Koliko još ideja Nikole Tesle čeka na ostvarenje: Iza sebe ostavio 311 patenata u 27 zemalja na pet kontinenata

Nikola Tesla (1856-1943), jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, ostavio je iza sebe 311 registrovanih izuma u 27 zemalja na pet kontinenata.
U Sjedinjenim Američkim Državama je registrovao 119 patenata, dok je od ostalih 199 najviše imao u Francuskoj (30), Velikoj Britaniji (29), pa onda Belgiji (27), Nemačkoj (21), Italiji (19), Austriji (16)... U Teslinom naučnom opusu to, međutim, nije sve jer značajan broj pronalazaka nikada nije ni pokušao da zaštiti patentima, kao što je, na primer, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe. Istovremeno, brojne njegove ideje i zamisli tek čekaju na primenu jer su bile daleko ispred vremena u kom je živeo i tehnološkog razvoja.

- Nikola Tesla jedan je od najvećih svetskih izumitelja svih vremena, pa samim tim i najvećih umova srpskih. Teško je pronaći oblast savremenog života koju Tesla nije posredno ili direktno zadužio. Njegov sistem proizvodnje, prenosa i upotrebe naizmenične električne energije predstavlja temelj modernog elektroenergetskog sistema širom sveta. Pored toga, svojim istraživanjima otvorio je put razvoju radio-komunikacija, daljinskog upravljanja, elektromotora, visokofrekventnih struja, robotike koje oblikuju tehnološki razvoj čovečanstva. Međutim, značajnije - Tesla je bio vizionar. Mnoge njegove ideje bile su decenijama ispred vremena u kom je živeo, a njegova vera da nauka treba da bude u službi čoveka i danas je inspiracija za istraživanja širom sveta - priča Vladimir Perić, viši kustos Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.

NIJE SE UŠUŠKAO U SLAVI

Njegovi pronalasci su, kako navodi naš sagovornik, u velikoj meri kreirali život kakvim danas mi živimo počevši od indukcionog motora, karike koja je nedostajala u sistemu upotrebe naizmenične struje.

- Taj sistem koji je Tesla postavio u više od 30 patenata i uobličio ga mi i dan-danas koristimo. Dakle, posredstvom njegovih patenata i pronalazaka, na njegov način, mi danas proizvodimo struju, prenosimo je i koristimo uključujući uređaje, koje koristimo svakodnevno u svojim domovima, pa sve do motora i proizvodnje u fabrikama. Ta Teslina vizija u stvari je zaslužna za energetsku globalizaciju čitavog sveta. I zaslužna je za drugu industrijsku revoluciju - ukazuje Perić.

Foto: Vladimir Lukić

 

Ipak, Tesla se nije ušuškao u slavi koju je dostigao nakon čuvenog projekta na Nijagari i druge industrijske revolucije, već je svoja istraživanja, kako ističe naš sagovornik, preneo u različite naučne oblasti.

- Svakako neke od najzanimljivijih jesu njegove ideje o bežičnom prenosu električne energije. Međutim, mi smo danas svedoci tek nekog početka realizacije tih ideja s bežičnim punjačima mobilnih telefona, što samo ilustruje koliko je i kakvo bilo njegovo vizionarstvo. Istovremeno, Tesla je otac i bežičnih komunikacija, njegova istraživanja su dovela do upotrebe signala počevši od radija, pa sve do TV, satelitskih signala, danas najpopularnijeg vaj-faja. Tesla je često nazivan "čovekom koji je izmislio 20. vek", ali imajući sve ovo u vidu taj nadimak s velikom verovatnoćom možemo da promenimo i na 21. vek. Dakle, "čovek koji je izmislio i 20. i 21. vek" - navodi Perić.

Foto: Vladimir Lukić

 

KULTURA SEĆANJA KROZ BULEVAR

Upravo zato njegovo delo - pronalasci, njegov način razmišljanja i vrednosti koje je zastupao, ne pripadaju samo istoriji nauke već i budućnosti tako da Tesla i danas inspiriše ljude svih generacija:

- Tek ćemo videti u kolikoj meri je njegova vizija dalekosežna i koliko toga će još biti realizovano. Naša odgovornost je da Teslino nasleđe čuvamo, proučavamo i predstavljamo na dostojanstven, savremen i inspirativan način. Verujemo da upravo kroz takav pristup možemo da sačuvamo sećanje na jednog od najvećih naučnika svih vremena i da njegovu poruku prenesemo budućim generacijama. A to se, između ostalog, čini i kroz nazive ulica. Naime, bulevari Nikole Tesle nalaze se po čitavom svetu. Upravo jedan zanimljiv bulevar od Toronta koji vodi ka Nijagarinim vodopadima, tamo negde kod Hamiltona, gde se nalazi ozbiljna srpska zajednica, nosi njegovo ime. Naravno da tako i prestonica Srbije svakako mora, ne da je potrebno, nego mora, da oda počast jednom od svojih najvećih umova - zaključuje Perić.

 

Projekat je sufinansiran iz budžeta grada Beograda, gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje