Na koju stranu će Studentska lista da vodi Srbiju u narednom mandatu - nova vlada između Istoka i Zapada

Autor: Republika/Dina ĐUROVIĆ

Vesti

06.11.2026

19:00

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Nakon izborne pobede Studentske liste sve više se spekuliše o spoljnopolitičkom pravcu buduće vlade Srbije.

Na koju stranu će Studentska lista da vodi Srbiju u narednom mandatu - nova vlada između Istoka i Zapada

Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji otvorila je novo poglavlje na političkoj sceni, ali i pokrenula jedno od najvažnijih pitanja za budućnost zemlje - da li će nova vlada biti proruski ili proevropski orijentisana. Dok se iz Brisela očekuju jasni signali o nastavku evropskih integracija, u javnosti se sve više govori o različitim strujama unutar studentskog pokreta i njihovom odnosu prema Moskvi.

Takođe spoljnopolitički pravac buduće vlasti još nije u potpunosti definisan. Upravo zato se nameće pitanje: čija je struja trenutno jača - ona koja zagovara približavanje Evropskoj uniji ili ona koja insistira na očuvanju tradicionalnih odnosa sa Rusijom?

Republička izborna komisija proglasila je konačne rezultate, prema kojima je Studentska lista osvojila 140 mandata, čime je dobila mogućnost da predvodi formiranje nove vlade. Međutim, izborni rezultat sam po sebi ne predstavlja odgovor na pitanje spoljnopolitičke orijentacije buduće vlasti.

"Pre svega ekspertsko-politička vlada"

Politicki analitičar Dušan Janjić za portal Republika ističe da očekuje da Studentska lista, pobednik vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, formira pre svega ekspertsko-političku vladu!

- To ne znači da u budućoj vladi nema rusofila, ali je Studentska lista u svom programu jasno postavila prioritete koji naginju, pre svega, ka Evropi, Americi, pa tek onda sledi Rusija na trećem mestu - kazao je Janjić.

Sa druge strane analitičar Branko Radun smatra da će nova vlada Srbije voditi izbalansiranu politiku

- Iako će biti proevropska, buduća vlada će nužno zbog gasa morati da sarađuje i sa Rusijom, sem ako ne želimo trostruko veću cenu gasa - rekao je Radun i dodao da je važno znati i kakav odnos će vlada imati sa Kinom.

- Kao što možete da primetite, Kina je zastala s investicijama, stvorio se sada jedan vakuum - rekao je Radun i zaključio da će ćemo sve znati kada saznamo i ko će biti na čelu Ministarstva spoljnih poslova.

Sa njim se slaže i analitičar Dragomir Anđelković.

- Ako sudimo po programu Studentske liste, ta vlada će nastaviti izbalansirani pristup u domenu spoljnopolitičkih odnosa Srbije - kazao je Anđelković i istakao da postoji mogućnost čak i zaoštravanja odnosa sa Evropskom Unijom.

Bivši ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj Ognjen Pribićević kratko je za nas rekao da damo vremena novoj vladi.

- Ostavimo spoljnu politiku budućoj vladi - rekao je kratko Pribićević.

"Kapacitet i čist start"

Politički analitičar Darko Obradović jasno apostrofira da se izborna pobeda nove vlasti oslanja na nedvosmislenu volju građana koji zahtevaju vladavinu prava, slobodno tržište i jasne evropske standarde.

- Na osnovu predstavljenog plana i programa, uveren sam sam da nova vlada ima kapacitet i čist start da već do kraja proleća ispuni uslove za otvaranje Klastera 3 i postavi relacije sa Briselom na zdrave osnove - rekao je Obradović za naš portal i dodao da će spoljna politika nove vlade u prvoj fazi neminovno zahtevati balans i pragmatizam.

- Realno je očekivati da će se usaglašavanje sa spoljnom i bezbedonosnom politikom EU graditi postepeno, prvenstveno kroz pridruživanje stavovima EU na manje senzitivnim temama, poput odnosa prema Iranu, Kubi i Venecueli - napominje naš sagovornik i tvrdi da će ključni izazov i ispit zrelosti za buduću vlast biti u upravljanju unutrašnjim političkim pritiscima i proruskim strujama.

- Svako značajnije popuštanje pod uticajem proruskih elemenata unutar ili oko vlade nosi sa sobom ozbiljne političke i ekonomske rizike. Otklon ka Moskvi bi u ovom trenutku usporio evrointegracije, ugrozio bi dotok evropskih investicija i stabilnost slobodnog tržišta, a zemlju bi zarobio u poziciji lažne i neodržive neutralnosti - kazao je Obradović i zaključio da nova vlada pred sobom ima jasnu alternativu da redefiniše spoljnu politiku kroz modernu, multivektorsku diplomatiju, koja ne odstupa od evropskih vrednosti, ili da rizicima proruskog kursa kompromituje poverenje koje su joj građani dali.

Evropski put kao politički prioritet, ali bez jasnog obećanja o sankcijama Rusiji

Jedan od najvažnijih signala nakon izborne pobede stigao je iz Brisela. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos razgovarala je sa predstavnicima Studentske liste, a nakon susreta poručila da Srbija ima priliku za novi početak na evropskom putu.

- Srbija ima šansu za novi početak. Nova vlada Srbije ima priliku da okrene novi list, ojača demokratske institucije i osnovna prava i preduzme neophodne korake za napredak na putu pristupanja Srbije - rekla je Kosova u sredu poslanicima Evropskog parlamenta u odboru za spoljne poslove.

Kosova je istakla da buduća vlada treba da ojača demokratske institucije, osnovna prava i vladavinu prava, ali je istovremeno upozorila da Srbija neće moći značajnije da napreduje ka članstvu u EU bez usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa Briselom, uključujući odnos prema Rusiji i sankcijama uvedenim zbog rata u Ukrajini.

Predstavnici Studentske liste preneli su evropskoj komesarki da su njihovi prioriteti obnova demokratije i vladavine prava u Srbiji. Kako je navedeno, reforme žele da sprovedu prvenstveno u interesu građana, ali i u kontekstu evropske budućnosti zemlje.

Proruska struja: Rusija ostaje važan partner Srbije

S druge strane, pojedini predstavnici Studentske liste već su poslali jasne poruke da ne podržavaju uvođenje sankcija Rusiji.

Jovo Bakić, jedan od istaknutijih predstavnika studentskog pokreta, iznosio je stav da Srbija ne treba da uvodi sankcije Moskvi, dok je akademik Radomir Saičić takođe govorio protiv takve politike.

Važno je naglasiti da je za Srbiju odnos sa Rusijom važan zbog energetskih odnosa, tradicionalnih veza, ali i njenog stava prema pitanju Kosova i Metohije. Upravo zbog toga deo političkog spektra smatra da bi nagli zaokret prema Briselu mogao da ugrozi postojeće odnose sa Moskvom.

Međutim, protivljenje sankcijama Rusiji ne mora automatski da znači i protivljenje evropskim integracijama. To je jedna od ključnih razlika u političkom pozicioniranju Studentske liste.

Studentska lista još nije definisala rukovodstvo

Prema navodima medija, Studentska lista još nije jasno predstavila svoje rukovodstvo niti konkretne planove za formiranje nove vlade. Zbog toga su četiri predstavnika na sastanku u Briselu nastupila kao delegacija pokreta.

Plenković se žalio da nigde nakon pobede nije bilo zastave EU

Premijer Hrvatske Andrej Plenković doveo je u pitanje evropsku orijentaciju Studentske liste nakon njene pobede na parlamentarnim izborima u Srbiji. Istakao je da javnost još ne zna dovoljno o stavovima nove vlasti, posebno kada je reč o evropskoj politici.

On se osvrnuo na pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji, održanim 25. oktobra, i poručio da će predstavnici nove vlasti morati jasno da definišu svoje političke i spoljnopolitičke stavove.

- Iskreno, mislim da niko zaista i ne zna mnoge od stavova nove vlasti u Srbiji. Jer, bili su veoma, pametni da ne govore previše pre izbora, što taktički mogu da razumem. Ali sada, kada preuzmu odgovornost, morate da objasnite za šta se zalažete. Ono što je bilo upečatljivo za sve posmatrače: u izbornoj noći uopšte nije bilo evropskih zastava. Nijedne. Nijedne - rekao je Andrej Plenković danas na Samitu o proširenju o pobedi Studentske liste.

Govoreći 3. novembra na Samitu o proširenju u Briselu, Plenković je istakao da tokom izborne noći, na proslavi pobede Studentske liste, nije primetio nijednu zastavu Evropske unije.

On je objasnio da "to nije nešto što bi moglo da se opiše ili shvati kao veoma snažan proevropski pokret".

Privreda izabrala put, mlati milijarde u EU

1. EU ubedljivo je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije koja s Unijom ostvaruje gotovo 59 odsto celokupne robne razmene. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost robe koju Srbija plasira na tržište Unije premašila je 18 milijardi evra na godišnjem nivou, dok uvoz iz zemalja članica iznosi oko 19,5 milijardi evra. Iako Srbija na ukupnom nivou beleži blagi deficit u trgovini s EU, robna razmena gotovo da se nalazi u stanju balansa. S obzirom na rast srpskog izvoza u EU, ekonomski analitičari očekuju da se vrednost izvoza i uvoza izjednači, pa čak i da ostvarimo suficit, pre svega zahvaljujući krupnim tehnološkim kompanijama iz Evrope koje proizvode u Srbiji, popu ZF ili "Kontinentala".

Nemačka je ubedljivo najveći kupac robe i usluga iz Srbije, pa smo prvi put ostvarili suficit u trgovini s tom ekonomskom silom. Prošle godine na nemačko tržište plasirana je srpska roba u rekordnoj vrednosti od 5,08 milijardi evra, dok je uvoz iz ove zemlje uspešno zadržan na nivou od oko četiri milijarde evra.
Italija tradicionalno drži poziciju drugog najvažnijeg uvoznika i kupca srpskih proizvoda s ostvarenim izvozom od 2,25 milijardi evra i uvoyom od 2,19 milijardi, čime je postignut blagi suficit. Naročito je značajno što je to ostvareno zahvaljujući tehnološkim proizvodima automobilske industrije i isporuke industrijskih komponenti.

2. Srbija s Rusijom beleži hroničan i dubok spoljnotrgovinski deficit. Ukupna godišnja robna razmena s Rusijom iznosi samo oko dve milijarde evra. Glavni razlog za ovako izražen deficit je struktura uvoza, u kojoj dominiraju ruski energenti. Srbija na godišnjem nivou iz Rusije uveze robu vrednu oko 1,3 do 1,4 milijarde evra, gde čak tri četvrtine ukupne vrednosti odlazi na prirodni gas, naftu, naftne derivate i mineralna đubriva. Istovremeno, srpski godišnji izvoz u Rusiju iznosi tek preko 700 miliona evra.

3. U spoljnotrgovinskoj razmeni s Kinom, beležimo rekordan deficit. Ukupan udeo Kine u srpskom uvozu premašuje 15 odsto, a godišnja robna razmena dostigla je nivo od preko sedam milijardi evra. Srbija iz Kine godišnje uveze robu u vrednosti od preko 5,1 milijarde evra, dok srpski izvoz na kinesko tržište iznosi tek oko 1,87 milijardi evra. Kina je investirala u smederevsku železaru "Hestil" i u "Ciđin" u Boru, ali je to opredelilo i strukturu srpskog izvoza. Tako u Kinu izvozimo pre svega sirovine i polufabrikate, drvo, kao i zanemarljivu količunu hrane u vrednosti od 23 miliona evra. Uvozimo najviše visokotehnološku robu.