RAT DO ISTREBLJENJA S "DUBOKOM DRŽAVOM" ,GRANICE AMERIKE BIĆE ZATVORENE! Prva tačka plana za predsednički mandat obračun s KORUMPIRANIM POLITIČARIMA i njihovim medijama !

Mi dolazimo po one koji su pomogli Džou Bajdenu da namesti izbore 2020, poručuje Trampov tim Donald Tramp je obećao biračima da će zbrisati s lica zemlje "duboku državu", odnosno skup političara, vlasnika medija, predstavnika krupnog kapitala, militarista i vojno-industrijskog kompleksa koji nastoje da vladaju Amerikom i svetom bez obzira na rezultate izbora.

Foto: Profimedia

- Kad opet postanem predsednik, neću biti diktator osim prvog dana. Želim da zatvorim granicu i bušim, bušim, bušim - poručio je Tramp preko TV Foks njuz.

DEMOKRATE U PANICI

On je obećao da će preduzeti konkretne korake, uključujući i istragu protiv predsednika Džoa Bajdena i njegove porodice preko specijalnog tužioca, a dodao je i da treba ućutkati medije koji ga kritikuju.

Demokrate su ozbiljno shvatile Trampove pretnje, što je potvrdila i menadžerka Bajdenove kampanje Džuli Čavez Rodrigez.Republikanci su se naoštrili da sprovedu Trampove pretnje u delo. Bivši zvaničnik Sekretarijata odbrane u prvoj Trampovoj administraciji Keš Patel rekao je da će u drugom mandatu pronaći zaverenike u vladi i medijima.

- Da, mi ćemo krenuti na ljude u medijima koji su lagali američke građane i pomogli Džou Bajdenu da namešta predsedničke izbore. Dolazimo po vas - zapretio je Patel.

Bivši Trampov savetnikom u Beloj kući Stiv Benon ovo je potvrdio.

- Ovo nije prazna priča, apsolutno smo mrtvi ozbiljni - rekao je Benon.

PODRŠKA DIKTATURI

Bivši guverner Nju Džerzija Kris Kristi, koji nije Trampov pristalica, ali ga dobro poznaje, takođe tvrdi da ovo nije pretnja praznom puškom.

- To je ljut, ogorčen čovek koji sada želi da se vrati kao predsednik i osveti se. Mislim da se uopšte nije šalio kad je rekao da će biti diktator. I pazite dobro šta će biti ako dobije još jedan mandat - rekao je Kristi.

Ove poruke naišle su na plodno tlo kod Amerikanaca. Senator iz Jute i predsednički kandidat iz 2012. Mit Romni kaže da Trampova baza želi da se on ponaša autoritarno.

- Biračima se dopada ideja da on može da koristi vojsku u unutrašnjim prilikama i da će tražiti odmazdu - ocenio je Romni, iskusni veteran u američkoj politici. Kako se bliže izbori, republikanci su ublažili retoriku i ukazuju da se Tramp u prvom mandatu nije ponašao kao diktator.

Oni optužuju Bajdena da je on zapravo taj koji ruši demokratiju u Americi.

Foto: Profimedia

MASOVNO OTPUŠTANJE ČINOVNIKA

Za to vreme, Trampov tim istražuje mogućnosti za prekvalifikaciju nekoliko desetina hiljada državnih službenika koje namerava da otpusti. Takođe, grupa republikanskih istraživačkih centara s Heritidž fondacijom na čelu trenutno vrši proveru nekoliko hiljada Trampovih pristalica koje su zainteresovane da rade za njega u drugom mandatu i odano ispunjavaju naloge.

Tramp: Ili ćemo ih uništiti ili će oni nas

Tramp je objavio autorski tekst u Njuzviku u avgustu prošle godine, nakon što je objavljen izveštaj na 306 strana specijalnog savetnika Džona Darama, u kom je zaključio da FBI i američke obaveštajne službe 2019. nisu posedovale dokaze o dosluhu tadašnjeg predsednika SAD s Rusima.

- Ovaj izveštaj jasno dokazuje da su haranga koju je vašingtonska močvara vodila protiv mene i optužbe o navodnom ruskom uticaju bile pokušaj puča. Njihov cilj je bio da spreče da opet budem izabran, a ako to ne uspe, da me zbace s funkcije. U kritičnom trenutku, kad je trebalo da smanjimo tenzije s Moskvom, ova prevara izazvala je masovnu histeriju, koja je pomogla da se Rusija odvede u naručje Kine. Mi smo sad u hibridnom ratu s njim. Ukrajina je potpuno razorena, a mogli bismo i da završimo u trećem svetskom ratu - naveo je Tramp.

