ŠEFICA MU PRUŽILA RUKU, ON JE PONIZIO PRED SVIMA? Dobio otkaz po kratkom postupku, ali ono što je sud uradio niko nije OČEKIVAO!

U Holandiji se nedavno dogodio slučaj koji je otvorio raspravu o granicama prava na rad i verskih sloboda. Mladić star 21 godinu, stručnjak za informacione sisteme, započeo je posao u firmi koja se bavi daljinskom podrškom 1. juna 2025. godine, ali je već nakon dva dana ostao bez zaposlenja.

Njegova karijera u toj kompaniji prekinuta je gotovo odmah, i to ne zbog propusta u radu, već zbog jednog poteza koji je izazvao burne reakcije. Tokom uvodnog predstavljanja, šefica tima pružila mu je ruku u znak pozdrava, ali je on odbio rukovanje, objašnjavajući da to čini iz razloga svojih dubokih verskih uverenja.

Atmosfera u kancelariji se nakon toga, kako se navodi, naglo promenila, a reakcija firme bila je oštra. Iako je mladić poslao mejl u kojem je detaljno objasnio svoj postupak, ugovor mu je raskinut istog popodneva. Kao zvaničan razlog naveden je "nedostatak ispunjavanja očekivanja firme“.

Kako prenosi Blic, mladić se nakon toga odlučio da potraži pravdu pred sudom, tvrdeći da je bio izložen verskoj diskriminaciji. Pred radnim sudom otvoreno je pitanje odnosa između internih pravila kompanije i ustavom zagarantovanog prava na slobodu veroispovesti.

Sud je presudio u korist radnika i ocenio da je otkaz bio nelegalan i u potpunosti neprimeren. U obrazloženju presude navedeno je da se priroda njegovog posla zasnivala na radu sa sistemima na daljinu, bez potrebe za fizičkim kontaktom sa kolegama ili klijentima, te da rukovanje nije bilo od značaja za obavljanje radnih zadataka.

Sud je ukazao i na ozbiljan proceduralni propust, navodeći da je nemoguće objektivno procenjivati rad zaposlenog nakon samo 48 sati. Prema oceni suda, kompanija je odbijanje rukovanja iskoristila kao izgovor da se reši zaposlenog koji se razlikuje, što predstavlja jasan oblik diskriminacije.

Na osnovu presude, firmi je naloženo da mladiću isplati odštetu u iznosu od 34.000 evra, koja obuhvata i materijalnu i nematerijalnu štetu.

Presuda je, kako se navodi, poslala jasnu poruku poslodavcima da poštovanje kulturnih i verskih razlika nije pitanje izbora, već zakonska obaveza. Sudija je posebno naglasio da nijedan radnik ne sme biti primoran da bira između svoje vere i egzistencije, kao i da ljudsko dostojanstvo mora imati prednost u svakom radnom okruženju.

Ovaj slučaj otvorio je i šire pitanje u evropskom kontekstu, a to je koliko daleko poslodavci smeju da idu u zahtevu da se zaposleni prilagođavaju poslovnim običajima koji su u suprotnosti sa njihovim verskim uverenjima, kao i gde se povlači granica između profesionalnih očekivanja i diskriminacije.

Bonus video: