HRVATI VRŠE NENORMALAN PRITISAK NA PAPU: Hoće da se ustaški Stepinac što pre proglasi za sveca

Foto: Tanjug/AP

Kako navodi, ideja je da privole papu da odustane od, kako kaže, "nepravednog stava" i konačno odredi datum proglašenja Alojzija Stepinca svetim. Prema rečima Pilsela, plan je da se za to iskoriste dve važne godišnjice - 120 godina od rođenja Stepinca u Krašiću, 8. maja 1898. i 20 godina od kada je proglašen blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998. 

U tekstu za portal Autograf, Pilsel navodi da bi kanonizacija Stepinca pokazala da je pobeđena ideja mira i pravde medu južnoslovenskim narodima. 

Napominje da se tako u propovedi đakovačko-osiječkog nadbiskupa Đure Hranića, na primer, moglo čuti da je aktuelno odlaganje Stepinčevog proglašenja svetim "teško prihvatljivo i bolno, ali da ima i neke pozitivne učinke: Dodatno istraživanje arhiva dodatno osvetljuje njegov humanitarni rad te njegovo spašavanje Srba, Jevreja, Roma i političkih zatvorenika". 

Tu se, zatim, navodi Pilsel, otvara čitav niz mogućnosti za laži, preterivanja i manipulacija, pa Hranić kaže da se "toksičnim supstancama, odnosno trovanjem izazvala Stepinčeva prevremena smrt" i da je sve to komunistička vlast prikrila da se spreči da blaženi umre u zatvoru, kao mučenik pred licem domaće i međunarodne javnosti, kao i da ga je (ta ista komunistička vlast) pustila da umre u kućnom pritvoru u svom rodnom Krašiću". 

Pilsel podseća na svoje ranije tekstove u kojima je, kako kaže, raskrinkao laž da je Stepinac umro nasilnom smeću. 

Foto: www.profimedia.rs

Alojzije Stepinac

- Stepinac je umro od posledice jedne vrste raka krvi - policitemije - naveo je Pilsel uz podsećanje da to ne samo da je izjavio Stepinac po dolasku u Krašić, već da je i njemu lično u nekoliko navrata ponovio Živko Kustić da je "Stepinac iz Lepoglave izašao zdrav" i da su "u zatvoru sa njim uglavnom dobro postupali". 

Stepinac je, tvrdi Pilsel, oboleo od raka kada je već bio u Krašiću, lečen je najbolje što se moglo, ali u župnom dvoru, jer Stepinac nije želeo da ode u bolnicu u Zagreb. Stepinac je umro tri meseca nakon poslednjeg susreta sa ličnim lekarom prof. Hauptmanom. Nije mu se moglo više pomoći, piše Pilsel. 

Prema njegovim rečima, najstrašnija optužba Stepinca, a koju ignorišu Hranić, Batelja, Miklenić i "njegov potrčko Bozanić te ostala ekipa, je da se Stepinac i nakon silnih strahota učinjenih protiv Srba, Jevreja, Roma i Hrvata sredinom 1943. glavom i bradom pred papom Pijem XII i dalje zalaže za svetu misiju priznavanja i spasavanja monstruozne tvorevine NDH".