SIRENE ZAVIJAJU U MINHENU, FRANKFURTU I BERLINU! RUSKE RAKETE I DRONOVI PRODIRU! NEMAČKA VOJSKA SE BORI NA BALTIKU! Ovaj scenario je moguć - tvrdi "DI Cajt" AKO UKRAJINA IZGUBI RAT!

U njihovom scenariju, sirene zavijaju dok se tonovi upozorenja mobilnih telefona čuju hiljade puta. Upozorenje o vazdušnom napadu u Minhenu, Frankfurtu i Berlinu. Krstareće rakete i rojevi dronova prodire u nemački vazdušni prostor. Nemački vojnici danima gase požare na Baltiku. Kao odgovor na tamošnji napad Rusije, NATO je podneo zahtev za pomoć po članu 5. Rusija je odgovorila projektilima. Neke države se povlače iz NATO-a i EU, a tvrdo jezgro na severu i istoku pruža žestok otpor. Nemačka je pocepana. Zagrejani protesti u mnogim nemačkim gradovima dovode do nasilnih nereda, a policija mora odlučno da interveniše. Ekstremističke i populističke stranke imaju ogromnu korist od ove situacije, ne samo zato što globalna trgovina i ekonomija propadaju.

Autori dalje prelaze na globalne razmere. U Indo-Pacifiku, Kina već nedeljama napada Tajvan. U međuvremenu, Ujedinjene nacije odlučuju protiv Nemačke jer mnoge države u Africi, Latinskoj Americi i Aziji glasaju sa Rusijom i Kinom u Generalnoj skupštini.

Da li ovo zvuči preterano? Ne, ukoliko Vladimir Putin dobije svoj agresorski rat, ovaj scenario je realan, tvrde autori.

U komentaru na ovaj tekst, ruski analitičar Petar Akopov na portalu RIA Novosti navodi da ovaj članak publikacija nije slučajna. Uoči njenog pojavljivanja objavljene su nove “smernice odbrambene politike” koje govore o “neposrednoj pretnji suverenitetu i teritorijalnom integritetu Nemačke” i fokusu na “bezbednosti od Ruske Federacije”. Nakon objavljivanja članka u “Zeitu”, na sajtu Nemačkog saveta za spoljnu politiku (DGAP) pojavio se izveštaj dvojice eksperata Centra za bezbednost i odbranu, koji direktno kaže da u roku od pet do devet godina “Nemačka i NATO moraju omogućiti njihovim oružanim snagama odvraćanje i potrebu da se bore protiv Rusije”.

Zašto ova eskalacija? Da li se Nemci zaista spremaju za rat sa Rusijom, odnosno da li su atlantske elite (uključujući i Nemačku) same verovale u sopstvenu propagandu o ruskoj pretnji Evropi? Ne, raspirivanje rusofobije ima dva konkretna cilja. Prvi je da, iako je atlantska solidarnost u porastu, evropski atlantisti nisu sigurni ni u neposrednu budućnost. Ako Tramp pobedi u Sjedinjenim Državama za godinu dana, a Zapad takođe izgubi u bici za Ukrajinu, onda će NATO zaista početi da oseća groznicu. U ovim uslovima, atlantisti će morati da prebace glavni teret podrške Ukrajini na Evropu – i tu je Nemačka ključna karika. Nemci neće moći da obezbede mnogo oružja i municije (jednostavno ih nemaju), ali će vrednost njihove finansijske i političke pomoći, s obzirom na težinu Nemci neće moći da obezbede mnogo oružja i municije (jednostavno ih nemaju), ali će vrednost njihove finansijske i političke pomoći, s obzirom na težinu Nemačke u EU, znatno porasti. Stoga je neophodno podići stepen uznemirenosti u nemačkoj javnoj atmosferi.

Drugi cilj je da se zaustavi rast uticaja nesistemskih opozicionih snaga, koje ne samo da osuđuju vladajuće elite, već se protive sukobu sa Rusijom i kritikuju „atlantsku solidarnost“, odnosno potčinjavanje nemačkih interesa. na anglosaksonske, naime: „Alternative za Nemačku“ i novu „Uniju Sare Vagenkneht “. Ali da li će biti moguće naterati Nemce da se okupe oko sistemskih partija uz pomoć „ruske pretnje“?

Foto: mil.ru

 

Ne, jer je proces razaranja sadašnjeg partijskog sistema već otišao veoma daleko. U januaru će zvanično biti stvorena partija Vagentneht, a nemačka partijsko-politička mašina više neće tolerisati dve jake nesistemske stranke. Rejting vladajuće koalicije nastavlja da opada: ukupno tri stranke već imaju samo 35 odsto, odnosno nešto više od trećine (opoziciona CDU ima 31 odsto).

Slobodne demokrate su posebno podbacile - klackaju se na ivici od pet odsto, odnosno možda neće ući u sledeći Bundestag . U tom kontekstu, glasovi onih u FDP-u su sve glasniji i pozivaju na izlazak iz vladajuće koalicije radi spasavanja stranke. Govori se i o stvaranju velike koalicije - od SPD-a i CDU-a, ali će ova opcija biti sačuvana za kraj. Ne mogu se isključiti prevremeni izbori za Bundestag, iako ih zasad raspisuje samo AfD, koji zadržava poziciju druge stranke u zemlji sa rejtingom od 22 odsto. Inače, nešto je više zadovoljnih radom kancelara Šolca: svega 24, odnosno svaki četvrti. A kada su političari ocenjeni na skali od minus pet do plus pet, Šolc ide na minus 0,4. Svi ključni ministri, od Berboka do Lindera, i lidera opozicione CDU Merca, u minusu. Od sistemskih političara samo su ministar odbrane Boris Pistorijus (glavna zvezda SPD) i bavarski premijer Soder u plusu. Ako ovo nije kriza poverenja u sistemske političare, šta je onda?

Štaviše, do sledećih izbora za Bundestag ima još dve godine. Ali šanse da vladajuća koalicija preživi da ih vidi sve su manje. A spoljnopolitički kurs Šolcovog kabineta u raznim pravcima – od Ukrajine do Bliskog istoka – dodatno podriva poziciju koalicije. Prosta smena kancelara ili promena koalicije neće popraviti situaciju, ali za nešto više od šest meseci biće izbori za Evropski parlament , što će biti još jedan udarac nemačkom partijskom sistemu. Glavni problem je pad poverenja birača. I to se neće rešiti pokušajem da ih zaplaše katastrofalnim posledicama pobede Rusije u Ukrajini – Nemci su sve više zabrinuti zbog nemačkog poraza. I to nikako od Putina, već od nesamostalnosti sopstvenih elita.

BONUS VIDEO: