NJEGA NEMA I NEMA KO DA NAS ZAGRLI! Potresne reči sestre Dragana Vlahovića pola godine od masakra: Ovih šest meseci su večnost!

Radica Vlahović Jovičić je u masakru u OŠ "Vladisalv Ribnikar", 3. maja ove godine, je ostala bez pet godina mlađeg brata za kojeg je bila srtrašno vezana kao i njihova srednja sestra, a Beograd bez devet osnovaca ubijenih rukom školskog druga i jednog plemenitog čoveka.  

Foto: Republika.rs

Draganovi stari roditelji, posebno majka koja se zbog bolesti teško kreće i koju je smrt jedinog sina dotukla, skoro da ne suše obraze jer su im krila iznenada odsečena .Tako se osećaju od dana kada su čuli najtužniju vest. 

 - Šest meseci, ovih poslednjih šest meseci, od 3. maja su čitava večnost za mene, mamu, tatu, sestru i sestriće. Dragana nema, i nema ko da nas zagrli, ohrabri, uteši, to je znao samo on na taj i takav - najbolji način. Bio je naš oslonac i nada - rekla je Radica za Republiku.    

Uplakana žena koja se drži dostojanstveno iako bi vrištala na sav glas za bratom kojeg je viđala svakog dana budući da žive na istom placu, satisfakciju da uprkos bolu, hoda uzdignute glave nalazi u toplim rečima o izgubljenom bratu koji neprestano stižu do nje. 

- Mi smo ponosni na našeg Dragana, Dragančeta, Mikija kako smo ga zvali iz milošte. Raduje me kada čujem svu tu decu, roditelje  koji govore o njemu na najlepši mogući način. Sad shvatamo kolika je privilegija bila toj dečici da odrastaju uz njega, bar deo detinstva da provedu u školi gde je on bio njihov domaćin bar jedan deo detinjstva. Toliko lepih priča smo čuli o njemu, anegdota kroz koje će on i dalje da živi iako je na nebu sa svojom decom, našom nevinom decom. Svakog dana posećujemo njihove večne kuće - rekla je Radica. 

Foto: Privatna arhiva, Facebook, Instagram

Inače, u masakru dečak ubica je ušao naoružan u školu oko 8.40 sati, prokletog 3. maja na hodniku ubio prvo Dragana Vlahovićas, zatim tri devojčice, pa jezivi pir nastavio u svom odeljenju 7/2 gde je ubio još šestoro dece, ranio petoro i nastavnicu istorije.

Sve porodice su se ujedinile u bolu i vezali jedni za druge. 

Plenio gde god se pojavi

Za svog brata koji je veoma brinuo o roditeljima, kaže da je bio jedinstven, duhovit, ljubazan , spreman da pomogne svima i veliki profesionalac. Iza njega je ostalo mnoštvo slika i snimaka, a sveže pamti njegov žar u očima kada bi čuo pesmu "Gataj mi ciganko". 

- Znao je u školi, na radnom mestu svakom detetu ime, ali o tome nije pričao. Kad bi došao kući ostavljao bi posao po strani, ali ponekad je i spominjo decu kada ga nečim iznenade. U početku kada su te informacije počele da stižu do mene, bile su mi novost. Na primer kada sam u novinama videla sliku mog brata kako nosi dete na rukama preko stepeništa jer sam, shvatila sam koliko je skroman i veliki bi. To nije bio njegov zadatak nego dobrota kojom je plenio. Voleo je da se veseli - istakla je Radica. 

Žal porodice: Nije se ostvario kao otac

O emotivnom životu, partnerki i planovima koje je imao njen brat Dragan, Radica kaže da ne može da govori jer Dragan to ne bi voleo, ali da joj je žao što se nije ostvario kao otac. 

- Bio je ispunjen, ali ne bi bilo lepo da ja sada govorim o njegovoj intimi. Puno ljudi prepoznalo je tu njegovu dobrotu, iskonsku i pravu. Nije imao svoju decu, ali gospod bog ga je uzeo sa tom izuzetnom decom, devet prekrasnih anđela i sada su svi zajedno. On ih čuva gore u raju pošto ovde nije uspeo, pošto ga je zlotvor sa njima zajedno ubio - zaključila je Radica.  

 

Foto: Republika.rs

Radica suznih očiju svedoči koliko su unuci njene sestre i njeni teško podneli smrt deke Dragana.

- On je bio deda koji je umeo da se igra kao niko drugi, ujka koji je vodio sestriće i sestričine na utakmice. 

Dok pokazuje fotografisane poruke čuvara koje je porodica primila u znak zahvalnosti od učenika "krvave škole", Radica kaže:

  " Dragi naš čika Dragane, hvala Vam na ulepšanom detinjstvu, šali, zagrljaju, pozajmljenom novcu za užinu i smeh ", napisala su dečica u jednoj poruci koja dušu greje- rekla je čika Draganova sestra.