Da li možete dobiti otkaz dok ste na bolovanju? - ovo je jedina istina

Zaposleni u Srbiji nisu automatski zaštićeni od otkaza čim otvore bolovanje, a poslodavci imaju mogućnost da provere da li je odsustvo opravdano. Advokat Kristina Anđelković objasnila je kada je otkaz tokom bolovanja moguć, kako se kontroliše privremena sprečenost za rad i da li poslodavac sme da angažuje privatnog detektiva.

Bolovanje predstavlja zakonsko pravo zaposlenih koji zbog zdravstvenih problema nisu sposobni da obavljaju svoje radne obaveze. Ipak, mnogi radnici veruju da tokom privremene sprečenosti za rad ne mogu da dobiju otkaz, što nije uvek slučaj.

Kako je advokat Kristina Anđelković objasnila gostujući na TV Prva, bolovanje samo po sebi ne predstavlja razlog za otkaz, ali ne sprečava poslodavca da raskine ugovor o radu ako postoji drugi zakonski osnov.

Istovremeno, poslodavci imaju mogućnost da pokrenu postupak kontrole bolovanja ukoliko sumnjaju da zaposleni zloupotrebljava pravo na odsustvo.

Da li poslodavac može da vam da otkaz dok ste na bolovanju?

Sama činjenica da je zaposleni na bolovanju ne znači da je zaštićen od svakog otkaza.

Ukoliko je radnik prethodno počinio povredu radne obaveze ili postoji drugi opravdan razlog za prestanak radnog odnosa, poslodavac može da pokrene odgovarajući postupak i dok je zaposleni privremeno sprečen za rad.

Međutim, otkaz ne sme biti dat samo zato što je zaposleni otvorio bolovanje.

Posebnu zakonsku zaštitu imaju trudnice, porodilje i zaposleni koji koriste odsustvo radi nege deteta. Za njih važe posebna pravila, uključujući zaštitu od otkaza tokom zakonom predviđenog odsustva.

Može li poslodavac da angažuje privatnog detektiva zbog bolovanja?

Jedno od najčešćih pitanja zaposlenih jeste da li poslodavac može da angažuje privatnog detektiva kako bi proverio šta radnik radi dok je na bolovanju.

Prema navodima iz razgovora sa advokatom, poslodavac ima mogućnost da zatraži zvaničnu kontrolu bolovanja preko nadležnih institucija.

Kontrola opravdanosti bolovanja sprovodi se kroz zakonom predviđene procedure, a ne proizvoljnim zadiranjem u privatnost zaposlenog.

Fotografije sa društvenih mreža ili druge informacije koje izazivaju sumnju mogu biti povod za pokretanje provere, ali same po sebi ne moraju predstavljati dokaz zloupotrebe.

Važno je razlikovati zakonito prikupljanje informacija od neovlašćenog praćenja, snimanja ili narušavanja privatnosti zaposlenog.

Kako poslodavac može da proveri bolovanje?

Ukoliko poslodavac sumnja da zaposleni neopravdano koristi bolovanje, može da se obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i zatraži kontrolu.

U postupku kontrole nadležni zdravstveni organi mogu da pregledaju medicinsku dokumentaciju i procene da li je privremena sprečenost za rad opravdana.

Zaposleni je dužan da sarađuje u postupku i da postupa u skladu sa medicinskim uputstvima.

Ukoliko se utvrdi da je bolovanje zloupotrebljeno, zaposleni može da snosi posledice u skladu sa zakonom i pravilima koja uređuju radni odnos.

Koliko iznosi plata tokom bolovanja?

Visina naknade zarade zavisi od razloga zbog kojeg je zaposleni odsutan sa posla.

Prema Zakonu o radu, naknada za bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada u pravilu iznosi 65 odsto osnovice, dok se za povredu na radu i profesionalnu bolest obračunava 100 odsto osnovice.

Za pojedine kategorije zaposlenih i posebne okolnosti mogu važiti drugačija pravila.

Bolovanje do 30 dana, po pravilu, finansira poslodavac, dok se kod dužeg odsustva primenjuju pravila o naknadi na teret RFZO-a, uz zakonom predviđene izuzetke.

Šta ako se razboli dete? Evo koliko može da traje bolovanje

Kada zaposleni mora da odsustvuje sa posla zbog nege bolesnog deteta, primenjuju se posebna pravila.

Dužina odsustva zavisi od uzrasta deteta, zdravstvenog stanja i procene nadležnog lekara, odnosno lekarske komisije.

Zato je važno da roditelji informacije o trajanju bolovanja i mogućnosti produženja dobiju od izabranog pedijatra i nadležnih zdravstvenih institucija.

U kom roku zaposleni može da ospori otkaz?

Ukoliko radnik smatra da mu je poslodavac nezakonito otkazao ugovor o radu, ima pravo da zaštitu potraži pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje radnog spora iznosi 60 dana od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava, u skladu sa Zakonom o radu.

Zbog toga je važno da zaposleni koji smatraju da su oštećeni ne odlažu pravnu zaštitu i da se blagovremeno obrate advokatu ili nadležnim institucijama.