EVROPA U MILOSTI I NEMILOSTI RUSKOG PREDSEDNIKA! Putinov gasovod paralisao Zapad!

Većina originalnih likova – Žan-Klod Junker, Angela Merkel, Mateo Renci, Dejvid Kameron, Petro Porošenko – napustila je političku pozornicu.

Samo jedan političar je preživeo celu priču: Vladimir Putin, ruski predsednik i gospodar zavadi pa vladaj. Prvi put najavljen 2015. godine, gasovod vredan 11 milijardi dolara (8,3 milijarde funti) u vlasništvu ruskog energetskog giganta Gazproma koji podržava država izgrađen je za transport gasa iz zapadnog Sibira, udvostručavajući postojeći kapacitet gasovoda Severni tok 1 i održavajući toplinu 26 miliona nemačkih domova.

Ali jedina stvar koju ovaj gasovod nije, kako je jadno tvrdila bivša nemačka kancelarka Merkel, jeste čisto komercijalni projekat. To ima ogromnu geostratešku posledicu, sa svakim inčom cevi vodenu političku i pravnu bitku.

Zaista, nekoliko inženjerskih projekata je pokrenulo toliko pitanja: restauracija post-sovjetskog carstva, klimatska kriza, američko maltretiranje Evrope, nemački emocionalni zagrljaj Rusije, zakonska ovlašćenja Evropske komisije, korporativno lobiranje, predviđanje energije i Gaspromov monopolistički model. Njegovi najžešći kritičari opisali su ga kao modernu izdaju na skali pakta Molotov-Ribentrop iz 1939. godine.

Predajući Putinu takav potencijalni uticaj na evropsku energetsku bezbednost, tvrdi se, gasovod od 1.200 km ostavlja slobodnu Evropu na milost i nemilost. Ako Putin želi novu Jaltu, novo granično rešenje sa Evropom, onda su gas i zavisnost Evrope od ruskih rezervi postali način da se to postigne.

Kritičari Severnog toka 2 kažu da se ne radi toliko o stvaranju dodatnih kapaciteta, koliko o zamenjivanju glavnog postojećeg puta za ruski gas ka Evropi, koji prolazi kroz Ukrajinu.