On je naglasio da su američke obaveštajne službe, mediji i tehnološke kompanije iz Silicijumske doline ovu prevaru upotrebili da sakriju Bajdenov korupcionaški skandal uoči izbora 2020.

- Sad je izbor na nama: ili će "duboka država" uništiti Ameriku ili ćemo mi
uništiti "duboku državu" - poručio je Tramp.

Demokratama ostaje samo krađa glasova kao 2020.

Čim je Tramp pre dve godine objavio da će se opet kandidovati, imenovan je specijalni tužilac Džek Smit. Od tada je protiv Trampa podignuto četiri optužnice, s ukupno 92 tačke. Cilj je bio da se narušavanjem ugleda obori Trampov rejting kod birača.

On je optužen za podmićivanje porno-zvezde Stormi Denijels da bi ćutala o njihovoj vezi, pa se pojavila žena koja tvrdi da je silovao pre 35 godina.

Džek Smit optužio ga je za zaveru da se poništi pobeda Džoa Bajdena na izborima 2020, čime mu je osporio pravo da ospori rezultate izbora. Zatim je optužen da je papire iz Bele kuće odneo na svoje imanje, pa da je umanjio vrednost svoje imovine da bi izbegao porez, za šta je kažnjen s 355 miliona dolara.

Sve ove gubitke Amerikanci izdašno nadoknađuju donacijama. Nakon svake optužnice Trampu je rastao rejting. Na kraju je reagovao Vrhovni sud SAD i poništio odluku Kolorada da se Trampu zabrani da se kandiduje, kao i 19 tužbi u kojima je to traženo u drugim državama, što je pretilo potpunom podelom SAD.

Trampov tim sprema se i za plan B "duboke države", a to je repriza izborne krađe iz novembra 2020, na koju su uzalud ukazivali. Tad je u ključnim državama u tri ujutro prestalo prebrojavanje glasova, a onda nekoliko sati kasnije nastavljeno s dodatnim desetinama hiljada poštanskih glasova za Bajdena.

KRVAVE STRANICE AMERIČKE ISTORIJE

Opasni kandidati umrli u lokvi krviU istoriji američke politike zabeležena su dva slučaja kad su ubijeni kandidati za predsednike, neželjeni i opasni. U to vreme najpopularniji senator Hju Long, iz Luizijane, likvidiran je 1935, kada je rešio da izazove predsednika Frenklina Ruzvelta i njegovu Demokratsku stranku.

Ruzveltova administracija je bila veoma zabrinuta zbog Longove popularnosti. Predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta Džejms Farli, početkom 1935, naručio je tajnu anketu, koja je otkrila da bi Long osvojio oko 10 odsto glasova kao nezavisni kandidat. U dopisu Ruzveltu, Farli je izrazio zabrinutost da bi Long mogao da podeli glasove i omogući pobedu republikanskom kandidatu.

Do toga nije došlo jer je Longa navodno iz čista mira ubio oftalmolog Karl Vajs. Nikad nije sudski dokazano da je Vajs ubica, pošto je istog trenutka izrešetan sa 60 metaka, pa je tako ostao nepoznat i njegov eventualni motiv.

Naredne godine Ruzvelt je opet izabran za predsednika SAD.Robert Kenedi, ministar pravde, mlađi brat i najbliži saradnik predsednika Džona Kenedija, ubijenog u atentatu u Dalasu 1963, takođe je rešio da se kandiduje.

Ubijen je 1968, kad je bio na korak da osvoji dovoljno glasova i postane predsednički kandidat Demokratske stranke. Atentator mladi Palestinac Serhan Serhan ubio je Roberta Kenedija navodno zbog njegove proizraelske pozicije, ali u to malo ko veruje.

Serhan izdržava doživotnu kaznu zatvora u Kaliforniji i još tvrdi da se ne seća atentata, a njegovi advokati koji pokušavaju da izdejstvuju pomilovanje, da je bio neuračunljiv kad je ubio mlađeg Kenedija.

Tramp je bio jedan od predsednika s najizraženijom proizraelskom pozicijom. Možda zvuči fantastično da neki Palestinac ove godine pođe iz Pojasa Gaze da ubije Trampa, ali je za mnoge to realističniji scenario nego da Bajden dobije izbore.

BONUS VIDEO