NATO SAMIT U VILJNUSU U ZNAKU NESLAGANJA OKO UKRAJINE Njujork tajms: Kako odmiče rat, jedinstvo sve teže održati

Kao "odličan primer" toga, list navodi tekuću raspravu o budućnosti Ukrajine. Alijansa funkcioniše po principu konsenzusa, što sve više ljuti veće članice koje obezbeđuju veći deo budžeta. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je proteklu nedelju proveo idući iz jedne u drugu prestonicu članice NATO-a kako bi dobio podršku, čak je i zapretio da se neće pojaviti na samitu u Vilnjusu ako ne bude ostvaren značajan napredak kada je reč o članstvu Ukrajine.

Međutim, u intervjuu za CNN, predsednik SAD je rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO-u, kao i da bi njeno pridruživanje Alijansi, dokle god traje sukob, dovelo do rata Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom.

Američki list dodaje da Bajden takve poruke šalje već 15 meseci. Sa njim je saglasna i Nemačka, ali i nekoliko zemalja koje su nekada bile deo sovjetskog bloka, veruju da Ukrajinu treba primiti što pre ili čim bude postignuto primirje.

Foto: shutterstock

 

Neslaganja oko članstva mogla bi da budu skrajnuta u drugi plan činjenicom da dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva ne napreduje onako kako je očekivano, kao i da bi Kijev mogao da ostane bez municije. "Pitanje 'Šta tačno obećati Ukrajini' biće najteže na predstojećem samitu", piše Njujork tajms.

Očekuje se da će u završnom kominikeu pisati da je Ukrajini mesto u Alijansi, ali i dalje postoji rasprava o tome da li će se dodati "kada uslovi to budu dozvolili". Ali, osim fraza, ostaje sporno kako Ukrajina tamo stiže i kroz koji proces.

Međutim, na samitu u Vilnjusu će doći do jednog simboličnog čina - odnosi NATO-a sa Ukrajinom biće unapređeni u "status saveta", što znači da će predstavnici Kijeva, kada se razgovara o ključnim pitanjima, sedeti na sastancima kao ravnopravni učesnici sa predstavnicima ostalih članica.

Na samitu će takođe biti odobreno novo obećanje o odbrambenin izdacima koje treba da zameni ono dogovoreno 2014. godine, kojim je planirano da saveznici troše dva odsto BDP-a na odbranu.

Podaci pokazuju da to čini samo 11 članica od njih 31, a NATO nema način da ih natera da te zahteve sprovedu.

Takođe, i možda jednako važno kao i sve ostalo, saveznici će dati političko odobrenje za izradu prvih detaljnih ratnih planova, o tome kako da se odbrani čitava teritorija NATO-a, navodi američki list.

BONUS VIDEO: