"VIDI ČEČENA,PA UMRI": Nijedna grupa nije bila toliko STRAŠNA i SUROVA, a broj njihovih žrtava se još ne zna

 

Čečeni su dve decenije bili sinonim za terorizam u Evropi. Stravična surovost i ogroman broj žrtava kojih je u napadima bilo i po nekoliko stotina ledili su krv u žilama. Za to vreme počinjen je niz pojedinačnih zločina i manjih masakara u kojima su žrtvama nožem odsecali glave. Rusi su ih jedva savladali u dva rata, a njihove terorističke bande su još dugo bez milosti uništavali na Kavkazu.

GENERAL-IZDAJNIK

Čečeniju je carska Rusija teško osvojila u 19. veku. Staljin je tokom Drugog svetskog rata preselio Čečene u Sibir jer su se pokazali nelojalnim kada su Nemci došli do Kavkaza i Staljingrada. Desetak godina kasnije Nikita Hruščov ih je pomilovao i vratio, ali je mržnja tinjala i planula kad se raspadao Sovjetski Savez.

Vazduhoplovni general Džohar Dudajev proveo je detinjstvo u Kazahstanu, gde je bila raseljena njegova porodica. A onda se 1990. stavio na čelo Kongresa čečenskog naroda, koji je zahtevao da Čečenija izađe iz sastava Rusije i postane 16. sovjetska republika. Nakon pokušaja puča u Moskvi u avgustu 1991, Dudajev je pobio komunističku vladu Čečenske oblasti i mesec dana kasnije organizovao referendum na kom je potvrđen kao predsednik, pa je proglasio secesiju. Boris Jeljcin nije učinio ništa i Čečenija je de fakto postala nezavisna.

Ingušetija se tada izdvojila iz Čečenije, a Rusi su tek 1994. krenuli u akciju. Bombardovali su aerodrom u Groznom i Čečenija je objavila rat Rusiji. Prve godine Čečeni su se pridržavali ratnog prava, a kada su shvatili da gube, pokrenuli su seriju naleta na gradove na jugu Rusije u kojima nisu štedeli nikoga. Odsecali su glave, palili žive ljude, ubijali čim su stigli. Uspeli su da podmetnu eksploziv u Moskovski metro i danima terorišu rusku prestonicu tako što su dizali u vazduh stambene zgrade jednu za drugom. Cilj im je bio nateraju Ruse da zatraže od Kremlja da digne ruke od Čečenije. Nisu uspeli. Uprkos velikim gubicima, Rusi su razorili i zauzeli Grozni, glavni grad Čečenije, a Dudajev se povukao na Kavkaz i smestio štab u silos za ispaljivanje nuklearnih raketa.

NAŠAO GA SATELIT

Otkriven je 21. aprila 1996, u vešto pripremljenoj klopci. Dudajev je razgovarao satelitskim telefonom s liberalnim poslanikom ruske Državne dume Konstantinom Borovojem, zahvaljujući čemu je otkrivena njegova pozicija. Ruski avion leteo je blizu i ispalio dve laserski vođene rakete. Poslednji snimak Dudajeva urađen je iz vazduha i tada je zabeleženo kako gleda u raketu koja leti prema njemu.

POSLEDNJE ŠTO JE VIDEO DŽOHAR DUDAJEV BILA JE LASERSKI VOĐENA RAKETA

Strava u školi: Pobijeno 186 dece i 158 roditelja i nastavnika

Po broju žrtava najveći čečenski teroristički napad dogodio se 1. septembra 2004, a još strašnije je što su među njima polovina bila deca. Oko 30 terorista zauzelo je Školu br. 1 u Beslanu, u ruskoj republici Severnoj Osetiji. U trenutku napada održavale su se svečanosti za prvi dan školske godine, pa se u zgradi nalazilo oko 1300 dece, roditelja i nastavnika.

Teroristi, Čečeni i Arapi, zatvorili su taoce u sali za fizičko i minirali celu zgradu. Oni su zahtevali da Moskva prizna nezavisnost Čečenije. Sledećeg dana nekoliko talaca je pušteno, a kod škole su ruske jedinice našle tela ubijenih u prvim časovima napada.
Nakon tri dana bez hrane i vode oteta deca su halucinirala, a policija se s Čečenima dogovorila da odnese tela poginulih koja su ležala u dvorištu škole. U trenutku dolaska kola hitne pomoći, u sali za fizičko je, iz nepoznatog razloga, detonirao eksploziv. Deo talaca pokušao je da pobegne, ali su ih Čečeni pobili, a nekoliko bombaša-samoubica se raznelo. U borbu su ušle potpuno nepripremljene specijalne snage jer napad nije bio planiran. Satima su vođene borbe, a zbog novih eksplozija srušio se krov i izbio je požar. Krajem dana teroristi su likvidirani i većina ranjenika je zbrinuta u bolnicama. Izbrojano je 344 mrtvih, od čega 186 dece, i 700 ranjenih. Poginulo je 11 specijalaca, a ubijena su 32 terorista, dok je jedan uhapšen. Čak 72 dece postali su invalidi.

Ramzan Kadirov osvetio oca

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov objavio je 2018. da su sve terorističke vođe napokon ubijene. Kadirov i njegova desna ruska Adam Delimhanov gonili su ih bez milosti i to je bila osveta za njegovog oca Ahmata Kadirova. Naime, Ahmat Kadirov je bio vrhovni muftija Čečenije i 1995. objavio je džihad Rusima, ali je brzo shvatio da vodi narod u propast. Prešao je na stranu Rusa i nastojao da u Čečeniju vrati mir.
Za Dan pobede 2004. na stadionu u Groznom Ahmat Kadirov je vršio smotru milicije i unutrašnje vojske. To je bilo iznenađenje jer je dva dana ranije bio na predsedničkoj inauguraciji Vladimira Putina, te se očekivalo da će se zadržati u Moskvi i nije jasno kako su teroristi znali da se vratio u Grozni.

U 10.35 na svečanoj tribini prolomila se eksplozija tačno ispod sedišta ahmata Kadirova, a jedan od gelera prošao mu je kroz glavu. Njegovo obezbeđenje je otvorilo nasumičnu vatru i masa je krenula da beži sa stadiona. Ukupno je od eksplozije poginulo sedmoro ljudi, uključujući osmogodišnju devojčicu. O napadu je odmah obavešten Vladimir Putin, koji je u tom trenutku bio na paradi na Crvenom trgu. On se istog dana sastao s Ramzanom Kadirovim, čija je karijera od tog trenutka doživela uzlet.

Spasavanje na ruski način: Gasom otrovani otmičari i 130 talaca

Čak 40 čečenskih terorista upalo je 2002. u moskovsko pozorište Dubrovka, prilikom izvođenja premijere mjuzikla "Nord ost". Zarobili su 916 ljudi. Napad je organizovao čečenski pokret IPON pod vođstvom Movsara Barajeva, koji je zahtevao povlačenje ruskih oružanih snaga i prekid Drugog čečenskog rata.
Teroristi su bili naoružani jurišnim puškama i postavili su eksploziv u centar gledališta. Klasična spasilačka akcija bila je nemoguća, pa su specijalne jedinice FSB Alfa, Vimpel i SOBR upumpale omamljujući gas u ventilacioni sistem zgrade. Gas je bio jak da teroristi ne bi bili svesni šta se dešava, a FSB je bio svestan da će tako umreti i mnogi taoci, pre svega, stari i bolesni. Ruske vlasti nikada nisu saopštile koji je gas korišćen.
Svih 40 usnulih terorista je likvidirano, a stradalo je 130 talaca.

Kraj krvavog Šamila

Većinom najkrvavijih napada komandovao je Šamil Basajev, koji je u terorizam dospeo tako što u SSSR četiri puta nije uspeo da upiše fakultet, pa je završio Islamski institut u Istanbulu. Smatra se da je on organizovao napade u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi, ne računajući bombaše-samoubice, koje je slao širom Rusije.
Bezbroj puta Rusi su pokušali da ga nađu, ali se uvek izvlačio i nije se libio da uzme ljude za živi štit. Ipak, FSB ga je stigao 2006, kada je podmetnuta paklena mašina u kamion koji je prevozio artiljerijsku municiju. Basajev je raznet u kabini i bilo je potrebno pola godine da se DNK analizom potvrdi njegov identitet. Posle Basajeva nijedan Čečen više nije uspeo da pokrene talas terora.

BONUS VIDEO