Više Hrvati beže u Evropu nego Srbi!

Foto: pixabay.com

Foto ilustracija

Podatak da bi četvrtina mladih mogla da ode iz naše zemlje u skorijem periodu, rezultat je istraživanja američkog Galupa, dok poslednji podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kažu da se Srbija nalazi na 41. mestu od 50 zemalja porekla novijih imigranata u države članice OECD.

Navode da je samo u 2016. iz Srbije emigriralo 44.000 stanovnika.

U POTRAZI ZA AMERIČKIM SNOM

Imajući u vidu da je već 6.000 medicinskih radnika napustilo zemlju poslednjih nekoliko godina, te da 10,9 odsto Srba živi u inostranstvu, slika ne deluje nimalo lepo. Međutim, ne razlikuje se od one u ostatku sveta.

Analitičar Cvijetin Milivojević napominje da migracije nisu nikakav novi trend, a pogotovo ne dramatičan.

- Ti odlasci sa Balkana u takozvani beli svet u potrazi za američkim i drugim snovima traju od kraja 19. veka. Velika ekskurzija ljudi sa ovih prostora bila je i krajem šezdesetih godina 20. veka, kada su otvorene granice i omogućeno našim ljudima da preko Biroa za zapošljavanje regularno potraže uhlebljenje na mnogo plaćenijim poslovima u Nemačkoj i ostalim zemljama zapadne Evrope. Tu je i treći masovni trend odlazaka tokom devedesetih godina, koji je uglavnom bio beg od rata, a ne samo iz socijalnih razloga. I ovo sada što se dešava nije ništa specifično - kaže Milivojević.

Obećane zemlje u Evropi Švajcarska Norveška Nemačka Francuska Austrija * istraživanje Galup

Ističe i da je trend odlaska veći iz Hrvatske ka zapadnoj Evropi nego iz Srbije.

- Iako građani Hrvatske žive bolje i članica su EU. Prosto je normalno da se traže mesta za bolje plaćene profesije. To se može zaustaviti "oružjem", kojim je i Zapad postao obećana zemlja, dobrim zaradama - kaže Milivojević.

I dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka, smatra da je pojava migracija koje se tiču posla nešto što je evropski fenomen jer u Evropi imamo slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga.

DOBRA ZARADA SVE REŠAVA

- To je nešto što je svetski trend, da oni obrazovaniji idu ka onim centrima gde mogu da budu bolje nagrađeni za svoje znanje. Činjenica je i da našem društvu treba jedan broj stručnih ljudi da bi se optimalno funkcionisalo i bez njih se ne može. Svakako našem društvu koristi da pokuša da zadrži one koji su najbolji, a to može jedino tako da im se ponudi bolja nadoknada za njihovo znanje - navodi Cvetićanin.

S druge strane, dodaje, trebalo bi da razmislimo i možemo li mi da u tom svetu migracija dobijemo za sebe nešto što valja, odnosno bolji deo migranata iz drugih država.