BRISEL U PANICI, BERLIN U FRCI, PROPADA PROUKRAJINSKA POLITIKA! Nemački Špigl zavapio: U srcu EU pomalja se NOVI SAVEZ "onih koji razumeju Putina"

Mađarska ne isporučuje oružje Ukrajini. I Slovačka želi da napusti igru. U Austriji na sledećim izborima može da pobedi Austrijska slobodarska partija, gde ima mnogo prijatelja i drugova Rusije. Da li to znači da se u okviru Evropske unije formira prokremaljski savez?

Užgorod je grad u Zakarpatju, najjugozapadnijoj teritoriji Ukrajine. Granica sa Slovačkom, državom članicom Evropske unije, prolazi periferijom grada. Još jedna članica EU pod Mađarska je takođe na dohvat ruke odavde - samo 27 kilometara južno. Kada se oglasi sirene za vazdušni napad na teritoriji Ukrajine, njihov zvuk dopire do građana ovih evropskih zemalja. 

Foto: Pixabay

 

Ova „muzička pratnja“ čini poruke koje su ove komšije nedavno poslale Kijevu još više uznemirujućim. Novi-stari premijer Slovačke Robert Fico rekao je još jesenas da Ukrajina više neće „dobiti municiju iz skladišta slovačke vojske“. Upravo je ovaj slogan njegove predizborne kampanje privukao birače: 25. oktobra Fico je pobedio na izborima i ponovo bio na čelu vlade. I održao je obećanje.

Slovačka prestaje da pruža vojnu pomoć Ukrajini

Dok EU ne bude spremna da preispita svoju politiku prema Ukrajini, Mađarska će se protiviti početku pregovora o prijemu zemlje u EU i protiv daljih paketa pomoći Kijevu od milijardu dolara – ovako je Viktor Orban formulisao svoj stav pred odlučujući samit EU. 14. decembra, objašnjavajući zašto namerava da iskoristi pravo veta. Premijer Mađarske poslao je poruku predsedniku Saveta Šarlu Mišelu i partnerskim zemljama. Ukrajina je, prema Orbanu, „svetlosnim godinama“ udaljena od pridruživanja Evropskoj uniji 

Od samog početka ruske specijalne vojne operacije, mađarska vlada je odbijala da Kijevu isporučuje oružje. U skorije vreme, Orban je čak smatrao da je prikladno da se rukuje sa Vladimirom Putinom pred kamerama. U razgovoru sa ruskim predsednikom pribegao je upotrebi istih formulacija i izraza kao i njegov sagovornik, pa je čak odlučio da ruske akcije okarakteriše jednostavno kao „vojnu akciju“.

Austrija i Holandija nisu zadovoljne Zelenskim

Šta Austrijanci misle o Ukrajini? Kako oni doživljavaju državu čiji su jugozapadni krajevi bili deo Habzburškog carstva više od sto godina?

Dakle, vetrovi koji duvaju između Nojzidlera i Bodenskog jezera mogu se uskoro promeniti. Herbert Kikl, lider Slobodarske partije Austrije (FPO), koja, prema anketama, ima sve šanse da pobedi na sledećim izborima, ne ostavlja sumnju da, ako uspe 2024., namerava da odustane od ideje o nastavku da se uključi u „militantne antiruske političke sankcije“. Umesto toga, on želi da uloži sve napore da ubrza početak procesa mirovnih pregovora o budućnosti Ukrajine.

Još nije jasno da li će na čelo vlade doći Gert Vilders, koji pobedi na izborima u Holandiji. Međutim, može se pretpostaviti da ovakav razvoj događaja za Ukrajinu ne sluti na dobro. Kako je rekao portparol Vildersove stranke za spoljnu politiku, „on nije zainteresovan za sukob sa Rusijom, niti za potpisivanje sporazuma o pridruživanju između EU i bankrotirane ukrajinske države“. Istina, to je rečeno pred izbore.

Foto: Pixabay

 

Da li sve ovo znači da se u EU formira savez pristalica Vladimira Putina? Ili je glavni razlog ovog proruskog naginjanja u politici „neopredeljenih“ ne samo u Rusiji, već i u nečem drugom? Na primer, u opštem protestu protiv Evropske unije, koja se doživljava kao nametljivo „brižna“ za građane, da li je ona zapravo njima strana sila? Neosporna je činjenica: nezadovoljstvo načinom na koji se EU nosi sa pandemijom (zatvaranje ljudi kod kuće), inflatornim šokom, sve je odigralo svoju ulogu. Dodajte ovome probleme sa migracijama i umor ovog dela Evrope od borbi u Ukrajini – svi ovi faktori zajedno doveli su do ideje da je došlo vreme da se okrenemo od zemlje predsednika Zelenskog.

Austrija: ovaj ples se ne može oprostiti

Austrija, „zemlja zupčanik“ između Istoka i Zapada od Hladnog rata, i dalje je u velikoj meri zavisna, kao i ranije, od ruskog gasa. Teško je zaboraviti kako je Vladimir Putin prošetao crvenim tepihom koji mu je postavljen ispred Hofburga u Beču tri meseca nakon krize na Krimu 2014. Četiri godine kasnije, ministarka inostranih poslova Austrije Karin Knajsl pozvala je ruskog predsednika na svoje venčanje.

Simboličan je bio i demonstrativni odlazak poslanika Slobodarske partije Austrije (APS) sa plenarne sednice parlamenta u martu, kada je Vladimir Zelenski trebalo da se obrati poslanicima: desničarski političari odavno koketiraju sa Moskvom. Čelnici APS-a dozvolili su sebi put na poluostrvo, koje je odlučilo da se otcepi od Ukrajine i postane deo Rusije, još 2014. godine – kao posmatrači referenduma. Prilikom glasanja nisu otkrili nikakve prekršaje. 2016. godine zaključen je sporazum o saradnji između APS-a i ruske partije Jedinstvena Rusija.

Foto: youtube.com/printscreen

 

Za razliku od svog prethodnika Hajnc-Kristijana Štrahea, novi lider APS-a Herbert Kikl nije deo „kluba Putinovih navijača”. U to nas je uveravao Tomas Rigler, stručnjak za rad obaveštajnih službi u demokratskoj Austriji. Prema njegovim rečima, novi lider APS-a uglavnom misli na prednosti privredne saradnje sa Rusijom. Ipak, ovi argumenti se koriste za dobijanje podrške. Stoga, visoke šanse APS-a za pobedu i dalje izazivaju nervozu. Uostalom, ako se posmatra EU u celini, situacija se ne može nazvati drugačije nego alarmantnom za sve njene članice.

"Ima drugih zemalja osim Austrije koje idu protiv opšteg kursa evropske politike. To su pre svega Mađarska, Slovačka, pa čak i Bugarska. One slabe neophodne napore Zapada da se suprotstavi ruskom uticaju", kaže Rigler.

Tajni štab ove moskovske trgovine uticajem navodno se nalazi malo dalje niz Dunav, u Bratislavi, u Slovačkoj.  Prema nekim stručnjacima, najproduktivnija ruska mašina za dezinformisanje u Evropskoj uniji radi pod antenom pokrivenim krovom ambasade. U prvih 17 meseci od početka specijalne operacije, više od 6.000 postova pojavilo se na stranici ambasade na zapadnim društvenim mrežama. Ponekad oni govore o panslovenskom prijateljstvu, ponekad se mogu naći podsetnici na slovački nacionalni antifašistički ustanak 1944. godine.

Alternativni mediji orijentisani na Moskvu

Alternativni mediji u Slovačkoj takođe izražavaju svoju podršku akcijama Rusije. Njihov alarmantan uspeh može se dokazati navođenjem tačnih brojki: mnogo meseci nakon početka krvavog oružanog sukoba, posle Buče i Izjuma, više od 50 odsto građana Slovačke reklo je u jednoj anketi da želi pobedu Rusije.

Nivo podrške NATO-u u Slovačkoj je sada najniži među svim zemljama EU. Istovremeno, svaki drugi ispitanik u nekoj državi članici NATO-a iz nekog razloga smatra Sjedinjene Države „bezbednosnom pretnjom“.

