, koji ima pun legitimitet da tu sedi, da sluša sednice, da aktivno učestvuje i da glasa. Jedan glas ne može na njih da utiče ili oni žele do te mere apsolutno konstrolu tog organa. Školski Odbor je sačinjen od devet članova, tri predstavnika lokalne samouprave, tri predstavnika nastavnika i tri predstavnika roditelja. Tri predstavnika nastavnika i roditelja, čine apsolutnu većinu. Branko bi imao mogućnost da tu diskutuje, iznosi predloge i da traži da se određeni predlozi ili pitanja unesu u zapisnike, da glasi protiv određenih odluka i da da svoje mišljenje, ako smatra da neke odluke ne treba doneti. Ono što je indicija je da školski Odbor kao Odbor upravljanja školom ima nameru da donese odluku, da od drugog polugodišta, prvi i drugi sprat, gde se dogodio masakr, budu korišćeni za nastavu. Taj ulaz je po preporuci ministarstva prosvete sada zatvoren. Škola po zakonu ima svoju autonomiju. Zgrada je poverena školi i dalje, školski Odbor može da donese odluku o korišćenju tog dela zgrade. Time bi stavili tačku na bilo kakvo razmatranje dalje, formiranja na tom mestu memorijalnog centra. Jednom kada tu pustite decu ponovo, to je priča koja će nepovratno otići u tom pravcu, mislim da se oni za to bore, jer su se za to borili od 3. maja grčevito i da ne prezaju od sredstva u nameri da ostvare svoj cilj. Drugo, tu bi predstavnik roditelja ubijene dece imao prava glasa i uvida u sve to i naravno da se sa takvom odlukom ne bi sagrasio i imao bi pravo da istupi javno sa saznanjima, što bi taj organ ili školu diskreditovalo, zbog toga oni njega ne žele tu. Što je u civilizacijskom smislu poražavajuće - dodaje advokat i dodaje: 

- Zgrada je od 3. maja pod intervencijom države, ali čim država prestane sa svojom intervencijom, i stvari bi trebalo da krenu redovnim tokom, suočavamo se ponovno sa problemima i opet nam je potrebna intervencija države. To je neshvatljivo - kaže advokat i napominje da nijedno pitanje vezano za školu ne može biti rešeno bez učešća roditelja nastardale dece, ali i celokupnog društva.

- Nijedno pitanje na ovom nivou, što se tiče ove tragedije, ne može biti rešeno bez učešća roditelja ubijene dece, lokalne i šire zajednice, celog društva. Onaj ko misli da će neka od ovih grupacija preduzeti nešto po svaku cenu, u zabludi je. Čak i da se ideja sprovede, to neće biti blagotvorno za celo društvo, jer zajednica mora postojati. Iskreno se nadam da će Vlada ili država preduzeti aktivnije mere po pitanju kontrole ove situacije.

Stručnjaci trebaju da daju savet kako treba da izgleda "Memorijalni centar"

- Memorijalni centar treba biti državna ustanova, formirana od strane Vlade ili jedinice lokalne samouprave. Dva ključna pitanja koja se nameću su pravno lice koje će upravljati Memorijalnim centrom i njegov budući izgled i funkcija. Ova dva pitanja trebaju biti jasno razgraničena. Osnivanje Memorijalnog centra i postavljanje pravnog lica mogu se odmah realizovati. Memorijalni centar može biti osnovan, a upravljanje zgradom može se poveriti Memorijalnom centru, čime bi završili povezanost sa školom. Što se tiče izgleda i funkcije Memorijalnog centra u budućnosti, stručnjaci koji se bave ovom tematikom trebaju doneti konačnu odluku. Važno je da stručnjaci daju svoje mišljenje o lokaciji gde bi Memorijalni centar trebao biti smešten - Šaljić u emisji „Uranak“ na televiziji K1 ističe da smatra da je država spremna da odredi to mesto kao "Memorijalni centar".