ODLAZAK BAJDENA NOĆNA MORA ZA ZELENSKOG: Podrška običnih Amerikanaca Ukrajini značajno PALA - u Kijevu raste strah! Šta će biti ako pobedi Tramp?

Ukrajinski i američki lider imaju beskrajan broj tema za razgovor. O tome svedoče njihovi nedavni pregovori na samitu NATO-a u Viljnusu, koji su trajali duplo duže od planiranog. Prema Zelenskom, „mogli bismo da razgovaramo i duže“. To nije iznenađujuće, jer su SAD saveznik broj jedan Ukrajine po raznim oblicima pomoći i jezgro cele zapadne koalicije. Ali Ukrajina je takođe postala duboko ukorenjena u američku unutrašnju agendu i sigurno će biti jedna od glavnih tema u predsedničkoj kampanji koja uzima maha, navodi portal RBC-Ukraine.

Foto: Tanjug/AP

 

Tramp i svi ostali

Sa početkom rata u punom obimu, tim Zelenskog se kladio ne samo na politički establišment, već i na direktan poziv glasačima u zapadnim zemljama. Birači odozdo gurali su svoje vlade da pruže pomoć Ukrajini. Sve u svemu, ovaj pristup se pokazao uspešnim, a sjajan primer je Nemačka, gde je inercija političke elite prevaziđena pritiskom javnosti.

S druge strane, ako se promeni raspoloženje javnosti u bilo kojoj zemlji saveznici, ne u korist Ukrajine, njeno rukovodstvo će takođe morati da prilagodi nivo svog učešća u ratu u skladu sa tim.

Trenutni trendovi u stavovima običnih Amerikanaca daju razlog za zabrinutost. Prema anketi CNN-a koju je sprovela istraživačka kompanija SSRS u proteklih šest meseci, broj glasača koji veruju da bi SAD trebalo da pruže više pomoći Ukrajini smanjen je sa 62% na 48%. Štaviše, mišljenja su veoma polarizovana: pristalice demokrata su mnogo sklonije pomoći Ukrajini nego republikanci.

U drugim anketama, brojke se mogu razlikovati, ali opšti trend je jasan – popularnost proukrajinske pozicije u Sjedinjenim Državama opada, mada ne katastrofalno (većina Amerikanaca i dalje podržava dalju pomoć Ukrajini). Još jedan alarmantan momenat je da se po ukrajinskom pitanju nestranački birači sve više približavaju pozicijama republikanaca, posebno neodlučno biračko telo, koje će odlučiti o sudbini predsedničke trke 2024.

Slična situacija se vidi i u političkoj eliti. Ukrajina i dalje ima podršku obe američke političke partije. Međutim, tabor skeptika (republikanaca koji podržavaju Donalda Trampa) vremenom postaje ne samo glasniji već i uticajniji.

Foto: Tanjug/AP

 

Ovog meseca će se dvostranačka podrška Ukrajini u Kongresu suočiti sa ozbiljnim testom. Bajdenova administracija je dala na razmatranje predlog budžeta sa ukupno 40 milijardi dolara, od čega je 24 milijarde izdvojeno za pomoć Ukrajini (iako je direktna vojna pomoć ograničena na 13,1 milijardu dolara, od kojih će deo ići na popunu zaliha Pentagona ).

Obe strane – i Bajdenova administracija i ukrajinski skeptici iz Trampovog tabora – pribegavaju raznim taktikama, prenosi Politiko. Na primer, Bela kuća je u predlog zakona o „Ukrajini“ uključila finansiranje za razna nepovezana, ali popularna pitanja među biračima, kao što je kontrola droge (taktika takođe popularna u ukrajinskom parlamentu). Opklada je da će republikancima biti teško da objasne zašto nisu glasali za to. Pored toga, vreme glasanja u Kongresu poklapa se sa posetom predsednika Zelenskog i javnim nastupima u Sjedinjenim Državama, što se takođe planira iskoristiti kao faktor pritiska.