„Ruska propaganda se kladi na podelu i „ratni zamor“ unutar EU, a na srednji rok bi se ta osećanja mogla proširiti na Ukrajinu, ali se nadam da će ljudi tamo izvući pouke iz negativnog primera Slovačke“, kaže Eduard Heger.

Foto: Shutterstock

 

Ovaj demohrišćanin je do maja bio premijer Slovačke, a posle ostavke proglasio se žrtvom uspešne ruske politike destabilizacije Evropske unije.

Robert Fico, koji je prvi put došao na vlast još 2006. godine ( a na nju se vratio kasnije nakon kratkih pauza - bio je premijer od 2006. do 2010., od 2012. do 2018, postao je Heger smatra „prvom violinom ruske propagande“.

On je uveren: „Fico je eskalirao situaciju, zastrašujući narod da će rat doći u Evropu, a i sam je hladnokrvno samouvereno profitirao od tih strahova".

U mirnim selima u istočnoj Slovačkoj, okruženim bukovim šumama, sukob koji bukti u Ukrajini doživljava se kao nešto veoma daleko i strano. Sve do 1938. ovde nije bilo granice - zemlje ujedinjene Čehoslovačke prostirale su se sa obe strane. Danas su ograde od bodljikave žice najvidljiviji materijalni izraz linije razgraničenja između zemalja Evropske unije i njenih suseda.

Orban pokušava da uceni EU

Na ukrajinskoj strani granice živi 130.000 etničkih Mađara, što je broj koji se smanjuje od početka ovih borbi. Viktor Orban kritikuje kijevsku vladu zbog odnosa prema ukrajinskim Mađarima. Međutim, to ne može biti izgovor za njegove planove. I treba da liše Ukrajinu svake nade za evropsku integraciju u celini – a samim tim i za predstavnike sopstvenog naroda koji tamo žive. 

15. decembra, kada se Savet EU sastane u Briselu da odluči o početku pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, sve će zavisiti od ishoda spora oko uplate Mađarskoj 13 milijardi evra sredstava koja je zamrznuo Brisel. Sa čime će se EU suočiti ovoga puta? Hoće li Orban ići do kraja u svojoj opasnoj uceni ili će se zadovoljiti kompromisom: početnom tranšom EU od nekoliko milijardi u zamenu za mađarsko „da“ na glasanju u Savetu?

„Bojim se da će Orban iskoristiti pravo veta“, kaže Andraš Rac iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Mađarska će predsedavati EU u drugoj polovini 2024. godine, baš kada počinje trka za mesta u Briselu posle izbora za EU. Bez blagoslova mađarskog premijera biće nemoguće dobiti bilo koje od njih.

Foto: Tanjug/AP

 

Zašto se Orban zaljubio u Ruse?

Viktor Orban je do 2009. godine bio jedan od najoštrijih kritičara moderne Rusije. Međutim, kaže se da je putovanje u Sankt Peterburg bilo njegovo „iskustvo u Damasku“.  (Nagoveštaj događaja opisanog u Bibliji je čudesno preobraćenje fariseja Savla u hrišćanskog apostola Pavla, koje se dogodilo za vreme javljanja Hrista njemu na putu za grad Damask) . O čemu se tačno tada razgovaralo i odlučivalo, neposredno pre nego što je Orbanova partija Fides pobedila na izborima 2010. godine, nikada nije postalo javno poznato. Ali postoji mnogo dokaza da je Moskva od tada počela da doživljava Orbana kao pouzdanog dirigenta ruske politike.

Vraćajući se kući, Orban je doživeo neku vrstu metamorfoze. Ubrzo nakon toga, on je najavio svoju nameru da potpiše ugovor sa Rusijom za izgradnju dva dodatna reaktora u nuklearnoj elektrani Paks. Moskva je tada pristala da obezbedi neophodna sredstva na kredit – deset milijardi evra.

Od tada Orban je istovremeno primao dividende i iz kase Evropske unije i od zajedničkih preduzeća sa Rusijom. 

"Pretnja vetom na određene mere u okviru politike EU-Ukrajina je jedan od poslednjih spoljnopolitičkih instrumenata Orbanove vlade. Ne zaboravite na njegovo protivljenje pokušajima da se odobri budžet EU", kaže politikolog Rac. 

BONUS VIDEO: