Jelena Trivan: Blokaderi teraju investitore i sabotiraju projekte, a svi građani Srbije plaćaju cenu!

Autor: PREDRAG AZDEJKOVIĆ

Vesti

26.03.2026

10:50

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Jelena je bila gošća emisije "Ozloglašen" koju vodi Predrag Azdejković

Jelena Trivan: Blokaderi teraju investitore i sabotiraju projekte, a svi građani Srbije plaćaju cenu!

Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije "Mtel" u Bosni i Hercegovini, bila je gošća 20. epizode emisije "Ozloglašen", koju vodi Predrag Azdejković i možete je pogledati na Jutjub kanalu Republika news.
Na početku razgovora dotakli smo se onoga što se događa u svetu.

Koliko globalne krize utiču na ekonomiju i biznis?

- Kada je počeo rat u Ukrajini, održana je sednica vlade na kojoj su bili direktori javnih preduzeća i tada mi je bilo jasno koliko mnogi ne razumeju da takvi događaji direktno utiču na ekonomiju. Nije važno da li se politički opredeljujete za jednu ili drugu stranu, ono što se dešava u svetu utiče na svakog od nas. Već smo videli posledice u Evropi kroz rast cena, inflaciju i gubitak radnih mesta, a sada nas očekuje nova faza nestabilnosti. To će, pre svega, biti energetska kriza, ali i šira nesigurnost koja nije dobra ni za život ni za posao. Kao neko ko vodi kompaniju, na to morate da reagujete unapred: da planirate budžet, da razmišljate o troškovima i da se pripremite za ono što dolazi. Ono što je izvesno jeste da će troškovi rasti, a potrošnja građana padati. Ljudi često ne vide tu vezu, ali ona je vrlo jasna, kada rastu cene energenata, raste i cena svega ostalog. Zato nijedna kriza danas nije daleko, svaka se na kraju oseti i kod nas.

Pored svetskih kriza koje već utiču na ekonomiju, Srbija se suočila i s unutrašnjim problemima. Koliko su ta dešavanja dodatno opteretila razvoj zemlje?

- Prošla godina je bila ozbiljan udar na državu i njene kapacitete. Posledice se možda ne vide odmah, ali će se tek osećati, pre svega, u obrazovanju, gde je došlo do velikog pada interesovanja i poremećaja u sistemu, kao i u ekonomiji. Kada imate situaciju da se šalje slika nestabilnosti, da su saobraćajnice blokirane i da poslovni ljudi i turisti ne mogu normalno da funkcionišu, to direktno utiče na investicije. U jednom trenutku postojala je realna opasnost da investitori počnu da odlaze. Mi smo imali prednost u odnosu na druge zemlje, međutim, u jednom periodu to smo ugrožavali sopstvenim ponašanjem. Takve situacije mogu da uspore razvoj i da nas koštaju više nego što smo u tom trenutku svesni.

Iako su globalne krize pogodile čitav svet, često se ističe da Srbija njihove posledice nije osetila u meri u kojoj su ih osetile zemlje Evrope. Kako to objašnjavate?
- U Evropi su posledice bile veoma vidljive: rast cena, gubitak radnih mesta, ograničenja u potrošnji energije. U nekim zemljama grejanje je bilo restriktivno, u hotelima i javnim prostorima se štedelo na osnovnim stvarima. U Srbiji se to nije dogodilo u toj meri i mislim da građani toga nisu dovoljno svesni. Zahvaljujući načinu na koji su obezbeđeni energenti, ali i merama države, cene struje i goriva nisu u potpunosti prelivene na građane. Država je u velikoj meri amortizovala udar, kroz subvencije i odricanje od dela prihoda, da bi očuvala standard. Dok su mnoge zemlje prolazile kroz ozbiljne potrese, Srbija je uspela da očuva određeni nivo stabilnosti. To je omogućilo da se nastavi privredna aktivnost, da dolaze investitori i da se izbegnu drastični rezovi koji su bili prisutni u drugim delovima Evrope.

U Filmskom centru Srbije sam budžet
podigla s 200.000 evra na 11.000.000

Kako gledate na period kada ste bili predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i rezultate koji su postignuti?
- Kada sam bila na toj poziciji, budžet je s oko 200.000 evra podignut na više od 11.000.000. To je omogućilo pravi bum domaće produkcije. Snimali su se veliki filmovi, bioskopi su ponovo bili puni, a industrija je živela kao nikada pre. Imali smo situaciju da glumci i autori rade konstantno, da se snimaju serije i filmovi, da ljudi bukvalno ne stižu s jednog projekta na drugi. To se vidi i po rezultatima. Gledanost, produkcija, povratak publike u bioskope. Imate paradoks da ljudi rade više nego ikada, da su budžeti veći nego ikada, a da se istovremeno najglasnije žale i napadaju sistem koji im je to omogućio. To je jedan ozbiljan nivo nezahvalnosti. S jedne strane imate državu i "Telekom", koji ulažu i finansiraju produkciju, a s druge strane privatne sisteme koji godinama nisu ulagali u te projekte niti su ispunjavali obaveze prema autorima. I onda dolazimo do toga da oni koji su najviše dobili najviše kritikuj

Moja mentorka je preminula posle
strašne hajke na mene i moj doktorat

Vaš doktorat bio je tema brojnih napada u javnosti. Kako danas gledate na tu priču?
- To je bila politička hajka koja je prevazišla sve granice. Optužbe za plagijat nisu bile akademsko pitanje, već sredstvo obračuna. U takvoj atmosferi nije bilo važno šta je istina, već ko će biti meta. U jednom trenutku to je preraslo u pritisak koji je bio neizdrživ za ljude oko mene. Moja mentorka Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta, bila je pod ogromnim pritiskom zbog cele te priče. Ona je bila ozbiljan profesor, žena s karijerom i integritetom. Ta kampanja je imala strašne posledice. Moja mentorka više nije među nama. Umrla je nakon svega kroz šta je prošla i za mene je to kraj svake priče o doktoratu. To više nije političko ni akademsko pitanje, već ljudsko. Kada vidite dokle takve hajke mogu da odu, shvatite da to nema veze s istinom, već s pritiskom i obračunima. I to je nešto što ostavlja trajne posledice.

Sve uvrede koje sam dobila odnosile
su se na moj izgled i na to što sam žena

Koliko su napadi na vas lični i koliko imaju veze s tim što ste žena?
- Sve uvrede koje sam u životu dobila odnosile su se na moj izgled i na to što sam žena. Mene niko ne napada zbog rezultata jer tu nemaju šta da ospore. Zato prelaze na najniži nivo. Mene je fizički napao Velja Ilić u studiju RTS, a posle toga nije rekao izvini, nego je rekao da imam usta kao da sam ljubila peglu. To vam govori sve o tom nivou komunikacije. Kada nemaju argumente, pričaju o tome kako izgledate, s kim ste, šta radite privatno. To nema veze ni s politikom ni s poslom, nego s tim što ste žena. Uvek se ide na diskreditaciju kroz lične uvrede jer je to najlakše. I to je, nažalost, postalo normalno u javnom prostoru.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.