BAUK DESNICE KRUŽI EVROPOM! IZ FIRENCE NAJAVLJEN POHOD NA STRAZBUR: Krize u nizu uzdrmale kontinent

Autor: Republika

Svet

16.12.2023

21:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Ukoliko desničari osvoje četvrtinu mandata u EP, blokiraće rešavanje ključnih problema Unije, upozoravaju protivnici.

BAUK DESNICE KRUŽI EVROPOM! IZ FIRENCE NAJAVLJEN POHOD NA STRAZBUR: Krize u nizu uzdrmale kontinent — Evropska unije

Desničarske stranke jačaju na Starom kontinentu sve više utičući na zvaničnu politiku, a ukoliko na predstojećim izborima za Evropski parlament osvoje, kako se predviđa, četvrtinu mandata, to bi im omogućilo blokadu rešavanja ključnih problema Unije, što će u velikoj meri uticati na njenu budućnost.

Uoči izbora u junu 2024, nekada oštre linije između proevropskih konzervativnih stranaka i nacionalističke krajnje desnice se zamagljuju dok obe pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo javnosti zbog pitanja kao što su migracija, troškovi života, zelene tranzicije i rodne raznolikosti.

USPON LE PENOVE

Lideri evropskih stranaka krajnje desnice sastali su se nedavno u Firenci i obećali prekomponovanje EU posle izbora za EP u junu sledeće godine, pooštravanje migrantske politike, ublažavanje klimatske politike da bi se zaštitila radna mesta i industrija.

- Naš cilj je da postanemo bar treća po veličini grupa u Evropskom parlamentu, iza desnog centra i socijalista i da od nas zavise odluke - izjavio je zamenik premijera Italije i lider partije Liga Mateo Salvini, koji je bio domaćin skupa.

Pored Švedske, u kojoj su desničarske demokrate deo koalicione vlade, zatim Italije, gde su premijerka Đorđa Meloni i partija Braća Italije na vlasti i Mađarske s premijerom Viktorom Orbanom na čelu, najnoviji primer je pobeda Gerta Vildersa i njegove Slobodarske partije u Holandiji.

- Moramo garantovati da odluke koje se tiču naših naroda donose ljudi koji ga poznaju i najviše vole - rekao je Vilders na samitu evropskih desničara.

Za to vreme u Francuskoj porasla je podrška za Marin le Pen i njenu stranku Nacionalno okupljanje, te ona prema anketi od 17. oktobra, koju je sproveo IFOP za list Figaro, vodi s podrškom ispitanika od 28 odsto. To je za tri više u odnosu na avgustovsko ispitivanje javnog mnjenja i pet posto više u poređenju s rezultatima iz 2019. Poređenja radi, centristička partija Renesansa predsednika Emanuela Makrona dobila je podršku od samo 20 posto ispitanika, što znači da Le Penova na predstojećim izborima u Francuskoj, zbog isteka mandata Makrona, gotovo da nema adekvatnog protivnika.

ŠOLCOV PAD

- Mi smo pokreti demokratskog i patriotskog otpora suočeni s birokratskom dominantnom strukturom i samovoljom - istakla je Le Penova tokom obraćanja na video-konferenciji "Posao, bezbednost, zdrav razum".

Takođe, vlada Olafa Šolca gubi popularnost među nemačkim biračima. Za razliku od vladajuće semafor koalicije, kojom su građani sve nezadovoljniji, desni populisti profitiraju u toj zemlji, piše Dojče vele. Nemački medij prenosi da broj pristalica ekstremno desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) na saveznom nivou raste, te kada bi se sada održali izbori za Bundestag, ta stranka bi dobila 20 odsto glasova, što bi bio njen najbolji dosadašnji rezultat.

Pribićević: Nema više jakih lidera niti velikih ideja

Bivši ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević, kao razlog jačanja desnice, navodi društvenu krizu usled velikog broja migranata koji dolaze i menjaju sliku Evrope. On je istakao da ljudi još uvek nisu došli na taj nivo da mogu da prihvate toliko velike različitosti u kratkom vremenu.
- Ovo je jedno potpuno novo vreme u kom živimo, posebno vreme koje dolazi, i sve je manje pravih lidera. Nema više lidera kao što su bili Čerčil, De Gol, Margaret Tačer jer se vreme promenilo. Promenilo se zato što živimo u vremenu koje obeležava jedna velika kriza sistema vrednosti, sistema obrazovanja, o čemu je naročito govorio nedavno preminuli američki diplomata Henri Kisindžer i vremenu kada se sve manje značaja pridaje humanističkim naukama, društvenim naukama - rekao je Pribićević.
On dodaje da nema velikih ideja jer njih osmišljavaju veliki lideri:
- Vidimo šta se dešava u SAD, vidimo Rusiju, vidimo šta je Amerika uradila s približavanjem NATO prema Rusiji izazivajući veliku silu kao što je Rusija, a onda s druge strane vidimo kako je Rusija reagovala varvarski izvršivši invaziju Ukrajine, i doživevši najveće poniženje koje je jedna velika sila doživela u poslednjih par stotina godina, u onom slučaju s Prigožinom i privatnom vojskom koja je ugrozila čitav sistem.

Sve krenulo 2007.

Postoji nekoliko razloga za jačanje desničarskih stranaka u Evropi, od kojih je većina povezana s krizama s kojima se suočavamo više od 10 godina. Počelo je s ekonomskom krizom 2007-2008. i merama štednje koje su morale da budu primenjene, kaže dr Nataša Sticinska s Instituta za evropske studije, inače profesorka na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, Poljska.

Kako dodaje, tu je zatim Arapsko proleće i posledični vrhunac izbegličke krize 2015. i poslednje, ali ne i najmanje važno, dva skorašnja događaja - pandemija KOVID-19 i rat u Ukrajini.

- Neizvesne situacije, kao što su rat, slabljenje ekonomije, pandemija, uvek će predstavljati priliku za stranke koje se zalažu za veću kontrolu, nude rešenja jasna i jednostavna za razumevanje i mogu da ukažu na razlog krize, bilo zamišljen ili stvarni - navodi Sticinska.

Dozlogrdilo i Skandinavcima

Za mnoge je bilo iznenađenje to što je jačanje desnog nacionalizma zahvatilo i skandinavske zemlje. Najpre je krajem prošle godine Švedska dobila desnu vladu sa Švedskim demokratama na čelu. Tom prilikom, levo orijentisani magazin Obzerver prokomentarisao je kako pobeda te stranke "pokazuje da nijedna zemlja nije imuna na krajnje desničarske populističke partije".

U susednoj Finskoj na parlamentarnim izborima prvi put posle 12 godina pobedila je konzervativna stranka Nacionalna koalicija. S druge strane, socijaldemokrate bivše premijerke Sane Marin zauzele su tek treće mesto, iza konzervativaca i desničarske populističke partije Finci.

Melonijeva gvozdena zavesa za migrante

Premijer Mađarske Viktor Orban je Vildersovu pobedu u Holandiji označio kao "vetar promena", dok je francuska desničarka Marin le Pen otišla korak dalje izjavivši "da je ubedljiva pobeda desnice u Holandiji jasna indikacija da Evropljani preispituju politiku EU i žele da kontrolišu migracije u njihove države, prenosi Euroaktiv.

Ujedno, italijanska premijerka Đorđa Meloni se zalaže za patriotizam, odbranu nacionalnih granica i protiv je ilegalnih migracija. Ovo poslednje dovelo je do sukoba unutar Unije jer Italija je ovog leta bila zemlja koja je najviše osetila posledice migrantske krize, pa je tako nedavni sporazum o migrantima koji je sklopila s albanskim premijerom Edijem Ramom izazvao veliku buru širom kontinenta.

Dva bloka

Odgovarajući na pitanje kakve bi bile posledice ako bi, kako se predviđa, desničarske stranke osvojile više od četvrtine mandata na izborima za EP, dr Nataša Sticinska kaže da mnogo zavisi od toga koje će desničarske stranke imati svoje poslanike u EP.

- Postoje najmanje dve grupe kojima se mogu pridružiti desni političari, od kojih su Evropski konzervativci i reformisti (ECR) verovatno oni koji će najviše rasti. ECR okuplja konzervativne, često hrišćanske stranke koje karakteriše antifederalizam, ali ne i antievropeizam. Druga grupa, Identitet i demokratija (ID), može se okarakterisati kao radikalno-desničarska, a evropski poslanici koji su njen deo mogu se okarakterisati kao više evroskeptični, suverenistički i nacionalistički - kaže Sticinska.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.