Svinje sve jeftinije, a meso i dalje skupo: Šta se dešava na tržištu u Srbiji?

Otkupne cene svinja u Srbiji ponovo beleže pad, ali potrošači to gotovo da ne osećaju prilikom kupovine mesa.

Dok klanična industrija nastoji da cenu tovljenika spusti na 190 dinara po kilogramu žive mere, domaći proizvođači upozoravaju da im je proizvodnja sve manje isplativa.

Istovremeno, cene svinjskog mesa u mesarama ostaju visoke, što otvara pitanje zbog čega se pojeftinjenje na farmama ne odražava i na maloprodaju.

Predsednica Udruženja odgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin ističe da farmeri gotovo nemaju uticaj na formiranje otkupnih cena, već da o njima odlučuju otkupljivači, odnosno klanična industrija. Kao jedno od mogućih rešenja vidi ugovorenu proizvodnju, uvođenje uvoznih kvota i veća ulaganja u domaće stočarstvo, prenosi RTS.

Kako objašnjava, cena svinja na domaćem tržištu ne formira se prema stvarnim troškovima proizvodnje, već prvenstveno zavisi od uslova koje određuju otkupljivači. Zbog toga su proizvođači prinuđeni da iz nedelje u nedelju čekaju nove ponude i procenjuju da li im se isplati da nastave proizvodnju.

- Ono što je važno napomenuti je da je to jedina proizvodnja, dakle pričamo o primarnoj stočarskoj proizvodnji, koja ne formira cenu svog proizvoda. Dakle, cenu formira otkupljivač, a ne proizvođač – ističe Čelebićanin.

Proizvođači svinja posluju sa gubicima, a troškovi proizvodnje rastu

Prema njenim rečima, domaći odgajivači duže od godinu dana prodavali su tovljenike po cenama koje su bile niže od troškova proizvodnje. Takva situacija dovela je do značajnih finansijskih gubitaka, ali proizvođači nisu imali mogućnost da jednostavno zaustave poslovanje.

Razlog je priroda same proizvodnje, jer farme moraju redovno da se prazne kako bi se održao kontinuitet proizvodnog ciklusa.

Kada je otkupna cena dostigla 200, odnosno 220 dinara po kilogramu žive mere, proizvođači su konačno dobili nešto više prostora da pokriju deo troškova. Ipak, ni taj rast nije značio značajnije poboljšanje njihovog ekonomskog položaja, s obzirom na izdatke za stočnu hranu, energente, radnu snagu i kredite.

Dodatni problem predstavlja činjenica da pad otkupnih cena svinja ne prati i odgovarajuće pojeftinjenje mesa u prodavnicama i mesarama.

- Pa, naravno da cena svinjskog mesa bi trebalo da pada, ali mi smo imali periode gde je čak otkupna cena bila 140 dinara po kilogramu žive mere tovljenika, a da je cena u maloprodaji ostala na 800 dinara. Dakle, ne vidimo mi tu neku veliku razliku – rekla je Čelebićanin.

Ona podseća da je ranije postojalo nepisano pravilo prema kojem je cena kilograma žive mere, pomnožena sa tri ili tri i po, približno odgovarala maloprodajnoj ceni kilograma svinjskog buta. Međutim, taj odnos danas više ne predstavlja pouzdan pokazatelj kretanja cena.

Ugovorena proizvodnja kao moguće rešenje za domaće svinjarstvo

Jedan od najvažnijih zahteva Udruženja odgajivača svinja Srbije jeste uvođenje ugovorene proizvodnje. Ovakav model poslovanja omogućio bi farmerima veću sigurnost, predvidljivost i mogućnost dugoročnog planiranja.

Proizvođači smatraju da je neophodno da unapred znaju pod kojim uslovima će prodavati tovljenike. To bi im omogućilo da planiraju ulaganja u kvalitetan genetski materijal, unapređenje veterinarsko-sanitarnih uslova i sprovođenje biosigurnosnih mera.

- Ono što bi farmeri hteli, to je, kažem, ugovorena proizvodnja, to je ono što nam fali, i da imamo predvidljivost u toj proizvodnji – rekla je.

Iako postoje propisi koji omogućavaju ugovaranje otkupa sa primarnim poljoprivrednim proizvođačima, takva praksa još nije dovoljno zastupljena.

Udruženje je nadležnim institucijama već dostavljalo predloge ugovora i pokretalo inicijative za sastanke sa predstavnicima klanične industrije i resornih ministarstava.

Čelebićanin smatra da rešavanje nagomilanih problema u svinjarstvu zahteva aktivnije uključivanje Vlade Srbije. Među predloženim merama su povoljniji krediti, veće subvencije i olakšice za troškove energenata, kako bi se domaćim proizvođačima omogućilo da održe proizvodnju i unaprede konkurentnost.

Afrička kuga svinja dodatno ugrožava domaće farme

Pored nestabilnih otkupnih cena i visokih troškova, domaći proizvođači suočavaju se i sa ozbiljnom zdravstvenom pretnjom – afričkom kugom svinja.

Bolest je prisutna među divljim životinjama i predstavlja rizik za domaću populaciju svinja, zbog čega je neophodno dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera na farmama.

To podrazumeva strogu kontrolu ulaska ljudi i vozila, redovnu dezinfekciju objekata i sprečavanje kontakta domaćih svinja sa drugim životinjama. Posebnu opasnost predstavlja ilegalan promet svinja, koji otežava kontrolu i povećava rizik od širenja zaraze.

- Vakcine nema. Dakle, vi morate da radite edukaciju farmera, da zatvorite apsolutno svako područje gde imate i gde je opasnost – rekla je Čelebićanin, prenosi RTS.

Predstavnici Udruženja odgajivača svinja Srbije nedavno su boravili u Španiji, gde su sa tamošnjim proizvođačima i nadležnim institucijama razmenjivali iskustva o zaštiti farmi i unapređenju svinjarske proizvodnje.

Čelebićanin navodi da Španija ima oko 60 miliona tovljenika, a iskustva te zemlje pokazuju koliko su važni dobro organizovan sistem zaštite i dosledna primena biosigurnosnih pravila.

Istovremeno, upozorava da su i veliki proizvođači i mala poljoprivredna gazdinstva u Srbiji pretrpeli ozbiljne gubitke zbog visokih cena prasadi, stočne hrane i energenata. Zbog nepovoljnih ekonomskih uslova pojedini veliki proizvođači već su odustali od svinjarstva.

Problemi sa otkupnim cenama, visokim troškovima i rizikom od bolesti tako nastavljaju da opterećuju domaće stočarstvo. Dok proizvođači traže sigurnije uslove poslovanja i veću podršku države, potrošači se i dalje suočavaju sa visokim cenama svinjskog mesa u maloprodaji.