STRAVIČAN RAT PRETI DA SE PRESLIKA I NA DRUGI KRAJ SVETA: Tajvan nova Ukrajina?

Svet je u neviđenom strahu da bi rat koji trenutno besni na tlu Ukrajine lako mogao da se prelije i na drugi kraj sveta, a tome je doprinela vest iz Sjedinjenih Američkih Država da je predsednik te sile Džo Bajden spreman da Tajvanu isporuči moćne protivvazdušne sisteme "Patriot" u iznosu od čak 100 miliona dolara.

Informacija da je isporuka nove vojne opreme malenom pacifičkom ostrvu koje se decenijama bori za nezavisnost od Kine potvrdio je i CNN, navodeći kako je novi ugovor između Vašingtona i Tajpeja aminovao Stejt department.

- Ekonomsko i kulturno predstavništvo Tajpeja u SAD zatražilo je kupovinu opreme da bi podržalo svoje učešće u međunarodnom programu inženjerskih usluga i programu za nadzor u periodu od pet godina - stoji u saopštenju tog tela, uz napomenu da dogovoreni paket uključuje prodaju opreme, obuke i drugih stavki vezanih za podršku "Patriotu".
Tajvan je to dočekao s ogromnim oduševljenjem.

- Suočavajući se s kontinuiranom vojnom ekspanzijom i provokacijama Kine, čvrsto ćemo štititi nacionalnu bezbednost i produbiti partnerstvo sa SAD - istaknuto je u saopštenju tajvanskog ministarstva spoljnih poslova.

Iako se Peking još nije oglašavao po tom pitanju, očekuje se da reakcije u trenutno zategnutoj situaciji na globalnom nivou nimalo neće biti prijatne. Na to su već upozoravali brojni analitičari, ističući da bi u slučaju nastavka guranja prsta u oko kineskom predsedniku Si Đinpingu sa zapada lako moglo da se dogodi da njegova reakcija bude slična onoj kakvoj je s Ukrajinom pribegao ruski lider Vladimir Putin.

Na to je u analizi ukazao i američki Politiko, povezujući trenutne događaje u Ukrajini s potencijalnim haosom na Tajvanu. 

- Ukrajinci su demonstrirali da se ljudi žestoko bore kada su saterani uza zid, a isto bi verovatno važilo i za Tajvance, koji svoju demokratiju i nezavisnost od većeg suseda cene isto, ako ne i više nego Ukrajinci - počinje Politiko, uz optimističnu konstataciju da bi Đinping ipak možda bio oprezniji od Putina kada je u pitanju donošenje odluke o eventualnoj invaziji na Ostrvljane jer sada "može da vidi s kakvim se posledicama suočava Rusija zbog svojih dela".

- Istina, kineska Narodnooslobodilačka armija bila bi motivisanija od ruskih snaga - nacionalno ujedinjenje je mantra zakopana duboko u njenoj srži, ali bi amfibijsku invaziju preko više od 100 kilometara morske površine takođe bilo mnogo teže izvesti nego sadašnju kopnenu rusku invaziju - navodi portal.

Istovremeno, tajvanski ministar odbrane Či Kuo Čeng otvoreno je saopštio kako ostrvske snage već uveliko sa Amerikancima analiziraju vojne taktike s ukrajinskog tla, budući da su Tajvanci sve zabrinutiji da bi Đinping mogao da na njihovoj teritoriji uradi ono isto što je Putin u Ukrajini. 

- O tome ne razgovaramo samo sa SAD već i s drugim zemljama koje imaju redovne kontakte s nama - dodao je Či.

Inače, Amerika ne priznaje nezavisnost Tajvana, ali s Tajpejom ima potpisane sporazume o prodaji vojne opreme. Najviše američkog oružja je Ostrvljanima prodato u vreme mandata Donalda Trampa, ali se očekuje da će u trenutku sve napetijih odnosa na relaciji Vašington-Moskva, što je podstaknuto i ukrajinskom krizom, isporuka "Patriota" biti daleko snažniji udarac za Peking. S tim u vezi se juče povodom situacije u bivšoj republici SSSR oglasio portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđen, koji je pozvao Ameriku da ukine sankcije Rusiji i tako okonča konflikt između te zemlje i Kijeva. 

Podsetimo, Putin je pozvao zapadne zemlje predvođene NATO da prestanu da naoružavaju Ukrajinu, ali su one to nastavile, što je juče potvrdio i nemački kancelar Olaf Šolc. On je juče poručio kako je ubijanje civila ratni zločin, te da se ne sme dozvoliti da se "Rusija izvuče". 

Činjenice o Tajvanu

- faktički nezavisna država u istočnoj Aziji
- takvom je, međutim, priznaje tek dvadesetak država
- nezavisnost Tajvana ne priznaju ni SAD
- glavni deo kvazidržave čini pacifičko ostrvo Tajvan
- od Kine na zapadu razdvojeno Tajvanskim moreuzom
- do raskola između Tajpeja i Pekinga došlo je nakon Drugog svetskog rata
- tada je izbio građanski rat u Kini i ona je izgubila Tajvan 
- na čelu Tajvana je predsednica Caj Ingven