ISPOVEST PENZIONERKE GORANKE KOJA JE ŠOKIRALA ZEMLJU: Radila sam četiri godine, a kad je stigao novi obračun penzije, DOŽIVELA SAM SLOM!

U Hrvatskoj trenutno oko 36.000 penzionera radi na pola radnog vremena uz isplatu pune penzije, dok iz Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje procenjuju da bi se još oko 8.800 korisnika moglo odlučiti i za rad na puno radno vreme uz primanje polovine penzije. Iako se ovaj model često predstavlja kao podsticaj za duži ostanak na tržištu rada, u praksi se sve češće postavlja pitanje njegove pravičnosti i isplativosti.

Na te probleme je na konferenciji Stranke penzionera ukazala penzionerka Goranka Fejer, koja je iznela svoje lično iskustvo, prenosi Mirovina.hr. Fejer je u penziju otišla 2020. godine sa 37 godina staža, a potom je naredne četiri i po godine radila na pola radnog vremena kao asistentkinja odrasloj osobi sa invaliditetom. Nakon tog perioda zatražila je novi obračun penzije, očekujući vidljivo povećanje, ali je, kako kaže, bila neprijatno iznenađena kada je dobila informaciju da joj je penzija uvećana za svega pola evra.

Iako je u međuvremenu ostvarila dve dodatne godine staža i jednu godinu dodatnog staža po osnovu majčinstva, upravo je taj majčinski staž doneo povećanje od svega petnaestak evra u odnosu na raniji iznos. Inače, žene koje su u penziju otišle pre 2019. godine nemaju pravo na dodatni staž po osnovu majčinstva u trajanju od šest meseci po detetu, ali se on može priznati prilikom ponovnog obračuna penzije nakon rada na pola radnog vremena.

Na konferenciji je Fejer ocenila da njen slučaj jasno pokazuje da je sistem nekonzistentan, nelogičan i nepravedan, te da se prijavljeni rad uz penziju ne isplati, osim ako je reč o iznadprosečnim primanjima.

- Moj primer dokazuje da je penzijski sistem nekonzistentan, nelogičan i nepravedan, i da se uz penziju ne isplati raditi prijavljeno, osim ako radiš za iznadprosečnu platu. Sistem nas tera u rad na crno - istakla je Fejer. Ona problem vidi u načinu obračuna, jer se relativno niske plate koje penzioneri ostvaruju nakon penzionisanja računaju u ukupni prosek zajedno sa ranijim, često znatno većim primanjima. Kako je objasnila, minimalne zarade na taj način umanjuju koeficijente ranijih plata.

Dodatnu nelogičnost, prema njenim rečima, predstavlja činjenica da se plata ostvarena radom na pola radnog vremena poredi sa dvanaest prosečnih plata u Hrvatskoj za rad na puno radno vreme. Kao primer navela je 2021. godinu, kada je za osam meseci rada od maja do decembra ostvarila koeficijent od 0,22, jer se osam minimalnih plata za pola radnog vremena upoređivalo sa dvanaest prosečnih plata za puno radno vreme.

- Niste shvatili? To nije zato što ne znamo da objasnimo, nego zato što je sve totalno nelogično i nepravedno - poručila je Fejer.

Od 1. januara ove godine omogućeno je i da penzioneri rade na puno radno vreme uz isplatu polovine penzije, dok su invalidske penzije u međuvremenu povećane za deset odsto, pa će penzioneri dobiti i prvu uvećanu isplatu. Ipak, iskustvo Goranke Fejer ponovo je otvorilo dilemu da li postojeći model rada uz penziju zaista podstiče legalno zapošljavanje ili, kako ona tvrdi, deo penzionera gura ka neprijavljenim poslovima.

Bonus video: