"Kraća radna nedelja i bolji status penzionera" Pojavio se plan Studentske liste

Studentska lista u okviru programa "Rad i socijalna pitanja“ predlaže više promena koje bi trebalo da poboljšaju položaj penzionera, posebno onih sa najnižim primanjima, kao i starijih građana koji nisu ostvarili pravo na penziju.

Foto: Dusan Milenkovic/ATAImages

 

Zaposlenima predstavnici Studentske liste najvaljuju četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata, uz zadržavanje pune plate u pojedinim oblastima, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, i veći dodaci za prekovremeni noćni rad nedeljom.

Za sada su to samo predlozi, ali kada bi se realizovao kao plan buduće vlade, stručnjaci ovo vide kao dobru osnovu za razgovore i razradu kroz jedan ozbiljan akcioni plan.

Najvažnije predložene mere za penzionere su:

- Usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi penzije redovnije pratile rast cena i zarada i tako očuvale kupovnu moć penzionera.
- Dodatnih 5 odsto za najniže penzije – korisnici najnižih penzija dobili bi povećanje od dodatnih pet odsto preko redovnog usklađivanja.
- Socijalna penzija za starije od 65 godina - građani koji nemaju dovoljno radnog staža ili uopšte nisu ostvarili pravo na penziju dobijali bi socijalnu penziju u visini minimalne poljoprivredne penzije.
- Veća zaštita korisnika porodičnih penzija – porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma.
- Dodatak nakon smrti supružnika – predviđena je ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
- Finansijska pomoć najugroženijim penzionerima – država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu podršku materijalno ugroženim penzionerima.
- Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege biće omogućena budžetska uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.

Foto: Dusan Milenkovic/ATAImages

 

Studentska lista predlaže i ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje. Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine.

Za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon 70. godine. Ova odluka najviše bi se odnosila na penzionere sa najnižim primanjima, ljude koji zbog nedovoljnog radnog staža nisu ostvarili pravo na penziju, kao i na one koji su otišli u prevremenu penziju.

Studentska lista u svom programu navodi da će poljoprivrednicima nakon revizije dugovanja biti otpisane zatezne kamate i omogućeno rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža. Malim tržišnim gazdinstvima obezbedićemo subvencionisanu osnovicu, dok ćemo niskodohodovna i nekomercijalna gazdinstva u potpunosti obuhvatiti socijalnom penzijom.

Predlozi Studentske liste u oblasti rada i socijalnih pitanja mogli bi da predstavljaju dobru osnovu za unapređenje položaja radnika u Srbiji, ali je za njihovu realizaciju neophodno sprovesti ozbiljne razgovore sa sindikatima i poslodavcima i napraviti konkretan akcioni plan, ocenio je za Euronews Srbija Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji ističe da su predložene promene uglavnom u skladu sa onim za šta se sindikati zalažu godinama.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ

 

Plan Studentske liste, između ostalog, predviđa mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno skraćenja radnog vremena, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, kao i povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzijskog sistema.

Govoreći o predloženim merama, Todorović je ocenio da one predstavljaju dobru osnovu za razgovore, ali je ukazao na to da je deo predloga u javnosti predstavljen pojednostavljeno.

- Ono što ovih dana izaziva malo podozrenje u javnosti jeste način na koji je to predstavljeno. Kada je reč o četvorodnevnoj radnoj nedelji, u studentskom planu ne stoji da se ona uvodi kao obaveza, već da se otvara mogućnost za poslodavce koji žele da je primene - objasnio je Todorović.

On je podsetio da se Savez samostalnih sindikata već nekoliko godina zalaže za fleksibilnije usklađivanje rada i roditeljstva, posebno za roditelje sa malom decom, zbog čega predložene promene vidi kao korak ka normalnijem uređenju radnih odnosa.

Radnici u Srbiji rade duže nego u većem delu Evrope

Todorović se saglasio sa ocenom Studentske liste da je položaj radnika u Srbiji nepovoljan i da se postojeći propisi često ne primenjuju u praksi.

Kao jedan od pokazatelja naveo je dužinu radne nedelje, ističući da zaposleni u Srbiji rade oko 42 sata nedeljno, dok je u Nemačkoj taj prosek, prema njegovim rečima, oko 36 do 37 sati.

Poseban problem, kako je ukazao, predstavljaju delatnosti poput građevinarstva i pojedinih uslužnih sektora, u kojima su izraženi fluktuacija radne snage i kršenje radničkih prava.

- Mi imamo zakone kakve imamo i neka rešenja nisu loša, ali se u mnogim slučajevima ne primenjuju. Pri tome nema ozbiljnih posledica za poslodavce koji ih krše. Oni koji poštuju propise dolaze u neravnopravan položaj- naveo je Todorović.

Dodao je da nezadovoljstvo radnika, posebno mladih, doprinosi odlasku ljudi iz zemlje, zbog čega je neophodan širi društveni dogovor u koji bi bili uključeni država, poslodavci, radnici, građani i penzioneri.

Ograničavanje rada na određeno smanjilo bi nesigurnost zaposlenih

Kada je reč o predlogu da se rad na određeno vreme ograniči na 12 meseci, nakon čega bi zaposleni trebalo da pređu na ugovor na neodređeno, Todorović smatra da je reč o povratku na rešenja koja su postojala pre izmena Zakona o radu iz 2014. godine.

Prema njegovoj oceni, tadašnje izmene omogućile su veću fleksibilnost u korist poslodavaca, ali nisu donele značajne ekonomske koristi koje su se od njih očekivale.

- Ne radi se tu o velikom novcu, već je više bila poruka koju je neoliberalni koncept želeo da pošalje - fleksibilnost po svaku cenu, na štetu radnika- ocenio je Todorović.

Jača inspekcija i veće kazne za poslodavce koji krše zakon

Predloženo povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom predstavlja važnu promenu, ali bi njeno sprovođenje, prema mišljenju sindikata, zahtevalo i znatno efikasniju kontrolu poslodavaca.

Todorović smatra da je neophodno ojačati inspekcijske službe i povećati iznose kazni za kršenje radnog zakonodavstva.

- Ako je za neki prekršaj zaprećena kazna od dva miliona dinara, poslodavac će o tome razmišljati drugačije nego ako je kazna 20.000 dinara. Računaće šta mu se isplati- istakao je on, dodajući da bi razvoj tehnologije mogao da olakša kontrolu primene propisa.