Protivnici imaju svoje populističke argumente. Najočigledniji je da predlog Bele kuće izdvaja 24 milijarde za pitanja vezana za rusko-ukrajinski rat i samo 16 milijardi za unutrašnje potrebe SAD. Stoga, Trampisti već šire svoj omiljeni argument: da su Bajden i njegov tim više zabrinuti za probleme Ukrajine, koji su hiljadama milja daleko, nego za interese samih Amerikanaca.

Naravno, kao i svuda u politici, lični faktor igra ulogu. Ključnu ulogu u donošenju novog paketa pomoći ima predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti. Njegov položaj je veoma nesiguran; preuzeo je ulogu tek u svom petnaestom pokušaju ranije ove godine. Trampističko krilo republikanske frakcije otvoreno ga ucenjuje mogućom ostavkom i uspeli su.

Posle meseci oklevanja, konačno je odlučio da pokrene postupak opoziva protiv Bajdena – inicijativu koja nema teorijske šanse za uspeh, ali je snažno podržavaju Donald Tramp i njegove pristalice. U kontekstu rastućeg ličnog rivalstva između Bajdena i Makartija, uspešno prenošenje novog paketa pomoći Ukrajini postaje još problematičnije.

Foto: Tanjug/AP

 

U julu je 70 republikanskih kongresmena (trećina cele frakcije) glasalo za potpuno zaustavljanje bilo kakve pomoći Ukrajini. Predlog je ubedljivo poražen, ali istorija impičmenta pokazuje da Trampistička manjina unutar Republikanske partije može uticati na poziciju stranke.

Sve ove poteškoće su pregled onoga što Ukrajinu može čekati sledeće godine kada se predsednička kampanja u Sjedinjenim Državama zahukta punom parom. Upućeni izvori u Kijevu kažu da će primanje pomoći od Sjedinjenih Država 2024. godine biti izazovnije nego sada.

Sa demokratske strane, nema posebne intrige – čini se da je Bajden trenutno nesporni kandidat. Među republikancima je konkurencija u punom jeku, iako je lider jasan: prema prosečnim podacima ankete FiveThirtiEight , Donald Tramp vodi sa 53 odsto podrške među republikancima. Guverner Floride Ron DeSantis, koji je izgledao kao pravi konkurent Trampu pre samo nekoliko godina, naglo je pao na poziciji, ali i dalje drži drugo mesto sa podrškom od 13,4 odsto.

Iznenađujuće, 38-godišnji biznismen indijskog porekla Vivek Ramasvami, koji nema nikakvog političkog iskustva, popeo se na treće mesto sa rejtingom od 7%. Očigledno, Ramasvamijev porast popularnosti je bio podstaknut njegovim oštrim i kontroverznim izjavama, uključujući i one u vezi sa Ukrajinom. On se ne zalaže samo za prekid pomoći Ukrajini već i za „zamrzavanje konflikta“, što znači priznanje ruske okupacije dela ukrajinske teritorije.

Ramasvami, za koga se kaže da „pokušava da bude veći Tramp od samog Trampa“, stekao je naklonost bivšeg predsednika. Zaista, Tramp je najavio svoju otvorenost za ideju nominovanja Ramsvamija za svog kandidata za potpredsednika. Jasno je da je to uloga mladog biznismena u ovoj kampanji, jer su njegove šanse da postane republikanski predsednički kandidat veoma male.

Foto: Tanjug/AP

 

Za Ukrajinu u ovoj situaciji, najopasniji aspekt je to što tri najpopularnija republikanska kandidata – Tramp, DeSantis i Ramasvami – drže antiukrajinske pozicije ili su, u najmanju ruku, dali dvosmislene izjave o Kijevu, kao u slučaju DeSantis. Pristalice Ukrajine, uključujući bivšeg potpredsednika Majkla Pensa i bivšu predstavnicu SAD u UN Niki Hejli, trenutno zaostaju u anketama i nemaju skoro nikakve šanse da dobiju nominaciju.

Pitanje kako tako različiti stavovi o najvažnijem pitanju američke spoljne politike, ruskoj agresiji na Ukrajinu, mogu koegzistirati unutar jedne partije, dugo je zbunjivalo američke stručnjake i novinare. Republikanska stranka više ne liči na sebe iz vremena Ronalda Regana.

„Za republikance, koji su istorijski nastrojeni i podržavaju američki intervencionizam, unutrašnja bitka oko pomoći Ukrajini naglašava ono što analitičari kažu da je šira borba stranke da definiše šta ona predstavlja – dugo tinjajuće pitanje za koje se očekuje da će postati još gorljivije u narednom izbornom ciklusu. zagreva“, piše The Vashington Post.

Za Ukrajinu, pitanje je jednostavnije, ali globalnije: da li je potencijalni izbor Trampa, sa trenutnom kvotom 50/50, katastrofa ili ne? A šta učiniti ako on ipak postane sledeći predsednik Sjedinjenih Država?

Važno upozorenje: brojni krivični postupci protiv Trampa, prema američkom zakonu, ne sprečavaju ga da se kandiduje za predsednika, a čak i ako dobije osuđujuću presudu, on i dalje može da se kandiduje.

Aljona Hetmančuk, direktorka Centra Nova Evropa, priznaje u razgovoru za RBC-Ukrajina da u ukrajinskoj situaciji moraju da razmotre scenario moguće Trampove pobede.

„Bilo bi gore da smo izašli i rekli da su Trampovi izbori katastrofa za nas. Sa Bajdenom je više predvidljivosti, već znamo njegove pristupe i znamo kako da utičemo na njih, iako se to dešava polako i brzo. visok trošak za nas. Sa Trampom ne znamo šta da očekujemo, za njega pitanje integriteta Ukrajine nije sveto. A posle svih optužbi i krivičnih postupaka, mnogi stručnjaci, vojna lica, diplomate koji su sa njim radili tokom njegov prvi mandat neće pripasti njemu“, kaže Hetmančuk.

U nedavnom intervjuu za The Economist , Zelenski je izjavio da Tramp nikada ne bi podržao Putina da bude izabran. „To ne rade jaki Amerikanci“, rekao je predsednik.

Foto: Tanjug/AP

 

Takve izjave mogu postati deo ukupne strategije ukrajinske vlade za narednu godinu, a u najgorem slučaju, u slučaju Trampovog izbora, tokom njegovog predsedničkog mandata. Nadležni izvor u ukrajinskoj vladi objasnio je RBC-Ukrajini da je moguće raditi sa Trampom. Glavno je stvoriti situacije u kojima će biti primoran da donosi odluke u korist Ukrajine, kao što je strah od novih optužbi da radi za Moskvu. U svakom slučaju, sa Trampom u Beloj kući stvari će postati mnogo komplikovanije za Ukrajinu, iako njegov izbor za nas neće biti „katastrofa”.

Obuka na američki način

U svakom slučaju, Ukrajina trenutno ima posla sa predsednikom Bajdenom i njegovom administracijom. Uprkos značajnom obimu kontakata između rukovodstva obe zemlje i američkoj pomoći vrednoj više milijardi dolara, sadašnje odnose Kijeva i Vašingtona nije moguće opisati kao idealne. Ukrajina dosledno izražava nezadovoljstvo nivoom vojne pomoći, često javno izražavajući tu zabrinutost. SAD navode da čine sve što je moguće. Zloglasni „zamor od Ukrajine“ unutar američkog establišmenta, ako postoji, na sreću, još se nije manifestovao u praktičnim akcijama.

