TUGA NA GROBLJU ORLOVAČA! MAJKU POGINULE DEVOJČICE IZDALE NOGE, PA JAUKALA NA SAV GLAS: Ne idi, Dunjice moja, zašto mi te je Bog uzeo?!

Oko 200 ljudi ispratilo je danas u 15 sati stradalu devojčicu Dunju S. (9) i njene baku i deku Zoricu (66) i Dragoslava G. (65), koji su 27. avgusta poginuli u saobraćajki na Ložioničkom mostu na ulazu u Užice, kada je Dragoslav vozeći ševrolet, navodno, obilazio kolonu i zakucao se u cisternu ispred sebe.

Kobnog dana baka i deka su sa Dunjom i starijom unukom Nikolinom S. (11) putovali iz Beograda na Zlatibor. Baka i deka su stradali na licu mesta, a devojčice su sa teškim povredama prevezene u bolnicu, gde je Dunja ubrzo preminula.

Foto: republika

Poslednji ispraćaj stradalima održan je na beogradskom groblju Orlovača sa početkom u 13.30 sati, a opelo su držala četiri sveštenika.

Dunjina majka nije mogla da podnese da istog dana sahranjuje i roditelje i mlađu ćerkicu, pa je tokom čitavog opela neutešno jaukala sa svojim suprugom.

Dok su rođaci brišući suze iznosili sanduke do vozila, neutešna žena je počela da doziva svoje najmilije.

- Majčice moja mila, majko moja, ne idi, gde mi je Dunja... Jao, sunce mamino, nemoj da ideš - govorila je devojčicina majka u očaju.

Nepregledna kolona jecajući je išla za belim sandukom prekrivenim plišanim medvedićima, a jedna rođaka je ispred njih čvrsto stezala Dunjinu fotografiju. Smeđokosa devojčica sa šiškama na toj fotografiji je imala anđeoski osmeh, koji je sve prisutne dodatno rastužio.

Foto: republika

Radnici pogrebnog su u jednu grobnicu smestili tela supružnika Dragoslava i Zorice G., a sveštenici su za svakog posebno pevali opelo.

Kada su na kraju izneli Dunjin sanduk, njena majka je pala na zemlju i u očaju jaukala.

- Dunjice moja, zašto me ostavljaš? Oči moje lepe... Srećo mamina, sunce mamino, jao Bože, jaoj, zašto si mi je uzeo, Bože, vrati mi mog anđela, ne mogu da podnesem ovo - jaukala je nesrećna žena na sav glas, a suprug i rođaci su pokušavali da je podignu sa zemlje.

Devojčicina učiteljica održala je potresan govor kojim se oprostila od voljene učenice.

- Draga naša, Dunja, sutra je 1. septembar i umesto da te dočekamo nasmejanu kao i uvek, tvoja klupa do vrata ostaće prazna, a naše glave će gledati u zemlju. Ti si ipak odlučila da, umesto u školu, odeš sa bakom i dekom na daleki put. Znamo da si sada anđeo i da ćeš nas sve čuvati. Tvoj osmeh ostaće urezan u našim sećanjima i kad god pogledamo u zvezde sijaće i on među njima. Tvoj razred i ja se molimo da Bog podari snagu i utehu tvojim roditeljima. Večna joj slava - rekla je nastavnica jedva suzdržavajući suze.

Foto: republika

Kraći govor održao je i jedan rođak, koji je bio na izmaku snage, pa je jedva uspeo da izgovori koliko je Dunja bila posebno i živahno dete, uvek veselo i puno života.

Dunjina sestra Nikolina i dalje je u dečijoj bolnici Tiršova. Prvo je sa sestrom bila smeštena u užičkoj bolnici, gde je Dunja preminula, a onda je prebačena u beogradsku.

BONUS VIDEO