KADA SE DESIO MASAKR NA VRAČARU, ODMAH JE TREBALO DA URADE OVO! Psiholog Čolaković o deci poput DEČAKA-UBICE: "Od takvih osoba može svašta da se očekuje"

Krivična dela kod tinejdžera, gotovo da su postala svakodnevnica. Maloletnici i mlađi punoletnici sve češće čine prestupe, koje čak ne možemo ni da zamislimo. 

Poslednja dva zločina koja su potresla Srbiju, kao i čitav region, počinila su upravo deca koja nemaju ni 14 godina -  masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i ubistvo Todora Šunjke (75) koji je preminuo od posledica povreda koje mu je naneo dečak (10).

Dr Radomir Čolaković, klinički psiholog, objasnio je za Telegraf.rs na koji način i u kom uzrastu se kod dece prepoznaje devijantno ponašanje, kao i na koji način mogu da se spreče krivična dela.

- Na razvoj ličnosti svake mlade osobe utiču tri faktora - nasledni ili biološki faktor, odnosno genetika, socijalni faktori - porodica, vrtić, obdanište, škola, klubovi, umetničke grupe... i aktivnost individue. Mocart nikada ne bi bio Mocart da nije imao genetiku kakvu je imao, da mu otac nije kupio klavir, što je socijalni faktor, i da nije vežbao po 10 sati dnevno. Razvoj ličnosti se razlikuje u različitim sredinama. Sistem vrednosti u nekom društvu utiče na to kako će neko da se razvija - kaže Čolaković.

Deca uglavnom, kako kaže, postaju delikventi jer imaju pogrešne uzore, zbog toga se postavlja pitanje na koga se ugledaju?

- Ugledanje na pogrešne uzore može da bude prolazna faza. To su razvojne faze, kao što postoje razvojne faze u životu svakog od nas. Ali, ako neko ostane na toj fazi, pa još proba neko zabranjeno voće druge vrste, on će da se upeca tamo, pre nego na ono što mu roditelji kažu. Roditelji samo donekle imaju dometa - mi iz porodice vučemo patologiju, kulturu, međutim roditelj danas nema vremena da se bavi detetom. Ovo su generacije informatičke tehnologije gde roditelj i ne zna da se bavi detetom, treba mu pomoć. Prave grešku jer prepuštaju sve školi i ne pitaju decu kako je bilo u školi, pitaju samo za ocene. Tako se pojavljuju nasilnici - objašnjava Čolaković.

Kako navodi, roditelji imaju veliki udeo u tome u kakvog će im čoveka izrasti dete. Najveći problem je što deci uglavnom govore da moraju da budu najbolji, imaju sve petice u školi, pa na kraju to mlado biće izraste u kriminalca.

- Kaže se da je kod nas poremećen sistem vrednosti - ne poštuju se roditelji, ne poštuje se škola, autoriteti. Ja sam drugačijeg mišljenja. Nije da je poremećen, nego je taj sistem vrednosti već uspostavljen. Mladima su idoli ljudi koji imaju mnogo para, automobile. Tu su donekle i u pravu, to je egzistencija. Ipak, uzori koji se nude su uglavnom poremećene ličnosti, da li su to psihopate ili sociopate. Postoji razlika između psihopata i sociopata kao uzora. Oni imaju, maltene, isto dejstvo. Međutim, sociopate deluju i na one koji nemaju tu patološku osnovu. Sociopata se "neguje" od malih nogu. Primera radi, imao sam nedavno razgovor sa jednom osnovnom školom. Dečak prvi razred, njegovi roditelji ga guraju sociopatskim putem - govore mu da mora da bude najbolji, da je super, da učiteljica ne sme javno da ga proziva... I on već pravi probleme. Ja u njemu vidim malog K. K., samo što će tako nešto možda i mnogo ranije da se ispolji. To je sociopata kog društvo i porodica neguju da bude antisocijalan. Takvi uđu u kriminal - dodaje i ističe da se na takvim "podlogama" gaje budući delinkventi i kriminalci.

Dok identifikacija sa ljudima iz kriminogene sredine, s jedne strane, može da bude samo prolazna faza, s druge strane osoba može da se zaustavi u toj fazi i da prevagnu negativni faktori. Kada se to desi, dete postaje osoba koja će u ozbiljnoj uzrasnoj grupi da postane kriminalac.

- Faza može da prođe, čovek postaje svesniji. Roditelji, pa i škola, utiču na razvoj dece. Kod mene su i kriminalci bili na terapiji. Jednog sam pitao da li je istina da ima četiri miliona evra. Odgovorio mi je da to nije ništa, koliko će tek da ima. Ali mi je rekao jednu istinu - da bi dao sve da izađe iz kriminala. Kad se jednom za to plati... Tu dolazi strah od kazne i dobra kazna. Trebalo bi da, ukoliko učenik bude izbačen iz jedne škole, druga škola ne može da ga primi. Neka obnovi godinu. Možda da može da je završi u kazneno popravnom domu, može u nekoj specijalnoj školi. Mora da ima strah od kazne. Da postoji strah od kazne, ne bi se dešavao kriminal, destrukcija, ubistva žena. Ali straha nema. I kad se takvi zločini dele ili se o njima priča na društvenim mrežama, ljudi govore pogledajte koliko ima lajkova, koliko se njih divi takvim ljudima. Po mom mišljenju, to je mali broj lajkova u odnosu na to koliko takvih ljudi zaista ima, koji im se dive, a nisu smeli da lajkuju - ističe psiholog.

Iako je teško, deca uvek mogu da se vrate na pravi put. Takođe, može da se utiče na razvoj deteta, ali da je ključno da se blagovremeno primeti njegov tip ličnosti.

- Ako na vreme ne vidite šta se dešava, ta osoba će da padne u kandže nekog drugog i oni će od njega da naprave kriminalca. Roditelji sada ni ne moraju da dolaze u školu, kada postoji elektronski dnevnik, ali potrebno je da dođu, da razgovaraju sa priholozima o svojoj deci, njihovim osobina ma ličnosti, da napravimo profil ličnosti svakog učenika. Prevencija je bitna od malih nogu, od obdaništa. Psihopatija, kao i šizofrenija, kreće od najranijeg doba, samo je pitanje kada će da se dogodi ta inicjalna kapisla da se to ispolji. Samo je pitanje kada će naš adolescent kao čičak da se zalepi za neki negativan uzor, a njih ne manjka. Ne smemo da dozvolimo da se to što je neko bio u zatvoru posmatra pozitivno i kao kompliment - dodaje Čolaković.

Prema mišljenju psihologa, postoji "mnogo spavača koji su profila K. K. koji možda samo čekaju da počne školska godina pa da se istresu i koji razmišljaju na takav destruktivan način".

- Kada se desilo ovo u školi na Vračaru, odmah je trebalo da se pregleda dokumentacija psihologa i pedagoga. Forsiramo samo psihologe, ali školama su potrebni i psihijatri. Tu ima bolesne dece. Poremećenost i bolest nije isto. Poremećene ličnosti i šizofrenija nije isto. Za šizofreniju tačno znamo koje su njene faze, a poremećaji ličnosti su nepredvivi. Od takvih osoba svašta možete da očekujete - zaključio je Čolaković.

BONUS VIDEO