Naravno, i Ukrajina i SAD imaju svoje nacionalne interese i daleko su od potpunog usklađivanja. Međutim, s obzirom na trenutne okolnosti u Ukrajini, ova disonansa ima vrlo specifične posledice. Problem nije samo u tome što postoji razlika u viziji za okončanje rata između Kijeva i Vašingtona. Problem je više u tome što američka vlada trenutno nema konkretnu viziju budućnosti, što priznaju svi izvori sa kojima je RBC-Ukrajina razgovarala.

"Još uvek nema odgovora na pitanje da li generalni stav Vašingtona predviđa okončanje rata u formatu 'pregovaračkog mira' ili 'pregovaračkog rešenja', što inherentno uključuje neke ustupke ukrajinske strane. Mnogo je indicija da je to najviše optimalan scenario za njih, o čemu svedoči njihova kalibrisana, odmerena podrška“, kaže Aljona Hetmančuk.

Po njenom mišljenju, za Bajdenovu predsedničku kampanju nije neophodno da Ukrajina ostvari apsolutnu pobedu kakvu Ukrajinci zamišljaju. Moglo bi biti dovoljno da se jednostavno zaustave neprijateljstva i krvoproliće, koje se može prodati biračkom telu. Bajden, koji je pobedio na izborima uz obećanje da će okončati ratove (i jedva je to uspeo da uradi u Avganistanu), sada pokušava da izbalansira podršku Ukrajini i izbegava dalju eskalaciju, potencijalno čak i Treći svetski rat, posebno u vezi sa nuklearnim oružjem. Pored toga, kako Hetmančuk ističe, zabrinutost američkih birača oko toga da li će nastaviti da podržavaju Ukrajinu i da li je Kina (a ne Rusija) glavna pretnja SAD takođe igra ulogu.

Ukratko, strah od nuklearnog rata, nedostatak apsolutne ukrajinske pobede u ratu i zabrinutost zbog Kine kao pretnje SAD su komponente američke politike u vezi sa ratom Rusije i Ukrajine.

Prema izvorima u ukrajinskoj vladi, zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, imaju dve glavne crvene linije. Prvi je oslobađanje Krima vojnim putem, a drugi je potencijalni nuklearni udar Rusije, na koji će morati da odgovore, sa svim posledicama. Ipak, najgori scenariji za zapadne akcije još nisu vidljivi. Odlučni su da ih izbegnu po svaku cenu.

Iz zapadne, a posebno američke perspektive, situaciju komplikuje činjenica da je ukrajinska vlada namerno i sistematski palila mostove kada je reč o mirovnim sporazumima ili bilo kakvim kompromisima. Njihov cilj je jedinstven i maksimalistički – obnova teritorijalnog integriteta Ukrajine u granicama iz 1991. godine (iako se rat neće nužno završiti na tome), bez razvijanja alternativnih izlaznih strategija.

Foto: Tanjug/AP, pixabay.com,

 

Ovo ozbiljno ograničava prostor za konvencionalne diplomatske manevre. Stoga su i ukrajinska i američka vlada u velikoj meri vođene zahtevima sadašnjeg trenutka.

Ukrajina će nastaviti da traži vojnu i finansijsku pomoć od SAD, dok će Amerikanci insistirati na rešavanju korupcije. Prema informacijama iz izvora, ova tema je pokrenuta tokom Blinkenove nedavne posete Kijevu, ali nije bilo mnogo konkretnih slučajeva, osim o predlogu zakona o jačanju nezavisnosti Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva, što je uslov za dobijanje sredstava od MMF, između ostalih. Međutim, nije bilo reči o hapšenju oligarha Igora Kolomojskog, uprkos dugogodišnjem interesovanju američkih organa za sprovođenje zakona za njega. Ipak, ovaj slučaj bi mogao biti pogodan za poboljšanje ukupne pregovaračke atmosfere.

„Što se više priznaje otpornost Ukrajine, to će se više naglašavati pitanje korupcije. Ovo služi kao protivteža našim zahtevima za bržom isporukom oružja. Što su naše kritike glasnije, to će glasnije postavljati pitanja o korupciji, vladavini prava, i tako dalje. Postavljamo im neprijatna pitanja, a oni nama stvaraju neprijatnost“, kaže Aljona Hetmančuk.

Još jedno pitanje ukrajinske unutrašnje agende na koje su fokusirani američki interesi je održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora. Zbog vanrednog stanja više neće biti parlamentarni izbori koji su bili zakazani za oktobar. U pitanju je i sprovođenje predsedničkih izbora u predviđenom roku sledeće godine.

Na zvaničnom nivou, temu ukrajinskih izbora prošlog meseca je pokrenuo republikanski senator Lindzi Grejem tokom posete Kijevu. "Nastavićemo da se borimo da oružje dođe do vas kako biste dobili rat koji ne možemo sebi priuštiti da izgubimo. Ali morate da radite i dve stvari u isto vreme. Sledeće godine će se održati izbori u Ukrajini, “, izjavio je Graham. Reagujući na to, Zelenski je uverio da je sprovođenje izbora tokom rata izuzetno izazovno, ali je Ukrajina spremna da izvrši neophodne zakonodavne promene, a Zapad treba da pruži podršku, kako finansijsku, tako i slanjem posmatrača na prve linije fronta.

Izvori RBC-Ukrajina imali su različita mišljenja o tome da li je Grejemova izjava njegova lična inicijativa ili je govorio u ime određenih krugova unutar američkog establišmenta i kako bi im ukrajinski izbori mogli koristiti.

U svakom slučaju, tokom nedavne posete državnog sekretara Blinkena Kijevu, pokrenuto je i pitanje izbora, uz važnu napomenu: Amerikanci su istakli da u tom pogledu ne vrše nikakav pritisak na Ukrajinu. Sprovođenje izbora ili ne je suverena odluka Kijeva, a oni su spremni da pruže neophodnu pomoć samo ako je potrebno.

Međutim, činjenica da američko rukovodstvo raspravlja o izborima u Ukrajini je već indikativna – dakle, ova tema je na dnevnom redu i vremenom može postati aktuelna.

Pretpostavlja se da je Bajdenova administracija pod pritiskom zbog napora Trampističkog krila republikanaca, uključujući i poznatog voditelja Takera Karlsona, koji energično pokušava da temu ukrajinskih izbora zavrti u svoju korist. U brojnim emisijama, podkastovima i objavama na društvenim mrežama, Karlson i njegovi istomišljenici propagiraju tezu da je Ukrajina autoritarna država jer ne održava izbore, pa zašto Bajden pomaže tako nedemokratskoj zemlji. I iako su tvrdnje o autoritarnom režimu Zelenskog u potpunosti sastavljene od populizma, nepouzdanih i iskrivljenih činjenica, svoju publiku nalaze u predizbornoj Americi.

Foto: Tanjug/AP

 

"Amerikanci treba da nas stalno obučavaju. Oni nam pružaju pomoć, tako da moramo da ispunimo određene zadatke. Prvi je antikorupcija, drugi je transparentnost u korišćenju njihove pomoći", kaže predstavnik "Sluge naroda". “ stranka u komentaru za RBC-Ukrajina. Čak i u javnim izjavama članova Bajdenovog tima ima signala da im Ukrajina uskoro neće biti prioritet, a dobijanje sredstava za rat će biti sve teže.

Ipak, barem kratkoročno, nije preporučljivo očekivati da SAD napuste Ukrajinu, jer su već previše uložile u nas i duboko su se uplele u našu situaciju, smatra drugi insajder vlade. Naravno, pod uslovom da se Ukrajina ne raspadne na prvim linijama fronta ili interno, za šta trenutno nema indicija. Štaviše, postizanje značajnih i vidljivih pobeda na prvim linijama je još bolje za jačanje američko-ukrajinskog prijateljstva – za Amerikance nema ništa bolje od pobednika.

BONUS VIDEO: