FINANSIJSKA ILUZIJA SLOBODE! Vladimir Vasić u emisiji "Na ivici" objašnjava kako banke upravljaju našim novcem: Kako god da okrenemo - građani na kraju uvek plate ceh!

Dodatno znanje iz oblasti finansija, iskustvo u bankarskom sektoru i dugogodišnje bavljenje ličnim finansijama Vladimira Vasića, bankara i finansijskog konsultanta, učinili su jednim od prepoznatljivih glasova kada je reč o ekonomskim temama u Srbiji.

U vremenu kada mere Narodne banke Srbije prestaju da važe, a građani se suočavaju s novim talasom kreditnih kretanja, razgovarali smo o tome koliko smo zaista finansijski slobodni.

🟥Od 1. januara 2026. prestale su da važe mere Narodne banke Srbije. Koliko građani snose posledice tih mera?

- Kako god da okrenemo, građani na kraju uvek plate ceh. Ne postoji ništa besplatno. Neko mora da plati, a kada podvučemo crtu, to je najčešće građanin. Srbija je snažno vezana za evropsko tržište - oko 60% naše spoljne trgovine vezano je za Evropsku uniju. Evro je dominantna valuta u kreditiranju, a veliki deo stambenih kredita indeksiran je u evrima. Razlog je jednostavan: bankama je izvor evra stabilniji i dugoročniji nego dinarski izvori, koji su uglavnom kratkoročno oročeni. Kada je referentna kamata, poput EURIBOR, bila negativna (pre pandemije je iznosila i -0,55%), rate su bile niže. Međutim, nakon KOVID krize i inflatornih pritisaka Evropska centralna banka podigla je kamate da bi zaustavila inflaciju. EURIBOR je dostizao skoro 4%, što je značajno povećalo rate stambenih kredita. Narodna banka Srbije je reagovala privremenim ograničenjem kamatnih stopa, pre svega kod stambenih kredita, ali i kod dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. Od početka 2026. ta mera više ne važi, pa dolazi do blagog rasta rata. Ipak, danas je šestomesečni EURIBOR oko 2,1%, pa ukupna kamata s bankarskom maržom iznosi oko 5-5,5%. To je nešto više nego u periodu ograničenja, ali daleko stabilnije nego u vrhuncu krize. Uveden je i mehanizam šestomesečnog proseka dao bi se sprečile nagle oscilacije.

Foto: Republika

🟥Šta se dešava s potrošačkim i gotovinskim kreditima? Da li je to postao standard?

- U Srbiji dominiraju gotovinski krediti - čine više od 50% ukupnog broja kredita građana. Za razliku od zapada, gde je uobičajeno da banka direktno isplati prodavca, kod nas građani više vole da dobiju novac "na ruke" i sami odlučuju kako će ga potrošiti.
Kamate na gotovinske kredite su oko 10%, dok su kamate na štednju 3-4%. Razlika je ogromna. Postoje povoljniji programi za određene kategorije zaposlenih, ali u suštini - novac koji kupujete kroz kredit je skup. To postaje standard jer živimo u potrošačkom društvu. Ljudi žele da kupuju odmah, bez čekanja. Problem nastaje kada kredit postane način života, a ne alat za unapređenje kvaliteta života.

🟥Koje su zamke kada građanin odluči da podigne kredit?

- Prvo pitanje mora da bude: "Zašto uzimam kredit?" Ako uzimate kredit da biste kupili telefon samo da biste ga pokazali u kafiću - to je loša odluka. Ako telefon koristite za posao i on vam donosi prihod - onda je to investicija. Kredit treba da stvara vrednost. Na primer: kupovina energetski efikasnog uređaja koji štedi 30% struje, kupovina automobila koji troši duplo manje goriva, ulaganje u opremu koja povećava produktivnost. Druga zamka je što građani ne pregovaraju. U Srbiji posluje 19 banaka. Razlike u kamatama postoje. Ako uzmete kredit od 100.000 dinara, razlika između 10% i 11% možda deluje mala, ali na veće iznose i duže rokove - to su ozbiljni iznosi. Banka prodaje novac. Mi kupujemo novac. Kao na pijaci, ne kupujete na prvoj tezgi bez poređenja. Treba znati i jednu činjenicu: u Srbiji je ukupno plasirano oko 66 milijardi evra kredita, dok je kapital banaka oko pet milijardi evra. To znači da banke uglavnom plasiraju novac građana - depozite. To nije "njihov" novac, već naš.

🟥Koliko danas građani žive od kredita?

- Živimo u potrošačkom društvu. Nekada smo imali nekoliko vrsta proizvoda, danas imamo hiljade opcija. Impulsivna kupovina je postala norma. Ipak, situacija nije crno-bela. Građani u bankama drže oko 17-20 milijardi evra štednje. Ako podelimo na oko 6,5 miliona stanovnika, to je prosečno oko 2.800-3.000 evra po osobi. S druge strane, ukupna zaduženost građana je približno slična tom iznosu po glavi stanovnika. Dakle, nije tačno da svi živimo "u dugovima do guše". Problem je u strukturi - jedni imaju značajnu štednju, drugi su prezaduženi.

🟥Korporativne obveznice - zašto se ne razvijaju kao alternativa bankama?

Ovo je pitanje konkurencije. Bankarski sektor je dominantan i snažan. Razvoj tržišta kapitala podrazumeva alternativu bankarskom finansiranju. U razvijenim ekonomijama struktura finansiranja je približno: 30% banke, 30% tržište kapitala (berza, obveznice), 30% alternativni izvori (fondovi, osiguranja, investicioni fondovi). Kod nas je tržište kapitala slabo razvijeno. Nedostaje poverenje, ponuda i tražnja. Male ekonomije često funkcionišu kroz zatvorene poslovne krugove, a ne kroz otvoreno tržište. Primera radi, berze u Sloveniji ili Hrvatskoj imaju veći promet u odnosu na veličinu ekonomije nego Srbija. Razvoj korporativnih obveznica dao bi građanima mogućnost da investiraju uz veći prinos nego što je depozit u banci, ali uz veći rizik. To zahteva zakonodavni okvir, edukaciju i promenu mentaliteta.

BONUS VIDEO